Niz besmislenih pitanja vezanih za njanjave baladice Govnara od Panonije, na popularnoj onlajn igri Konkviztador, forsiran radi nabijanja negativog skora ljudima koji nisu ljigave ljušture. Kada bi neki zalutali surfer iz recimo Andore pomoću par pogrešnik klikova nabasao na našu verziju kviza, pomislio bi da pored elementarnog znanja iz prirodnih nauka, nacionalne istorije i književnosti, građani Srbije moraju biti upoznati sa dogodovštinama iz čemerne, nelordske mladosti ćopavog smrada koju je ovaj opevao i "gosti kod Bulića u Biserima nivo" baronijama pokušao da načini zanimljivom. Pa ispade da je lik vojvođanski Homer, jebem mu majku stvarno.

Ide ti onako lepo i lagano, zab'o si Pčinju i Lepenicu, pritom držiš gore sever, i mora da izleti pitanje tipa: " U baladi o Vasi sa čardaš nogama, ko je Banetu dobrom sinu zaklao petla, izlomio bagrenje i skin'o provincijalku?" ili " Šta se kuva u kazanu Arpada Šasije dok Šiki Futog vozi Balaša tristaćem na Štrand?". Organizator i kolovođa pri ovom agresorskom činu je izvesna, navodno sentimentalna i navodno ženska persona koja se krije pod pseudonimom Walery. Tvrdoglava rospijetina ne odustaje iako već dve godine klikćemo da nam se sviđaju njena pitanja, i da ne treba više da ih šalje. Predrka li ga na Đorđa više nesretnice? Nije ni čudo što 80 posto učesnika igre ima želju da ti namaže zadriglu facu krvavim govnima, ti puknuti hemoroidu od žene.

Узвик локалне екипе која блеји на клупици у шабаноти издању, кад променадом предграђа профура нека змај клинка. Једна од оних дрипачких фора, типа "Не гурај га" кад се неко из чиста мира пролије по бетону, или "Добро је, ради!" кад неком испадне тачскрин фонтеле.

Вапај који смрди на дане протраћене штекањем испод зграде, или буџењем енчантинг скила левел 60 најт елф присту. Што се тиче рибица из генерације, назад у дану се знало, старији играју, ми се 'ладимо, чека се неко лепше време које ускоро долази. Неколико дина касније, када је дошло време за наплату дркачких дана нема много промена. Више школе, више порока, мање косе, мање воље, исти дрљави Икарбус на линији 53 и иста количина непостојећих муда.

Земљуша, прашинарка. Окорели вид љане, у основи обична крезава брашњара, намазана златним нијансама које додатно руже њену примитивну појаву. Одликују је нишањење у правцу најзајебаних мета и нереално мишљење о сопственом постојању.

Тупог погледа, кметовских црта лица и поганог језика. Кћер њу примитивса, или плод односа између приплодног вепра и касирке из самопослуге "Горица", смрад и трулеж који се крије испод њене шкољке, не успевају да угуше ни сви ти парфеми, ђинђуве и миришљаве амајлије. Сваким гестом и удисајем сере енормну количину најштрокавијих гована по идеалу жене.

Све да никада ниси имао девојку, уколико те примети са таквом, мајка би ти најрадије гневом надахнутим шамаром преко фаце одрадила вазектомију и изазвала карцином тестиса, док би те ћале избацио напоље, тако му циганске круне из Барија.

Екстремна социјала од јаше. Одевни предмет који краси припаднике сталежа тешка сиротиња, толико кинески да само што није пуњен пиринчом. Све да је сам Аполон обуче, покрила би велом малограђанштине, длака из носа и исхране засноване на сухомеснатим производима, па нека га је и по сто пута Зевсов курац направио. Кабаста, нескладна, неких "добродошли у Дрезден шездесетих " боја, а да постоји као ајтем у некој ролплејинг игри, њен бонус би био "минус 50 посто на репутацију код свих живих бића на планети".

Упарена са уморном шљакерском фацом, неодољиво асоцира на претакање горива из комшијског кеца, буђави зденка сир сервиран у обданишту и флеке од моторног уља које додају црну боју у сивило улица београдских предграђа. Клинци које су штекаре од родитеља огртале у ово ругло, данас су двадесетпетогодишње девице, пате од комплекса инфериорности, заглавили су Лазару или су већ оверили од пајда, јер ране од бувљаче зарасту, али остану зајебани ожиљци.

