Pečena moždana masa pragnjeta, koja se jede onda kada bude oglodano i skinuto i poslednje mišićno vlakno sa kostiju pečenog živinčeta. Onaj slatki, neponovljivi, kremasti, božanstveno masni ukus koji se dobije kada se lobanja oglođe i potom otvori, a siva i bela masa se namažu na hleb, pospu alevom ili vegetom i u slast pojedu.....
Rečnik / autori
МИ
МишкоМоравац
na Vukajliji od septembar 2009.viđen 2. apr 2018.
252 definicije5 odabranih12.029 poena
Titula koje nosi najbolje odelo koje imamo u ormaru... Obično je to jedino svečano i iole ozbiljno odelo koje se navlači za specijalne prilike, odnosno, za one događaje gde farmerke ne prolaze, tipa: krštenja, mature, viđene proslave, svadbe i sa'rane (nažalost tvoje)...
Deda pošao negde, a obukao košulju, kravatu, neki džemperčić bez rukava (mislim da se to zove blejzer), crne pantalone i lakovane cipele - upicanio se... Vide ga baba:
-De si bre pošao takav? Skidaj to!
-Na pijac. Što bre?
-'Si lud! Oćeš da tamo isprljaš to! To ti je bre i crkveno i mrtveno, ako ga upropastiš u čemu da te saranim?...
Mirisati na dim i roštilj.
Estetski hirurg kome su specijalnost zatezanja zadnjica.
Som
Gest domaćina upućen onim gostima za koje je sasvim siguran da bi ostatak dana mogao savršeno dobro da provede bez njih. Za sve one goste koji bezrazložno i bespotrebno navraćaju(ne nose ništa od poklona ili dođu da traže pare na zajam) prekidajući popodnevnu kulijanu...
Pravi smisao dobija kada se na nju nadoveže i nastavak (koji se najčešće prećuti) a koji glasi:
''Ponašajte se kao u svojoj kući, JER JA NAJVIŠE VOLIM KAD SU MOJI GOSTI KOD SVOJE KUĆE!
Must have za svaki poduhvat koji se čini nemogućim za jednog ili običnog čoveka. Posedovanje istih garantuje svom nosiocu ekstremne sposobnosti i snagu. Karakterno, posedovalac biva nadrkaniji od ''Transportera 2'', otprilike kao bilder na tromesečnoj progresivnoj terapiji steroidima kineskog porekla (zabranjenih i za laboratorijske svrhe)...
Takođe može da označava neizvršenje nečega nakon uloženog maksimalnog napora od naše strane, kao i nesposobnost subjekta konkretno za tu operaciju...
Luća:'' Šta ti treba kad dižeš benč-pres sa 130 kila opterećenja?''
Minić:''Muda do kolena ti trebaju sinko...''
Luća:''Mislim, neki pojas, opasač, za kilu?''
Minić:''MUDA DO KOLENA!''
unuk:''Deda, a kako ste vi golobradi šiljokurani mogli u ratu tamo u Sremu da pobijete sve te ukopane ustaše i Nemce?
Deda:''Eeee, šinko, mi šmo imali šamo po pušku, i još nešto što nište imali ni vi šad ni oni tad....''
Unuk:''Artiljeriju!?! Avione!?! ŠTA, ŠTA?!?''
Deda:''MUDA DO KOLENA, šinko! Ukopaš še dobro i ne pučaš dok im ne vidiš beonjače!''
Prof.:''Miniću, kako si smeo, majku mu, da napišeš na tabli: ''Jebi se, ministre'' kada si znao da će ministar, tokom obilaska škole da svrati baš u našu učionicu!!!''
Luća(upada):''Da pokaže kako ima muda do kolena, profesorka!!!''
Poljoprivrednik:''Jebem ti sušu u pičku, jebem ti godinu, jebem ti državu! S' koji ću bubreg sad da platim seme i naftu, kad ovo govno tri meseca neće da padne! Pre će vlažna gola Ceca da padne s' neba i da mi traži da je majmunski pojebem u rč ovako kaljav, masan, znojav i neobrijan, nego kiša!
Neeema da izvučem dinar ove godine, pa i da su mi muda do kolena!''
Minić:''Paj' sad kad napišem defku i ona bude u odabranim!''
Luća:''Sine, ne možeš ti da ubodeš odabranu, pa ni da su ti muda do kolena!''
