Prijatelj umjetnošću rata prožetog vokabulara većine egzistencijalnih pripadnika jugoslovenske ere komunizma... prijatelj koji se u-odjećio do granica neprepoznatljivosti, sa ciljem očuvanja optimalne duševne dijetetike i odbrane iste od jeze spoljašnjeg svijeta.
Druže Nikola! EJ, Nikola!
Hm? (UDBA, Tito, Goli Otok... Najebo sam, nema me više, jebo me kum i to kršteni ne pitaj se kako i rakija, besjede o Staljinu, isparih)
Ja sam Nikola, Vidak! Kuda si namjerio?
Ufff... proletje mi čitav život pred očima, avetinjo! Šta si se umotao ko tifusar sa Sutjeske, sa sve tim njemačkim kaputom udbaškim! Ne poznah ko je, pomislih nema me više...
Hladno mi, Nikola... Cirkulacija, starost... znaš i sam.
Ortak koji se ne libi da priprdi (čitaj - zasmrdi nevidljivo ko lamela) u sred zajedničkog blejanja.
Kralj Nikola I crnogorski je volio da igra šah, i rado bi ugostio neke od viđenijih 'glavara' raspoloženih za partiju-dvije. Među njima bio je jedan od Ozrinića, Petar Vukov Mrvaljević - dobar ratnik upoznat u tajne šaha, i kako se da zaključiti iz ove priče, ljubitelj hrane koja nadima. Jedno veče zaigrali bijahu do kasno u noć nekolicina viđenijih bjelopavlićkih "državnika" vičnih toj viteškoj igri, među njima i mladi Ozrinić, koji je ranije tog dana izgleda uživao poveće količine hrane izazovne za njegov, inače slab, digestivni trakt (,ili je možda popustio pod pritiskom koji sa sobom nosi igranje šaha sa kraljem lično, kao što i lamela "popusti" kad previše drkamo kolica - nikada nećemo saznati pravi razlog, iako se mladi serdar na kraju pozvao na prvu verziju). Kako ne priliči u prisustvu kralja, pa čak ni Tihomir, a mladi junak bijaše u sred partije - razvio je taktiku koja se baš i nije pokazala adekvatnom u praksi. Vjerno današnjim transkripcijama starocrnogorskog slenga prenosim razgovor od te noći:
Kralj Nikola: Ćiprana na C3...
Serdar Petar: ... (stiska se)
Vojvoda Mašan: Tuci topom na H3, đaoli te pozobali ne slijepog!
Serdar Petar: Kralju moj, oprostite me na momenat... Gospodo.
(Kralj dopušta, mladi Petar odlazi na verandu da otčepi golubarnik)
Vojvoda Mašan: Što mu je, te u sred partije sa vladarom ustaje na bankinu?
Kralj Nikola: Neka Mašane, mladina je to... Možda ne zna što da odigra, pa kupuje vrijeme. Pametniji je no ti u svakome slučaju praseća g'avo, jer da je tebe poslušao pozoba bi tripotezni mat koji bih spuštio na tablu u stilu Zoroa dok bi ti zbrza "Vid murice u poturice Mujice!"
(dok se ostali misle da kupuje vrijeme za razvoj šahovske taktike, vratimo se našem junaku. (Mali ekskurs: opštepoznato je da su se tada u Kraljevini Crnoj Gori furale turske dimije, po posljednjoj modi otomanskoj.) Elem, danak neiskustvu mladog serdara sastojao se u tome što je odmah nakon puštanja goluba navraćao nazad na nastavak partije - a zahvaljujući vrećastom kroju dimija prdež bi i dalje bezizlazno tumarao oko njegovog međunožja sve dok ne bi ponovo zasjeo, kada se prelivao u talasima preko lijepog pojasa sa sjajnijem jataganom.)
Serdar Petar: Evo me o kralju, opraštaj. Top na H3, ko što reče vojvoda Mašan!