Научна фантастика од ситуације. Кција коју да би реализовао мора да успаваш бабу, даш шке за излазак маторцима који те издржавају од неких минималац румунеску плата, и пошаљеш ретардираног буразера на фестивал етнолошког филма.

Треба ти и временска машина како би претходно вече проведено у маратону цирке и џунглања, преправио у вече када си заспао одмах након трећег дневника.

Играти на карту Дел Боја, јер само онај који рескира евентуално профитира. Ући у причу у којој постоји огромна шанса да се најебе, али у којој је потенцијални добитак огроман. ВБА - Ман Утд из двојке у кеца за сома јура.

Протерати туда, јер јебем му матер, јесте да мост само што се није срушио, али је много готивније са оне стране реке. Увек можеш да се узенташ, не покушаш, и постанеш осушена љуштура која ћелави, човек који прати "Кувати са срцем" и дрнда га на џепни календар из 1997. са сликом Џенифер Анистон у једноделном црно белом купаћем.

Место на коме се душа одмара после пет дана шљакања, штребања или неких других непријатних активности, у сваком случају трпљења распалих, бугаризованих монголоида од људи. То може бити кафана, степенише испред Лили дрогерије, класичан локални ћомански штек или Пиркетова гајба код Београђанке. Може бити и дабстеп журка, уколико си жена, одрађен, или си једноставно јебао скоро, па ти је све до јаја и боли те курац.

Идеална локација за разбијање великих количина вопса, разбукснавање, или чак можда ступање у сексуалне односе, односно прцање, уколико си довољно џек да нападнеш, а притом може да ти се дигне курац.

Светло плава шуља, односно кошуља, кратких рукава. Као посебан тип шуље се издвојила захваљујући заштитном лицу др Војиславу Шешељу, који ју је поносито носио обарајући рекорде у пичкарању са студентима, јавним претњама утоком и позивању на освајање Вировитице.

Данас исти одевни предмет фурају шофери Икарбуса на међусеоским релацијама, маторе баје са брчићима које још раде у државним фирмама и чланови су непостојећег синдиката, плус још по неки примерак озраченог и изгубљеног омладинца који се није извук'о.

Тежак рсмо, анаконда дави брате. Делови филма у којима се онај миџет просерава како не мож' јебени прстен око врата да понесе, а мој деда у седамдесет година ређа гигантске цепанице уз зид гараже. Да ствар буде још гора, кад се сва три филма споје трају дуже од филмског маратона на РТВ Политика, па ако успеш да их погледаш ђутуре, има да ти се закрваве очи ко да си синифово сону киселину.

Још се онај дебели миџет што се ложи на њега нуди да му помогне, али јок, јебени Фродо смарач трипује да ће му неко забоде оно бижутеријско внуго. Блеји са њима још неки анорексични са пискавим гласом, погрбљен к'о програмер, ем жасу изгледа, ем и он смара. Шта је најгоре, таман крену до јаја делови, оно пегланије, рокање оркова матори, наш које кидање, па још се појави и залелуја сисама она цава што је направио онај баја из Аеросмита, али курац маму им јебем, исеку и врате на миџете.

Из аутобуса на линији 56 посматра улицу Краљице Наталије. Из слушалица се чују речи које не разуме, и музика која јој не прија. Носи хамер обогаћен жврљотинама које се не свиђају ни њој самој, а камоли другима. Она је њена мајка, само тридесет година касније, са новом фарбом за косу, пар страних речи у вокабулару и додатне четири године средњошколског образовања.