Posle neprikosnovenih farmerki iz Novog Pazara, na drugom su mestu večne liste popularnosti ''radnih i paradnih'' odevnih predmeta u Srbiji. Uglavnom su služile i koristile se u Vojsci Jugoslavije(ne JNA nego VJ, 1992-2003), odakle i najviše primeraka potiče. Do pre 20-tak godina retke, preplavile su buvljake sa prestankom ratova, ''modernizacijom'' i ''reorganizacijom''(čitaj-smanjenjem) vojske, kada su otvoreni magacini, te su velike količine prodavane budzašto.
Ali ne bi bile uzalud tako omiljene kod korisnika svih uzrasta i zanimanja da nije njihovih neverovatnih osobina. Budući da im je prvobitna namena bila vojna, ne mogu nikako da budu deo neke umerene svečane kombinacije. Zato 'ladno mogu da se koriste u apsolutno svim ostalim situacijama. Najbolje to znaju majstori, lovci, građevinci, drvoseče, putari, poljoprivrednici, metalostrugari, zavarivači, glodači, moleri, lakireri, automehaničari, fizički radnici - služi i dalje svojoj svrsi kao uniforma, ali ovog puta radnih ljudi umesto vojnika. Njene zasluge su: čvrstoća njenog cordura platna, kao i šavova, koji je čine skoro nepoderivom; širina (radile su se u samo nekoliko univerzalnih veličina), koja omogućava slobodu pokreta, luft i fino provetravanje tokom nošenja; jaki džepovi od kevlara ispod pojasa i široki vrećasti na nogavicama, u koje može da stane i po pet kila eksera i alata bez bojazni od ispadanja i cepanja, i sposobnost zadržavanja jarčevine unutar njih nastale višednevnim nekupanjem . Takođe, tu su i sitniji detalji: široke gajke, za prihvat najrazličitijih opasača, poseban kroj na dupetu koji vam omogućuje da sednete bilo gde, bez bojazni da će te ih rasparati, itd. Primer genijalne vojne jednostavnosti i pravi izbor za sve one koji žele pouzdano odelo koje će ih godinama služiti u njihovoj misiji krvavog zarađivanja dinara zarad preživljavanja u tranzicionom društvu...
I oni koji spadaju u kategoriju izdržavanih lica imaju neverovatan afinitet prema njima. Golobradi ''rokeri, pankeri, metalci'' kao i već omatoreli pajdomani ''buntovnici protiv mejnstrima'' ne izlaze iz njih, jer realno, jedino one idu jednako dobro i uz martinke i uz starke.(Čast svima, nisam nijedan od pomenutih, ne smatram da je sve u tome, itd.). I ne samo oni: i mlade napaljotine na ''otadžbinu, herojstvo, hrabrost'', stanovnici ''Velike Srbije'', ''mali budući koljači'' šiptara, hrvata, balija, LDP-ovaca (i svih ostalih osim pravih Srba) obleću vojne otpade i buvljake u potrazi za nečim što je nekad možda negde videlo rata, sa ogromnim zadovoljnim osmehom vuku otud kese sa po nekoliko pari oštećenih maskirnih gaća, pošto, razume se, do pravog oružja nije tako lako doći...
Vrlo često kompletirane sa raznobojnom polovnom maskirnom jaknom ili prslukom, uvučene u gumene čizme, predstavljaju osnovnu ''radnu'' odeću onih lovaca koji za svoj hobi izdvajau manje od 100 evra godišnje.
Kupuju ih i ostali koji se ili lože na vojsku a žale što nikako neće otići(Botinom zaslugom), ili oni što pazare neupotrebljavane primerke čisto radi mode. Najviše zbog praktičnosti. Od posebnog značaja. Realno, nema tih gaća koje mogu da izdrže što i one: sva ta veranja, hodanja, provlačenja kroz trnje, preskakanja žičane ograde. Ne prerašćuju se, i ne zastarevaju preko noći. Tako komotne leti i prilično tople zimi. Nepromočive za sneg i blato. Nijedni džepovi nisu tako prostrani za sve tvoje sitnice i zimi tako topli kao ovi koji su nekad negde davno grejali promrzle šake nekog tvog vršnjaka. Nijedno platno nije tako meko, a tako jako kao kordur. Pre maturskog odela, verovatno najozbiljniji komad odeće koji ćeš obući i u kome nećeš izgledati kao šiljokuran, mada, izgledaju smešno, dok ti neuvučene maskirne nogavice landaraju oko patika. Pantalone u kojima su verovatno desetak klasa takvih kao ti šiljokurana postajali ljudi, služeći svoj dug otadžbini. Pantalone u kojima je negde možda neko bio ranjen ili možda umro?