Svi u čudu. Kralj Nikola kao saigrač prvi osjeća bazd, te nabira nos, ali ne progovara ništa. Ostali takođe ponikoše smradno, ali misleći da je u pitanju kralj, kuliraju.
Kralj Nikola: Khrlj, Khrlj... Puffff... Aj ovoga konjanika, junačinu mećem da G6!
Serdar Petar: Izvinite me, kralju...!
Kralj Nikola (dobrano ozlovoljen neznanom topovskom paljbom smrada, ali dopušta kratki izostanak mladog junoše): Ajde, đaole neuki... U sto pašadina sa tvojom taktikom više.. nije sramota od kralja izgubit, a i moje odaje da nijesu za mišljenje podesne ne bismo mi ovdje noćas pirovali umom!
...
(Da skratim pripovijedanje u dramskoj formi -: Situacija se preslikava par puta, sve dok kralj Nikola dobrano ne popizdi zbog tika koji je mladi serdar razvio, a i dobranog smrada koji ih je zapahnuo, pa ne mrda da ga goniš!)
Serdar Petar: Izvinite, o kralju! Lovac na...
Popižđeli kralj Nikola: Što ovo vonja ovako opako jebem li mu oca... Ko se nakrpio pasulja a mješine jedne! Mora da si ti Gojko, sad si iz ambasade Srpske jesu li te napunili prebranca ka oni bolesni Ameri što pinjate ćuftaju za malu đečicu?! Kazuj, kurvo!
(Kreće žagor, svi se pravdaju da su davno ošjetili smrada paklenoga iskonskoga čmara vatrenoga, ali niko nije htio zbog časti drugoga da optužuje na svoju ruku)
Serdar Petar(u sred rastuće galame): Ja sam! Jebem ti pršutu Mime Karadžića... nadula me ka đavo, pokvareno meso sto posto! Bio sam jutros do Budve da obiđem moju džimijevku, pa ga sretoh...
Kralj Nikola: MIR! (muk) Sinak, lažeš da si tolki Erik Lamela ispao! Što nisi reko odma no nas jebeš po ganglijama, i to na finjaka!... Ođe prdi tamo smrdi!!! Kapiraš filozofiju! Eno ti u uglu mitropolitova tuta iz Rusije, poseri se pa dolaz da završavamo ovo više!
...
*Istinita priča
Turcizam pežorativne konotacije koji se odomaćio u slengu kao staromodni upravljač stokom. Značenje se svodi na prosto: "STOOJ! (U pičku materinu!)"
Otomansko carstvo, pašnjaci Prokletijski
Viđu, viđu jebemti! Rudonja! UJSTU! UJSTU, Rudonja! Đe ćeš kod Milutina u stogove jebem ti oca Turskoga! Sad ću da ti jebem sve po spisku da ti ne jebem skok s motkom
CG, Podgorica
...a onda ćemo da prokrijumčarimo baklje, pa ćemo da gađamo milicionere... ...i onda imamo slobodan prolaz ka Jugu/S'everu, da im se najebemo majke.. ...Pa onda!..
UJSTU! Govedo, stoj! Sti normalan, budalo?! Na šta je crnogorski fudbal spa, ja treba zbog ovija lelemuda da puštim da mi neko izvodi Bumbarov let po plećima... Goni se bre u tri lijepe! Ja odo na pivo, a ti bari nekog drugog da ti čuva leđa...
Efektno dočaravanje udaljenosti između dimenzija u kojima obitavaju elementi aktuelne teme koja se začela u društvu u vidu komparacije.
Slikovit ne-argument, koji naglašava više stvari, najbitnije:
-Lik kog je tvog ortak maloprije okrunio je govno svoje vrste.
-Uprkos tome što je govno svoje vrste, on čak ni najeminentnijim dijelom svog bića - sopstvenim smradom, ne može ni da priviri liku kog ti gotiviš.
A smrdi na eone koji u koncentričnim sferama bitišu u radijusu njegove egzistencije.
