Prekidaj sve, koči, odustani, obustavi paljbu, ne usuđuj se da radiš bilo šta što nije prijazno javnom mnjenju i šizenju. Jer, svetinja je ugrožena ovog momenta, ugrožena je svakog momenta- ma ugrožena je hronično, a najugroženija je onog momenta kad se povede priča o tome kako ima i drugih objekata osim svetinje kojima je pomoć preko potrebna. Konkretan objekat svetinje menja se od diskursa do diskursa, sve u zavisnosti od trenutnog dnevnopolitičkog šizenja i osetljivosti javnog mnjenja na određenu temu. Emocionalna manipulacija je obavezna, štaviše veoma poželjna kako bi ljudi primetili vaš vapaj u vezi nekakve krize nekakvog morala i neobraćanja pažnje na svetinje.
'-'Slušajte, ljudi, mi se borimo da sklonimo štogod je više moguće kučića sa ulice ovde u naš prostor. Održavanje košta, veterinara sami plaćamo, prevoz do udomitelja sami obavljamo ponekad, tako da bi nam svaki dinar donacije dobro došao..''
-''Ma nemoj, ja da dajem dinar za kučiće, a tolika deca gladuju, narod nema leba, uzeli nam Kosovo, Evropa nam određuje da moramo da usvajamo kučiće umesto da rađamo decu, prskaju nas kemtrejlsima ljudi gušteri, danas gej cigan kuče ima veće povlastice da otvori firmu od običnog čoveka, gori Hilandar, MISLITE NA DECU MISLITE NA DECU MISLITE NA DECU''
Svi ste gledali makar jednom neki film ili seriju gde se barem jedan kadar odigrava na operacionom stolu. Situacija- okupljena stručna lica bore se za život nesrećnika koji se de fakto i de jure prepušta nekom paralelnom univerzumu. U svojoj borbi nisu ni svesni nas koji ih gledamo kroz televizorsko uveličavajuće staklo. Ishod njihove borbe zavisi od reditelja -posrednika između njih i nas- koji ima zadatak da nam montažerskim potezima sugeriše šta se tu odigrava i kakav ishod sledi. Čim se snimak postavi u ptičiju perspektivu nad protagoniste i počne da se odaljava od njih prema gore, publika komotno može da kuva žito za nesrećnika na stolu. Džabe ovim hirurzima da ga dalje reanimiraju, režu, krpe i drže na aparatima- nisu ni svesni da je njihovoj bitki unapred udarena rampa.
Kad ti viša sila odzumira kadar, nadaj se da nećeš preći u svet iz stripa o Džeremaji, rođače
Reč koja se raspline na toliko frontova da izgubi vrednost, a njeno pravo značenje niko ni ne upituje. Kao i novčani apoen odštampan u hipernaduvanom broju koji bukvalno služi da se lepi po zidu umesto tapeta, tako i inflatorni izraz zgodno posluži da se popuni rupa u argumentima. Rupa koja i dalje stoji, doduše, ali se ne vidi šupljina i ne duva promaja kroz nju.
Pozer- izraz je nekad označavao osobu koja se trudi da pripada nekoj grupici ljudi tako što ih na silu oponaša izgledom i ponašanjem. Danas označava svakog ko je mlađi od sagovornika i ne sluša istu muziku. Fašista- nekad je označavala pripadnika fašističke partije koji se zalaže za centralizovanu autoritarnu vlast države. Danas- najobičniji politički neistomišljenik u kakvoj paraolimpijadi od rasprave. Bot- inteligentni računarski program koji oponaša ljudske reakcije i gestove po unapred napisanom programu. Danas- svako ko smatra da su skečevi protiv vlasti truli i da su im fore na nivou svežih pubertetlija i Anonimusa Srbije.
Suptilno sugerisati da je neka persona jevrej, škomrak i da, uopšte, u njegovoj delatnosti ništa ne može proći bez njegove lične koristi ako već nekome nešto mora da učini ili ako je svestan da je jedini koji može nešto da učini. Blaža varijanta ucenjivača. Izraz potiče od ne tako lepog ali svakako pragmatičnog običaja iz ranih godina 2. sv. rata kad su Švabenzi obeležavali jevrejski živalj žutom trakom na nadlaktici- da znaju, u slučaju frke, koga da pošalju kući a koga da otprate na železničku stanicu.
Otkako su svi poljoprivrednici u komšiluku poprodali svoj krompir, komšija od prekoputa je podigao cenu svog krompira sa 30 na 40 dinara za kilo. Jedini trgovac u okolini koji ima u ponudi sečiva za kosilicu naplaćuje 1800 za ista. Vlasnik gvožđarskog otpada ne da kolica iz gomile otpada ''jer mu trebaju za firmu'', a u šupi ih već ima desetak.