Улази у собичак на Чукаричкој падини, парче Мај Кемикал Роменс постера на вратима, тера је да се попут Владимира Стојковића по ко зна који пут одрекне своје ружне прошлости. Увлачи дим који је гуши, крије опушке од кеве. Ставља на сто пластичну шналу, заричући се да је никад више неће ставити у косу, јер не истиче на прави начин њену личност. Отвара сајт неког десет година старијег лика кога је упознала у "Дангуби", информише се о напредовању његовог новог музичког пројекта. Машта још неких пола сата о том исфолираном буржују са Дорћола. Долази к себи, гуши је поново ћалетов воњ на алкохол, иако је матори отишао пре десет година. Из суседне собе чује се глас Ивана Бауера, а она тако мрзи телевизију. Сестра по фарби јој је препоручила књигу, свака реч производи све већу досаду, рачуна преостали број страна, рачуна дане до следећег виђења са том цуром, мора пренети позитивне утиске. Одлаже књигу на страну, заклиње се да ће сутра прећи бар тридесет страна. Устаје, гледа у ормар, одустаје. Ниједно парче шарене одеће не може нагласити непостојећу сису.

Црвена, 'иљадарка, Вајферт, али у једнини. Сама за себе, усамљена попут асоцијалног Рушањца на концерту алтернативног бенда у сали Дома омладине, изгубљеног у одсјају црвене фарбе за косу риба које миришу на воћне купке и дуван.

Тричава, раздрндана, спремна да буде потрошена на маргиналне ствари, али опет у подсвести једног сиромаха величана, јер јебем му матер, не може да буде мало ако има четири цифре.

Деда се испрсио и нашао за сходно да на тај начин награди читаву годину проведену у читаоници, Галатасарај је добио Бешикташ, небитно. Добио си је, имаш је. Јебена црвена, она је главни адут твоје вечери. Данас вреди само десет јевреја, али захваљујући њој ћеш да циркаш, надуваш се, возиш се таксијем од Булевара до Опова, или да урадиш неко слично срање које потврђује да твоје ситне, паорске жеље само додатно потврђују твоју просечност. Знаш да не можеш, али курва се и даље црвени, даје тај манијачки буст као некад. Данас је само гајба пива, а и даље се буса као да вреди пар пристојних патика, крв ли јој јебем црвену.

Позната још као уесбе или флеш. То је оно мало говно на које си пребацио крек за Диабло Свиленом из четрнестице, па ти га он наравно никада није вратио. Исто оно мало говно на којем је факултетски рачунар детектовао вирус пред излагање презентације, па те је педесет студената прве године гледало као бесчасника порнићарског. Исто оно мало говно на које си снимао Тиеста некој риби из Сремчице, па се онда пола године од коначног испуша, сређујући хард запитао одакле мени јебени диџејеви на компу.

Израз се све масовније користи, јер у ес бе звучи као име фирме која спонзорише домаћи женски одбојкашки клуб, а флеш асоцира на јебени наркоманлук.

Гробљанска думчина. Најспорији правац у метал музици. Уколико си бубњар у оваквом бенду, дрмнеш једном по добошу, одеш у парк севнеш пола гајбе "Мерака" и испурњаш целу паклу крџе, вратиш се после 45 минута грунеш по чинели, а вокал и даље испушта онај исти грол са почетка песме, мешавину беса и очаја, као да је затекао кеву у догисталј пози са Јеховиним сведоком који је при пампрчењу дави краватом и рецитује молитву.

Ваља и за стонд на некој гајби. Песме трају и по пола сата, па не морате онако наварени сваки час да чачкате по системским фајловима и Касперски антвирусу покушавајући да опет пустите музику.

Ненад Милосављевић. Матори хипик, бивши СПС-овац, човек који је сањао стару љубав, помогао православљу да дође са југа, и помогао обнови више, исто тако православних манастира, од великог Матеје Кежмана. Воли да гледа женске неким другим очима, онако како не треба, а прича се да је њему заспала Војводина, иако је је из Ниша.

Оно о чему се мање прича је то да је Неша прљави матори педофил. Добро, не баш ранга Жике Тодоровића, он већ натачиње бебе, ал сигурно је за два круга оставио Дамблдора и Ацу Поштара. Срео је тако на својим путовањима крајем двадесетог столећа неко девојче које дрско имаде година колико Котор векова. Наиме, водећи се чињеницом да се Котор под тим називом помиње тек од епохе Немањића, Неши је прстима шапутало и уснама га миловало дете од неких осам година, а за то се мардеља, за то се мардеља чак и у Јапану.

