Ješće i piće!
Oblik nastao od arhaičnog ,,I jest i budet'' koje neki sveštenici čitaju na srpskom jeziku, tj. kao : ,,Jeste i biće''. Zahvaljujući velikoj posvećenosti svom pozivu, popovima je izuzetno stalo da ih niko ne razume da se ne bi blamirali, pa tako mrmljaju sebi u duge brade svakoješta. Što nerazgovetnije i brže, to bolje po njih, jer će ''odraditi'' više ljudi, i samim tim zaraditi veći honorar, a sad što im u brzini nešto ''izleti'', ako je nerazgovetno, koga briga, niko ništa ionako neće razumeti. Kao rezultat toga, pretpostavljam, desilo se sledeće:
Osveštanje kolača u crkvi, baba dolazi na red, i nakon kraćeg obreda, sveštenik mrmlja na nekoj kombinovanoj verziji srpskog i crkvenoslovenskog, i na kraju završava, takođe mrmljajući sa jedva razumljivim ,,I jeste i biće''. Baba ljubi kolač i razgovetno odgovara: ,, I ješće i piće!''
muk
Upadljiv trenutak tišine često propraćen uzvikom ''au brate'' ili ''au, jebote'' izgovorenim u sebi, izazvan spoznajom razmera opšteg raspada i idiotluka u okolini.
1) Mlađani komšija, samoproklamovani navijač i veliki patriota prepričava nemili doživljaj sa časa istorije, pa kaže:,, Reci brate šta mi se desilo, ono, da ostaneš bez teksta, znači, istoričar majmunčina mi dao keca, znači zovem Šoneta i ekipu da mu namestimo neku sačekušu, lik se nešto gadno istripovo, pito me ko su Solunci, ja lepo reko oni iz Soluna, a on kazo da smo na času istorije i da probam opet ša znam o Solunu. Ja kontam oće lepo izražavanje ovo-ono, pa reko to su ljudi koji su se rodili i žive u Solunu, tamo u Grčkoj. I on me istera napolje. Izvali debila retardiranog, pa šo me on pita iz geografije kad smo na istoriji...'' Ja: ... (muk)... (u sebi- auuu, jbt!)
2) Asistent ocenjuje seminarske radove studentima četvrte godine i kaže: ,,Bravo, zaslužila si maksimalne poene, rad ti je bio vrlo pismen...'' ja:...(muk prvih par momenata uz propraćeno au, brate koji kriterijum, i državni fakulteti otidoše u krc!), a onda : ,, hvala, doviđenja.''
3) Razgovor između profesora i studenata na predavanju iz pedagogije vezan za naša prva iskustva sa školom.
Studentkinja priča : Moja prva učiteljica je bila jedna divna žena, jako ljubazna, nasmejana, organizovana, bilo mi je bap lepo na njenim časovima, šteta što je nakon mog prvog razreda otišla u penziju, pa je onda došla jedna druga...''
Profesor: ,, Pa koliko si učila kod nje?
Studentkinja: ,,Prvi razred sam završila kod nje, pa je došla nova učiteljica''
Profesor: ,, Pa zašto je došla nova, kad je došla ta nova ?''
Studentkinja: ,, Pa zato što je učiteljica posle godinu dana otišla u penziju, u drugom razredu nam je došla druga učiteljica.''
Profesor: ,, Pa ne razumem zašto je došla ta druga...?''
Cela grupa:...(muk)...
Silovanje jezika
Pored silovanja jezika pod ovaj pojam bih uvela i sledeće pojave:
1. Promenu akcenta pri izgovaranju takozvanih složenica, pri čemu se, po novokomponovanom zakonu, akcenat stavlja na poslednji slog prve reči u nekoj složenici, pa danas slušamo voditelje na telEviziji koji tvrde da je u međUvremenu nekolicina vatrOgasaca učestvovala u nekakvoj akciji, i sl...
2. Manijakalno prilagođavanje naziva profesija ženskom rodu, tako da se u poslednje vreme, u rečniku pojedinih mladih feministkinja mogu naći termini poput: psihološkinje, pedagoškinje, sociološkinje, arheološkinje, etnomuzikološkinje, otorinolaringološkinje, ginekološkinje, dekanke, dekanice, dekankinje, dekanese, vozačice (?!), pilotkinje, itd, itd...
Poente nema, ne primenjuju je ni one same uvek u svakodnevnom govoru, bitno je samo da deluju pametno, otvoreno i emancipovano...
Edipovača
Rakija izuzetnog kvaliteta.
,,UuU!! Brate!! Koja ti ovo rajka?! Znači jebe kevu!!''
,,Ma kume, to ti je Edipovača...''
Marketing
Vrlo moćna stvar koja za svrsishodnu upotrebu podrazumeva posedovanje ako ne baš kreativnog, onda bilo kakvog uma. Bez marketinga se danas ne može ostvariti gotovo nikakva popularizacija niti uspeh. Prirodno, marketing je sastavni deo današnje svetske politike. Kako ovdašnji vlastodršci nemaju baš mnogo mozga, nemaju ni naročitog smisla za marketing, reklamne kampanje, prezentacije, niti, pak smisla za odabir inteligentnijih (marketinških) savetnika, koji bi trebali da vide računa o svemu tome. Kao rezultat svakodnevno, a pogotovo u predizbornim kampanjama, sa plakata nas posmatraju majmunoliko-manekenski, žaboliki, izbezumljeni, kvazišeretski i tupoliki portreti naših predstavnika vlasti.
Osim što nemaju osećaj za sopstvenu prezentaciju i biznis - jer, pored loše lične prezentacije, svi oni svakodnevno seku grane na kojima sede (što donekle doprinosi mojoj tezi da je prosečan srpski političar zaostao u evolutivnom razvoju, pa sa grane još nije uspeo da siđe), ne znaju ni da prezentuju ovu zemlju kako treba, a kamoli da pošteno i uverljivo zavaravaju narod (što je suština njihovog posla). Da znaju, mnoge trivijalne stvari oko kojih se diže neverovatna halabuka i prašina bile bi mnogo glađe izbegnute.
Gej-parada- izaziva mnogobrojne polemike ( zašto, kako, zbog čega), potežu se prava ljudi s Kosova, troškovi, EU, policija, politički poeni, tralala... Uz malo mudrosti i odgovarajuću prezentaciju, cela ta priča izledala bi ovako: 2. 10. 2011. u Beogradu - prvi ulični sado-mazo festival. Jedan od ekstremnijih skupova te vrste u Evropi i definitivan korak ka slobodnom iskazivanju seksualnih frustracija u Srbiji. Policajci prisutni dobrovoljno sa lisicama, veeelikim pendrecima i u uniformama od lateksa. Svi prisutni će garantovano biti zadovoljeni.