Печена мождана маса прагњета, која се једе онда када буде оглодано и скинуто и последње мишићно влакно са костију печеног живинчета. Онај слатки, непоновљиви, кремасти, божанствено масни укус који се добије када се лобања оглође и потом отвори, а сива и бела маса се намажу на хлеб, поспу алевом или вегетом и у сласт поједу.....

Титула које носи најбоље одело које имамо у ормару... Обично је то једино свечано и иоле озбиљно одело које се навлачи за специјалне прилике, односно, за оне догађаје где фармерке не пролазе, типа: крштења, матуре, виђене прославе, свадбе и са'ране (нажалост твоје)...

Мирисати на дим и роштиљ.

Естетски хирург коме су специјалност затезања задњица.

Сом

Гест домаћина упућен оним гостима за које је сасвим сигуран да би остатак дана могао савршено добро да проведе без њих. За све оне госте који безразложно и беспотребно навраћају(не носе ништа од поклона или дођу да траже паре на зајам) прекидајући поподневну кулијану...
Прави смисао добија када се на њу надовеже и наставак (који се најчешће прећути) а који гласи:

Must have за сваки подухват који се чини немогућим за једног или обичног човека. Поседовање истих гарантује свом носиоцу екстремне способности и снагу. Карактерно, поседовалац бива надрканији од ''Транспортера 2'', отприлике као билдер на тромесечној прогресивној терапији стероидима кинеског порекла (забрањених и за лабораторијске сврхе)...
Такође може да означава неизвршење нечега након уложеног максималног напора од наше стране, као и неспособност субјекта конкретно за ту операцију...

После неприкосновених фармерки из Новог Пазара, на другом су месту вечне листе популарности ''радних и парадних'' одевних предмета у Србији. Углавном су служилe и користиле се у Војсци Југославије(не ЈНА него ВЈ, 1992-2003), одакле и највише примерака потиче. До пре 20-так година ретке, преплавиле су бувљаке са престанком ратова, ''модернизацијом'' и ''реорганизацијом''(читај-смањењем) војске, када су отворени магацини, те су велике количине продаване будзашто.
Али не би биле узалуд тако омиљене код корисника свих узраста и занимања да није њихових невероватних особина. Будући да им је првобитна намена била војна, не могу никако да буду део неке умерене свечане комбинације. Зато 'ладно могу да се користе у апсолутно свим осталим ситуацијама. Најбоље то знају мајстори, ловци, грађевинци, дрвосече, путари, пољопривредници, металостругари, заваривачи, глодачи, молери, лакирери, аутомеханичари, физички радници - служи и даље својој сврси као униформа, али овог пута радних људи уместо војника. Њене заслуге су: чврстоћа њеног cordura платна, као и шавова, који је чине скоро неподеривом; ширина (радиле су се у само неколико универзалних величина), која омогућава слободу покрета, луфт и фино проветравање током ношења; јаки џепови од кевлара испод појаса и широки врећасти на ногавицама, у које може да стане и по пет кила ексера и алата без бојазни од испадања и цепања, и способност задржавања јарчевине унутар њих настале вишедневним некупањем . Такође, ту су и ситнији детаљи: широке гајке, за прихват најразличитијих опасача, посебан крој на дупету који вам омогућује да седнете било где, без бојазни да ће те их распарати, итд. Пример генијалне војне једноставности и прави избор за све оне који желе поуздано одело које ће их годинама служити у њиховој мисији крвавог зарађивања динара зарад преживљавања у транзиционом друштву...

И они који спадају у категорију издржаваних лица имају невероватан афинитет према њима. Голобради ''рокери, панкери, металци'' као и већ оматорели пајдомани ''бунтовници против мејнстрима'' не излазе из њих, јер реално, једино оне иду једнако добро и уз мартинке и уз старке.(Част свима, нисам ниједан од поменутих, не сматрам да је све у томе, итд.). И не само они: и младе напаљотине на ''отаџбину, херојство, храброст'', становници ''Велике Србије'', ''мали будући кољачи'' шиптара, хрвата, балија, ЛДП-оваца (и свих осталих осим правих Срба) облећу војне отпаде и бувљаке у потрази за нечим што је некад можда негде видело рата, са огромним задовољним осмехом вуку отуд кесе са по неколико пари оштећених маскирних гаћа, пошто, разуме се, до правог оружја није тако лако доћи...
Врло често комплетиране са разнобојном половном маскирном јакном или прслуком, увучене у гумене чизме, представљају основну ''радну'' одећу оних ловаца који за свој хоби издвајау мање од 100 евра годишње.

Купују их и остали који се или ложе на војску а жале што никако неће отићи(Ботином заслугом), или они што пазаре неупотребљаване примерке чисто ради моде. Највише због практичности. Од посебног значаја. Реално, нема тих гаћа које могу да издрже што и оне: сва та верања, ходања, провлачења кроз трње, прескакања жичане ограде. Не прерашћују се, и не застаревају преко ноћи. Тако комотне лети и прилично топле зими. Непромочиве за снег и блато. Ниједни џепови нису тако пространи за све твоје ситнице и зими тако топли као ови који су некад негде давно грејали промрзле шаке неког твог вршњака. Ниједно платно није тако меко, а тако јако као кордур. Пре матурског одела, вероватно најозбиљнији комад одеће који ћеш обући и у коме нећеш изгледати као шиљокуран, мада, изгледају смешно, док ти неувучене маскирне ногавице ландарају око патика. Панталоне у којима су вероватно десетак класа таквих као ти шиљокурана постајали људи, служећи свој дуг отаџбини. Панталоне у којима је негде можда неко био рањен или можда умро?
Незамењива слика сваког од нас који је одрастао 90-тих а момковао и војниковао 2000-тих. Једино их, разуме се, не воле траумирани ратни ветерани као и ови европејски либерални педерчићи, али њима, јебига, смета све што се директно не тиче њиховог дупета... Tако да:

Скоро свака утакмица ватерполо репрезентације Србије или ватерполо клуба ''Партизан''.