Тешка реч дужине неке швабске кованице, још тежа мера којом сами себе кажњавамо. Ауто шамар који доводи до пада са мердевина, на позицију пуког дудлача курца. Решавање бесмисленог задатка изнова и изнова. Седење. Товљење гузице. Ваљање у издркотини лењости. Рука на курцу уместо на оловци. Скупљање златника у мултиплејер игри. Сваког петка и суботе очи упрте у јебену светлећу кутију уместо у неке сисе. Безвољност, мањак самопоуздања, поглед ка туђем дворишту док сопствено зврји празно. Стварање лажних амбиција које изјутра ветре са алкохолом. Чекање на одобравање других које не стиже, још много безвоље и лењости. Очајање јер су од тебе бољи људи који заправо мрдају гузицом, док ти у "Блицу" читаш код ког козметичара Кристина Ковач депилира пичку. Куповина миша са додатним играчким тастерима, јастучница са гаргојлом у двадесет и петој години. Твоје светле фармерке засране нутелом и вишњама. Рачунање колико је још страна остало до краја књиге, одлагање исте на страну и шатро остављање за сутрадан. Твоја потреба да бленеш и чешеш муда, док ти из уста цуре бале као потврда претварања у масног ништавног имбецила.

Завештала пичку Господу.

Секундарна рупа, аналац, рч. Ту где јебе срећнији порнићар, јер је овај други црнац заузео први слот, односно чкупи. Такође, нешто о чему ти овде можеш само да сањаш, јер ти је риба домаћа, конзервативна курветина, која ти даје да је клесаш само у цупи, те се изврне ко крава и одапиње неке баговите звуке, ко хелп опција на виндовс пасијансу кад ујебеш колону. Онда ти лепо спас пронађеш у земљи киднапера, оргија и самбе, јер се младе, преплануле католкиње воле севати у двојку не би ли очувале пичију мембрану.

Спуштање нечијег наложења на одређени појам. Парола против идеализовања голог курца. Људи, сами по себи, класичне ложане и паљевине, због лењости да примене нешто што им је у крви и коренима, прибегавају алтернативама о којим не знају ништа или врло мало, а за које постоје чврсти докази да су класично внуго.

Тако се истрипујеш на рибу са којом си проговорио три речи, док ти не да визитку на којој се представља као дивелопмент егзекјутив менаџер месаре "Гала бејкн". Тако одеш на свирку "новосадског алтернативног састава" јебо те онај ко ти рече ГоуЕндПлеј да гледаш. Тако се примиш на будизам. Тако почнеш да навијаш за канадску екипу "Српски Орлови". Тако славиш клинцу рођос у Мекићу, још платиш и кловна. Тако не пребациш одмах кад наиђеш на ГолфКлуб. Тако пијеш само Хербавита чај. Тако купиш јебеног Реноа. Е мој батице, го курац латицама китиш, прво пронађи у литератури па на пано тури.

Летњи коктел. Шот адреналина, шот курчења, и шот искупљења за пређашње неуспехе. Прилика да пукнеш кинту за нешто од чега би је каскадер зарадио, и тиме нахраниш свој его. Оправдање за то што су сви нешто урадили, ако не бар покушали, док ти и даље седећи на истој клупи, грабиш зидарку која ти после гомиле чишћења и поновних пуњења, по ко зна који пут пролази кроз руке.

"Ма, окаче те к'о дунђера на кран, вежу те у неке ченгеле, горе глумиш капетана Куку на крају Дизнијеве анимације, летиш непуне две секунде, још ти се после свега пршљенови развуку к'о после черечења. Биг дил." - Прича коју просипаш по крају, ради постизања "ш’о сам бесан" ефекта.

Две секунде које трају десет, десет промена у ритму дисања, гомила различитих трипова, већином позитивних. Пошто вероватно ниси црнац, а сигурно ниси јастреб, не можеш то назвати падом црног јастреба, али можеш летом беле будале. Ипак, будале која је летела огромном брзином, спознала блур ефекат, и на пола носа од воде се катапултирала горе, као Том Круз у Топ Гану. Будала која је постала свој лични бог, бог који ће до куће по поду вуцарати своја набубрела муда, иста муда која ће спласнути када после туширања седне за радни сто, упали цигару и стартује партију Воркрафта.

Морална победа, непроцењив добитак. Добија се када бубањ избаци неки од бројева који се завршавају фамозном цифром.