Nezamenjiva slika svakog od nas koji je odrastao 90-tih a momkovao i vojnikovao 2000-tih. Jedino ih, razume se, ne vole traumirani ratni veterani kao i ovi evropejski liberalni pederčići, ali njima, jebiga, smeta sve što se direktno ne tiče njihovog dupeta... Tako da:
Dugo nam trajale, i guzice nam grejale ti slavni relikti naše ne tako slavne nedavne vojničke prošlosti!
Skoro svaka utakmica vaterpolo reprezentacije Srbije ili vaterpolo kluba ''Partizan''.
Luća - zadubljeno motri u TV, u pozi budućeg ćaleta, sa pivom u ruci i daljinskim na škembetu, pored ventilatora, u ovo julsko vrelo vreme ''nerada i svetkovina''.
Ulazi keva:''Šta radiš tu, šta gledaš to, što ne učiš malo?
Luća:''Ma evo neki pornić...''
Keva:''Iju, sram te bilo, kako te nije sramota, što ne juriš ovu malu Katinu, nego tu zevaš, jel to one dedine kasete, sram ga bilo sedih vlasi!''
(U toku utakmica Srbija - Kina, aproksimativno oko 10:0 za nas)
Luća:''Šta ti je bre, jebote, pa Udovičića gledam, kako kara ove kineze, mamu im jebem onu žutu impotentnu...''
Keva:''(Zbun) Kinezi!?! Udovičić!?!? Oooooohohoho, UDOVIČIĆ, VATERPOLISTI, (MLjAC!)
-Makni se malo, da i ja sednem... Samo malo da pogledam...''
Depikicija nečeg što je obavljeno neverovatno lako, bez problema, sa vrlo malo napora i prepreka, skoro pa kao podmazano...
Opisano u kontekstu one neverovatne lakoće sa kojom stanovnice Nizozemske stupaju u polne odnose sa muškarcima svih nacionalnosti, rasa i političkih opredeljenja na kugli zemaljskoj. Aluzija na njihov legendarni apetit, odsustvo gadljivosti, umeće i iskustvo, kojem ni Mađarice ni Čehinje ne mogu prići. Jedini uslov je dobar palamar, bez obzira koje veličine, boje i pakovanja bio - ulazi glat kao burgija u čamovinu...
Minić:''Ne seri da ste ušli kod Sunčice na žurku!!! A oni majmuni na ulazu?''
Luća:''Šta ti je bre, pa ne gade se ni oni na naše pare... Po 10 evra svakom, i vidiš kako odmah: ''Dobro veče gospodine, izvolite molim vas...'' Ma ušli smo kao crnci u Holanđanku....
Luća:''Ja sam mislio da je ona ''Panda'' maleno govance kao i ''Jugo'', a nas šestorica i onaj debeli Minić stadosmo u nju ko iz pičke... Ma kakvi, kao dva komada u Holanđanku...
(Minić udara neki klin čekićem od kilo... Nailazi Luća)
-Šta ga kuckaš tim? Uzmi lepo macolu, onu iz kamenoloma, od 12 kila, pa ga odvali muški...
Minić:''Neka, neću. Mogu i ovim, nije problem...''
Luća:''Kurac moj nije... Ti ga sad bockaš kao Kinez Holanđanku... Ona i ne oseća to što se ti mučiš... Dajovam! Hrrrljaaak - pljuv!!! Idemo!!!''
(BAM, BAM, TRAS, ODVAL!!!)
Luća:''Eeee, tako se to radi. Odvalih ga ja, kao Bundes Wehr-ac Holanđanku...''
Vrcava izjava koja se dosta puta nehotično odvali iz usta roditelja koji svoju mezimicu najesen šalju na ''čkole'' u daleku prestonicu...
Drž' nađi stan(1 kirija + depozit + 2 cimerke-prosečno), drž' za stvari, drž' za putovanja, drž' za ovo, drž' za ono....
Poprilično toga da dete ne ostane neuskraćeno za nešto....
Vita:''A 'de ti je ono žensko dete, čujem da si ga poslao na studije, kako finansijski izlaziš na kraj?''
Mita:''Ma pusti, žensko je to, sto mu kurca treba tamo....''
Aluzija na tvrdoglavog, zatucanog tipa kome se teško može bilo šta objasniti, niti ga možeš u nešto ubediti...
Obično ne kapira pitanje, a i odgovori na njega mu zavređuju batine. Sa nekompletnom osnovnom školom, predstavlja sagovornika za raspravu zajebanijeg i od čira na dupetu.
Ne postoji valjani pristup da mu se dopre do pameti. Odbija da bude prosvetljen, naučen, vaspitan... On je onaj mali čupavi iz čuvenog vica sa mladom učiteljicom u novom razredu. On je idealni profil navijača Rada(inače homofoba): ni u glavu, ni u dupe da mu uđe.