''E da oće opet Švabo da pregazi Evropu k'o kadgod, znao bi se red- lepo svima njima podeliti žute trake, pa da ih otpratimo prvom klasom za Treblinku.''
Nepopravljivi entuzijazam, nezadrživa pozitivnost i (naizgled) neobjašnjivo odsustvo bilo kakvog negativnog sagledavanja situacije u koju je subjekat bačen voljom viših sila. Kao u onom vicu kad invalid ostane u kolicima, al zato ima nove Mišelinke. Karakteristična osobina ljudi na koje je život svalio odron kamena, a oni ustali ispod hrpe, istrpeli bolove i popišali se na dotično kamenje; čak i najveći skeptici ovde aplaudiraju i zapitaju se da li je, ipak, moguće ne samosažaljevati se u životu.
'' 'Esi li spreman za bleju večeraske?'' ''Kako god okreneš, uvek sam spreman za izlazak jer sam uvek doteran huehuehue''
Uvod u kancerozno lamentiranje nad aspektima prošlih vremena kojih se sećamo sa setom, dok smo druge aspekte svesno odgurali buldožerom u kanal ne bi li smo održali savršenu sliku koju želimo da projektujemo nesavesnoj omladini koja, o žalosti, srlja ravno u ambis jer ima internete, pametne telefone i sintetičke gaće.
''DANAŠNjA DECA NEĆE ZNATI KAKO JE TO KAD MORAŠ DA SKIDAŠ IGRICU SA STIMA'' ''Ćuti, deda, i ulazi u ekran da te oderem u virtuelnom PESu. I ostruži blato s patika, smeta senzorima''
Uzaludnost neke radnje na nivou autističnog popa koji pokrštava pečene jaganjce. Izraz potiče od viševekovne dileme književnog sveta- da li je Šekspir napisao sva svoja pisanija ili je u doktorskom stilu potpisao sebe na nečije neispečatirano i neobeleženo delo; jedna žena je otišla toliko daleko da je pokrenula antišekspirovsku kampanju, a završila je u bunaru istorije kao labilna em nosata osoba- opšti dakbe po nju, dakle.
''Ja mu lepo reko da ne može igrica za Soni na komp, al ne, on zapeo da skine neki emulator, kaže- otšo na neki češki sajt, ima tamo sve, samo treba provaliti, sve to pisano za komp samo dušmani iz Sonija malo izmenjali kodove da prodaju samo za konzole koje koštaju pesto evra majku im jebem. Eno dosad već osvojio milion dolara, hakovao Pentagon, račun za net mu prevazišao cenu nekretnina, baba ga se odrekla preko Sportskog Žurnala, dužan bogu, svetu i ciganu bez noge. Ko ga jebe kad je terao Šekspira.''
Apstraktni entitet koji daje +100 bodova učesniku internet paraolimpijade, kategorija komentari, kako bi stekao prednost.
-''Ja imam život , a šta ti imaš?'' -''Tvoju ajpi adresu'' -(turn off) ''Baba, pakuj ajvar, prijavljujem se za Mars 1 program i bežim odavle, ako neko pita gde sam, ošo sam da živim među Bunjevcima u Riđici''
Više od klupskog tribjut benda, manje od Bir Fest koncertne atrakcije za plebiscit (Partibrejkers, taj neki rad); skupina dobrodržećih ''Vlada džet'' starina- prekaljenih tamburaša dilindarista i njihovih mlađih saradnika (najčešće za bubnjevima) koji su se tu našli, eto, da baš ne bi sedeli u kancelariji a vala ni istovarali topolove trupce s Hanomaga u pilani; bivaju oni tako pozvani da zabavljaju debelane s kožnim jaknama i pozajmljenim motorima, gradske face te buduće menadžere s japanskim trkalicama i klince sa skuterima svirajući dobro provereni miks Parplova, Hendriksa, Teške boje, Ostaću slobodan, Stil ov d najt, Kap po kap, Hajvej tu hel i tako to na tu temu, rokenrol i tri prsta tetovaža raznih vrsta. Neodvojiv deo atmosfere prosečnog moto susreta, pored likova koji neprestano turiraju nekome u facu, piva od 150 dinara i makar dva štanda na kojem se prodaju Čoper majice sa sve malteškim krstom.
-''E oćemo na moto fest?'' -''Neka hvala, možemo i ovde da uživamo u neprijatnoj čamotinji revizitovanja tuđe muzičke mladosti i slušanja ničeg novog, otići ću na onaj deo jutjuba gde su rokenrol hit plejliste i bar neću doživljavati transfer blama kad Čajld in tajm bude otpevan glasom umiruće astmatične veverice. Imam spremljen Vinjau, ti opremi gajbu Meraka, pa da se betoniramo k'o spratna kuća, u prašini se možemo pijani valjati i po bašči bez da me nečija pozajmljena Honda zgazi po podlaktici.''