Radiša Ilić je bolji golman od Ivice Kralja. Potpisujem.
HA! DAJNE RISE, jebote.. Ne može lik ni da mu prismrdi, udaljenost između njih se mjeri svjetlosnim godinama bratoni.. Imaš ti još da učiš.
Slengovački - Razgibava papke.
Jednom nogom u grobu.
Zreo za smrt.
* grobljanska ploča je u pitanju, za dezorijentisane..
Dojdi mala, nije deda još za pod ploču.
Pušten iz ludare.
Jebem ti život! Jel ono Sredoje preko puta, onaj što baulja niz ulicu?
Nisi čuo? Pustili ga prekjuče.. Klinički ispitan, pasterizovan, sterilizovan i koje još pičke materine su mu uradili... Sad moš na leba da ga mažeš, društvo da ga jaše u neograničenom roku trajanja... Već su ga njegovi dali u rudnike boksita.. Zar mu ne vidiš pijuk niz grbinu, ide na posao čovek.
Po UZORU na ’čuvenu’ dijalektičko-protreptičku poemu rođenu u epohi sentamentilizma, izdžikljalu iz šije epik gardiana folk melosa i muške menopauze.... ovaj melanholično-nostalgičan duševni krešendo treba govorno uvesti u aktuelnu stvarnost nakon patetično-depresivnog prizivanja ’gorke uspomene’, (od strane duhovno skrhanog i misaono odsutnog ortaka), u vidu proseravanja koje posjeduje mejdžornu karakternu crtu "nabrajanje"-spike.
E moj (ubaci im ovde) to to to i to me čekalo u životu.. imao sam i to i to, čto su mnogi želeli u svojim godinama... sve sam bacio.. jer budala bejah.. a sad, šta imam? šta mi je ostalo? Samo (nastavak nabrajanja ali ne sa ciljem dočaravanja bogatstva, već omalovažavanja istog) tooo...
TU ti upadaš: I-i raanu staruuu...
...
Kuliraš lika koji te podjebava...
Neprekidno ponavljaš u sebi brzalicu "pametniji popušta"...
Pizdiš...
Lik to opaža... Shvata da je prešao granicu. "Stopira".
Osjećajući se kao nadmoćni pobjednik jer njegovo zaustavljanje pripisuješ strahu, okrećeš mu leđa u želji da kulerski napustiš nekadašnje poprište dok u sebi govoriš sam sebi "dobro je da se zaustavio pizdov, još jednu riječ da je izustio ubio bih ga na licu mjesta..."
Aktivirao si alarm upadajući u zamku.
Nisi napravio ni tri koraka... A iza sebe već čuješ dobro poznati glas koji izgovara tu JEDNU sudbonosnu riječ... I to sa očitim oduševljenjem u glasu koji vrca od suzdržavajuće lavine smijeha.
Predomislio si se.
Sale: EJ, ej... A sećate se kad je Pera onomad sjebao nogu na fudbalu, pa sjeo na klupu, a debeli Mare ga obalio u blato... I onda smo mu svi skandirali "Govnar!" i "Glibavac!" dok je on trčao ka česmi umazan po licu i rukama.... AHahaha, Pera govnar ahahaha
Pera: U redu je, Sale... Batali.
Sale: ... ali glibavac!
Pera: Čuješ?!
Sale: Ahahaha... A u osnovnoj smo ga zvali Pečurka zbog lonac-frizure!
Pera: ... (Kulira)
Sale: Pa kad je u osmom krenuo da žvali klupu, kad je zaspao na likovnom... HAHAHA!
Pera: ... (Kulira)
Sale: A stvarno si bio degen, Pero... A i sad si! Sećate se pre mesec dana kad smo ga vozili pijanog kući, iskrcali ga a on skinuo gaće i posrao se na otirač! Pa izašo njegov ćale i kaišem ga ovjerio pred svima nama! AHAHAHAHA!
