Neobična pojava, pri kojoj žene psuju isključivo psovke koje u sebi sadrže kurac. Valjda znaju da ga nemaju, a žele da ga dobiju, ko će ga znati.
- Maco, donesi mi one rizle sa komode
- E baš me boli kurac da ustajem, ustani sam mrcino
- Dušo, stavi jednu kaficu, ljubim te
- Marš bre u kurac majmune, ustani pa sam stavljaj šta i gde i u koga hoćeš
- Lutko, oćemo da se ...
- Boli me kurac, mrzi me, sutra
Identično maksimumu nepristojnosti.
Kada devojčica, u vašoj blizini, jeste odevena onoliko pristojno da je na granici da to postane nepristojno, čak i jednostavnim pokretom koji stavlja njeno telo u poziciju za vezivanje pertle. Na nekom stepeništu.
Kada ti se vidi pola guzice, trećina dojki, četvrtina stomaka i kriješ probušen jezik.
Zbornica, od milja zbornaja, jeste mesto gde se na malim i velikim odmorima okupljaju divni ljudi koji sa uživanjem diskutuju o kečevima, ukorima, izbacivanjima iz škole, pikaju šah i cirkaju kafu. Poneki i zapali pljugu, jer nekada nije jednostavno "izdržati" ceo dan maltretirajući učenike, čovek mora sebi dati predaha.
Sveto profesorsko mesto u koje učenici dolaze isključivo sa nekim ciljem, gde ne može da se bleji tek tako, već ili ideš po dnevnik, ili po kredu, ili po šefa smene da ti lupa šamare zato što si u školu došao u šorcu a ne prikladno odeven u farmerke iako je napolju 35 stepeni.
Ovo pravilo za napucane polugole ziljave devojčice, nije važilo. Čak neke su imale i odličan prosek tokom školovanja.
Šta ove reči zaista znače, saznajemo postepeno i kontinuirano, uprkos tome što nam je i ovo što smo do sada "naučili" previše.
To su dve najkorišćenije reči u medijima od 5. oktobra 2000. godine do današnjeg dana, izuzevši Haški tribunal i Ujedinjene Nacije.
Hepening koji je izazvao preveliko interesovanje iz razloga što su konačno, posle 10 godina od hrabrog bombardovanja sa visine od 10 kilometara sišli na pristojnih 0 metara nadmorske visine da narod srpski konačno vidi te vrhunske letelice koje su sejale demokratiju i ljudska prava širom naše male, ali ponosne nebeske Srbije.
Rusi, naši vekovni branitelji, oslobodioci Beograda, naravno nisu došli jer imaju preča posla po Gruziji. Valjda će da navrate idući put.
Drugovi i drugarice, svaka vama čast!
Svaka devojka sanja svoj primerak.
Najbliži današnji analog tome bi bio nabildovani ćelavi šaban od 120 kilograma telesne mase na beloj Jamahi R1 sa 300 grama zlatnog nakita na sebi.
Gomila dobroćudne, uljudne raje koja se sastaje svakih pet godina na nekom fensi mestu i tamo razmatra oće li biti sranja ili će pak sranja biti.
Neki ih zovu i Svetska Vlada.