Депикиција нечег што је обављено невероватно лако, без проблема, са врло мало напора и препрека, скоро па као подмазано...
Описано у контексту оне невероватне лакоће са којом становнице Низоземске ступају у полне односе са мушкарцима свих националности, раса и политичких опредељења на кугли земаљској. Алузија на њихов легендарни апетит, одсуство гадљивости, умеће и искуство, којем ни Мађарице ни Чехиње не могу прићи. Једини услов је добар паламар, без обзира које величине, боје и паковања био - улази глат као бургија у чамовину...

Врцава изјава која се доста пута нехотично одвали из уста родитеља који своју мезимицу најесен шаљу на ''чколе'' у далеку престоницу...
Држ' нађи стан(1 кирија + депозит + 2 цимерке-просечно), држ' за ствари, држ' за путовања, држ' за ово, држ' за оно....
Поприлично тога да дете не остане неускраћено за нешто....

Алузија на тврдоглавог, затуцаног типа коме се тешко може било шта објаснити, нити га можеш у нешто убедити...
Обично не капира питање, а и одговори на њега му завређују батине. Са некомплетном основном школом, представља саговорника за расправу зајебанијег и од чира на дупету.
Не постоји ваљани приступ да му се допре до памети. Одбија да буде просветљен, научен, васпитан... Он је онај мали чупави из чувеног вица са младом учитељицом у новом разреду. Он је идеални профил навијача Рада(иначе хомофоба): ни у главу, ни у дупе да му уђе.

Изговор напаћеног ортака за бламирајуће и огавно понашање на местима која врцају од девојака, као и према женском роду уопште... Овако нешто каже најчешће онај који је претрпео значајан емотивни слом, у коме је, јелте, набеђен да је он крив и да је његова заслуга за крај. Очајан, разочаран, без перспективе, интензивно размишља o кретању стопама никад остарелих чашиних дружбеника...
Он се плаши женског света и у овом тренутку му се оне гаде... Тренутно га не занима ниједно парче пичетине, ма како оно добро и радопојебиво било....

Резултат кандисања кандисати... Несносан запахњујући смрад, директан продукт телесних функција које укључују и бактеријске процесе ослобађања амонијака, тиола, водоник-сулфида и других егзотичних миомириса.

Дескрипција лика који не излази из ВЦ-а по пола сата или више... Кад једном уђе, то је то. Теже га је истерати него Кинезе из базе на Battlefield-у.
Не рачунај на твоју момачку пиварску петљу или челични сфиктнер, покуљаће демон из тебе, три секунде пре него што заточени коначно отвори врата кењаре.
Шта ли он тамо ради, није сасвим јасно, али је сигурно да је то обавио обилно и изузетно, судећи по кандилуку који евапорира из правца санитарија... Најчешћи узрок задржавања је његово испоштивање церемоније скупљања шупка до краја после обављене вееелике нужде, што заиста уме да потраје, у зависности од промера екскриманта, као и од фиа ануса, oбрнуто пропорционално.
Генерална његова одлика је апсолутно неразумевање за итекако реалне потребе осталих корисника ''просторије у којој се пиша'' крајњи егоцентризам-само на своје дупе мисли....

Прави човек на правом месту.

Тренутак после ког је и вама коначно јасно да више не можете да се тркате са млађим момцима у областима спорта, пића и швалерације... Кад почиње ''жал за младос''.
Кад почињемо да се сећамо како смо некад били млађи, луђи и крући.
Кад по клубовима увече крену ''ДЕЦА'' да излазе, да се напијају, туку и праве срања уместо вас.

У јужној Србији, назив за екстремно љуту папричицу, најчешће сушену у венцу на тавану.

Нова ракија у бурету, неиспитане снаге, делимично познате концентрације.
Због неодлежаности и неоплемењености (непопримања ''душе'' од 'растовог бурета у коме је заточен на неодређено) има крту и зајебану текстуру: дражи, пали, гребе, пролази као срча... Неискусном конзументу цврче пломбе ко јаја у тигању, пале му се и делови за које је слабо дотад знао, а кроз фиктивне праменове дима који му се указују, кроз магновење види зајапуреног, зарумењеног власника - аутора и дестилера препека, (такође уживаоца) који се, подгрејан, церека на ваш преосетљиви горњи дигестивни тракт.

Код наших старих, основни разлог за одбијање у уживању у разним серијским и индустријско фабрикованим прехрамбеним производима. Да ли због неповерења или навике, тек се часне старине одлучују на дегустацију поменутих империјалистичких продуката тек онда кад опазе да то раде сви око њих, па као, ајде да не испадне да су потпуно некомпромисни...
Такође се и млађи људи ваде на непоседовање оралног рутавила, ухваћени на сличним дегустацијама.
Сугерише се на непостојање изнијансираног чула укуса-неспособност за уживање у наведеним намирницама. Синоним за непца која реагују још само на станумерче и на млад препек.