Pera: !!! (Para na uši) !!!
Sale: ...
Par sekundi carevanja elektricitetom nabujale tihe napetosti u vazduhu
Pera se okreće da napusti sobu ("Zamalo da ubijem od batina ovog kretena, vid kako je umuknuo kad je osjetio da sam prso, Sveti Petar ga je spasio noćas...")
Sale: ... Govno.
...
Hladna otmenost autoriteta koji neće sebi dozvoliti da se spusti na tvoje seljačke grane (čak te neće udostojiti ni uloge subjekta u svojoj rečenici), ali će ti ipak u hladno-skresanoj formi staviti do znanja ko kosi a ko vodu nosi, ko pomijera očne jabučice a ko skače u direkciji pogleda, ko će biti jarac a ko Moussa ako ne poslušaš itd...
* U slučaju da nisi u njegovoj kancelariji, već u nekoj prostoriji izvan relma njegove jazbine - nakon predikativnog obraćanja obavezno slijedi vratni zalup uz nestajanje dotičnog, koje ima simboličnu ulogu stavljanja definitivne tačke na budalastu diskusiju.
Pa kude da pretovarim 150 tona drva u dva dana, gosn Majkoviću... Pa nisam ja supersonična raga! -20 napolju, vetar šiba ko Atila Hunski... Još nemam ni radničku opremu koju ste mi obećali još proletos!
Raditi šta kažem. ( Prećutna implikacija - U suprotnom letite sa posla i umirete od gladi i negrejice u rekordnom roku.) onomatopeja vratnog zalupa
Apsolutiv kvaliteta autobusa.
Da viš kakvim sam busom stigo juče... Ja ulazim - prozori metar i po, ogromna sjedišta... čak i dva plastična stola ugrađena, dušu dala za kartanje i jelo...
Klasa, a?
Ma, za ekskurziju je, matori... kolko je dobar.
Prijatelj koji ti se uvijek nađe u škripcu.
Kao i izaslanik Lotlorijena koji tokom snimanja "Dve Kule" izranja iz mračnih dolina Rograda pred sami početak očajničke bitke za Helmov Ponor, nepozvan. nenadan a ipak prisutan - tako i ovaj junoša izranja iz podsvjesnih dubina tvoje nade kao simbol spasenja i srećnog završetka.
Častan, zahvalan i odan - ovaj momak se ne libi da podnese žrtvu za tebe i u najmračnijim vremenima Srednje Zemlje.
Joj jebote ubiće me Željana ako me vidi ovako pijanog... Nema mi odlaska kući noćas, a napolju minus tries...
Kume, nema brige... prespavaš kod mog ćaleta noćas.
Stvarno! Ček jebote, kako će sa Ljupkom... Istrtljaće sve onoj mojoj grom je ubio da je ne ubije...
Idem sad da ga zovem, da sredim to...
(par minuta)
Donosim riječi od Ljubivoja iz Borče. Nekada je postojao savez između Dragojlovića i Tomizdravkovića, koji se krunisao kumstvom u zenitu uzajamne ljubavi. Nekada si i ti podmetao dupe za mog guženja... Dolazim u teškim vremenima da ispoštujem tu žrtvu tebreks. Kizo, Mare - trpajte ga u kola!
Pobjednički poklič narcisoidnog pojedinca čiji zreli plodovi rada ( procvali iz mješavine egoističnih i altruističkih poriva) stvaraju lovorov vijenac oko glave padajući sa Njutnovog drveta ideja.
Jednom ličnošću - Oskar Šindler.
Alternativne verzije:
Sad bih ga sam sebi ispušio kolki sam car!
Alal vera, Ljubo brate... Svaka meni čast!
Jebote, kolki sam ja car! Pomogao Maretu oko ispita, smuvo se sa Marijom, dobio na kladži i pomogao Slavku da se zaposli ove sezone - sve u isti dan! Da me nema, trebalo bi me izmisliti!
