Roditeljski sat
Sat koji večito žuri.
-tačno je 01:00 posle ponoći-
"Pa dobro bre dete gde si ti? Mnogo je kasno, vraćaj se kući da spavaš, već je tri sata ujutru, moraš sutra rano na fakultet!"
Vrabac
Ptica koja poseduje nezamislivo veliku količinu informacija. Kako? Ne zna se. Možda mu je ptičica šapnula?
"Crni Popoviću, kako ne znaš koji je procenat nezaposlenosti na Sejšelima??! Pa to znaju i vrapci na grani dete!"
Piš živi!
Nastalo od drevnog kineskog običaja, kada su Kinezi iz poštovanja prema pošalici kineskog lafa imali običaj da se upišaju u gaće od smeha. Nešto kasnije su počeli i da podriguju kada ih drevni kineski kulinar počasti kojim delikatesom.
"Kako ova današnja maldež ne zna da se zeza. Ja kad sam bila mlada pa se pojavi neki zgodan dasa u diskoteci, ja mu zakažem sudar na cošku i ne pojavim se nego se sakrijem sa drugaricom iza drveta, on jadan tamo čeka, a nas dve se cerekamo kao lude. E pa to je bio piš živi!"
Dobila sam.
Izgovor za apsolutno sve.
"Pa dobro bre, zašto izudara tu zenu kišobranom?"
"Ma pusti me, dobila sam."
Inače?
Izuzetno neinventivno pitanje koje se da postaviti kada ponestane drugih pitanja ili pak tema za razgovor. Najfrekventnije je onda kada se dogodi neplanirani susret sa drugom iz vrtića ili iz osnovne škole koga nismo videli desetak godina i koga u nekoliko navrata bezuspešno pokušavamo da pitamo šta ima novo. Ide u kombinaciji sa izrazima "sto godina", "sto maraka" i u novijoj varijaciji "sto evra". Najneprimereniji odgovor na ovo "nespretno" pitanje koji se ponekad izmakne, a pretenduje da bude duhovit, jeste: "skače mače na kolače".
"Mihajlo! Je l' si to ti? Jedva sam te prepoznala! Gde si bre! Sto godina! Šta radis bre? Šta ima?"
"Evo ništa, tako nekako svakako... Kod tebe?"
"Pa ono, šta da ti kažem, ništa specijalno. Inače?"
"Ih sad, odakle da počnem. Kako si ti?"
"Super sam! Jebote koliko se ne videsmo! Ima vec 7-8 godina, je l' tako?"
"Ma i više bre! Idi. Kako vreme leti! Inače?"
"Skače mače na kolače. (smeh)"
...
Vicevi o tašti
Najgluplji i najmanje smešni vicevi o ženi rospiji čije je prezreno prisustvo duboko ukorenjeno u postojanje jednog prosečnog oženjenog muškarca, koji ima običaj da svoju nesrećnu sudbinu okrene na šalu. Sličan tip humora se upražnjava u vicevima o ženidbi, braku i pošalicama iz Kursadzija.
Neki čovek se budi u bolnici posle saobraćajne nesreće sav u flasterima i ušivenim ustima s jedne strane, nekako uspeva da priča:"Kako mi je žena?"
"I ona se spasila."
"A moj sin?"
"I on je živ..."
"A moja tašta?"
"Nažalost...umrla je..."
"Nemojte me zasmejavati, pućiće mi konci."