Необична појава, при којој жене псују искључиво псовке које у себи садрже курац. Ваљда знају да га немају, а желе да га добију, ко ће га знати.

Идентично максимуму непристојности.

Зборница, од миља зборнаја, јесте место где се на малим и великим одморима окупљају дивни људи који са уживањем дискутују о кечевима, укорима, избацивањима из школе, пикају шах и циркају кафу. Понеки и запали пљугу, јер некада није једноставно "издржати" цео дан малтретирајући ученике, човек мора себи дати предаха.
Свето професорско место у које ученици долазе искључиво са неким циљем, где не може да се блеји тек тако, већ или идеш по дневник, или по креду, или по шефа смене да ти лупа шамаре зато што си у школу дошао у шорцу а не прикладно одевен у фармерке иако је напољу 35 степени.
Ово правило за напуцане полуголе зиљаве девојчице, није важило. Чак неке су имале и одличан просек током школовања.

Шта ове речи заиста значе, сазнајемо постепено и континуирано, упркос томе што нам је и ово што смо до сада "научили" превише.
То су две најкоришћеније речи у медијима од 5. октобра 2000. године до данашњег дана, изузевши Хашки трибунал и Уједињене Нације.

Хепенинг који је изазвао превелико интересовање из разлога што су коначно, после 10 година од храброг бомбардовања са висине од 10 километара сишли на пристојних 0 метара надморске висине да народ српски коначно види те врхунске летелице које су сејале демократију и људска права широм наше мале, али поносне небеске Србије.
Руси, наши вековни бранитељи, ослободиоци Београда, наравно нису дошли јер имају преча посла по Грузији. Ваљда ће да наврате идући пут.

Свака девојка сања свој примерак.
Најближи данашњи аналог томе би био набилдовани ћелави шабан од 120 килограма телесне масе на белој Јамахи Р1 са 300 грама златног накита на себи.

Гомила доброћудне, уљудне раје која се састаје сваких пет година на неком фенси месту и тамо разматра оће ли бити срања или ће пак срања бити.
Неки их зову и Светска Влада.