Niz besmislenih pitanja vezanih za njanjave baladice Govnara od Panonije, na popularnoj onlajn igri Konkviztador, forsiran radi nabijanja negativog skora ljudima koji nisu ljigave ljušture. Kada bi neki zalutali surfer iz recimo Andore pomoću par pogrešnik klikova nabasao na našu verziju kviza, pomislio bi da pored elementarnog znanja iz prirodnih nauka, nacionalne istorije i književnosti, građani Srbije moraju biti upoznati sa dogodovštinama iz čemerne, nelordske mladosti ćopavog smrada koju je ovaj opevao i "gosti kod Bulića u Biserima nivo" baronijama pokušao da načini zanimljivom. Pa ispade da je lik vojvođanski Homer, jebem mu majku stvarno.
Ide ti onako lepo i lagano, zab'o si Pčinju i Lepenicu, pritom držiš gore sever, i mora da izleti pitanje tipa: " U baladi o Vasi sa čardaš nogama, ko je Banetu dobrom sinu zaklao petla, izlomio bagrenje i skin'o provincijalku?" ili " Šta se kuva u kazanu Arpada Šasije dok Šiki Futog vozi Balaša tristaćem na Štrand?". Organizator i kolovođa pri ovom agresorskom činu je izvesna, navodno sentimentalna i navodno ženska persona koja se krije pod pseudonimom Walery. Tvrdoglava rospijetina ne odustaje iako već dve godine klikćemo da nam se sviđaju njena pitanja, i da ne treba više da ih šalje. Predrka li ga na Đorđa više nesretnice? Nije ni čudo što 80 posto učesnika igre ima želju da ti namaže zadriglu facu krvavim govnima, ti puknuti hemoroidu od žene.
Jelek je bio svileni, šal je bio od kašmira, a tetke su nosile?
A B C D
Aaaaa! Ode zadnja kula! Jeb'o sam te u oči Valerija! Jeb'o sam te kurvo crnomantijaška!
Uzvik lokalne ekipe koja bleji na klupici u šabanoti izdanju, kad promenadom predgrađa profura neka zmaj klinka. Jedna od onih dripačkih fora, tipa "Ne guraj ga" kad se neko iz čista mira prolije po betonu, ili "Dobro je, radi!" kad nekom ispadne tačskrin fontele.
Vapaj koji smrdi na dane protraćene štekanjem ispod zgrade, ili budženjem enčanting skila level 60 najt elf pristu. Što se tiče ribica iz generacije, nazad u danu se znalo, stariji igraju, mi se 'ladimo, čeka se neko lepše vreme koje uskoro dolazi. Nekoliko dina kasnije, kada je došlo vreme za naplatu drkačkih dana nema mnogo promena. Više škole, više poroka, manje kose, manje volje, isti drljavi Ikarbus na liniji 53 i ista količina nepostojećih muda.
Auuu... Eh, što li nisam samo malo mlađiii... C, c, c, gle kak'a je, oko li joj crno jebem balavo.
- Pa šta kenjaš samo druže, idi baci magiju.
E, moj jarče, sekturino stara, pa je l' ti znaš da ko sa decom spava nezdrava mu gla...
- Daj debeli, ne valja ti kad je mlađa, ne valja ti kad je starija. Ista priča k'o i 2004. samo drkaš kurac i gledaš "Zmajevu kuglu".
Zemljuša, prašinarka. Okoreli vid ljane, u osnovi obična krezava brašnjara, namazana zlatnim nijansama koje dodatno ruže njenu primitivnu pojavu. Odlikuju je nišanjenje u pravcu najzajebanih meta i nerealno mišljenje o sopstvenom postojanju.
Tupog pogleda, kmetovskih crta lica i poganog jezika. Kćer nju primitivsa, ili plod odnosa između priplodnog vepra i kasirke iz samoposluge "Gorica", smrad i trulež koji se krije ispod njene školjke, ne uspevaju da uguše ni svi ti parfemi, đinđuve i mirišljave amajlije. Svakim gestom i udisajem sere enormnu količinu najštrokavijih govana po idealu žene.
Sve da nikada nisi imao devojku, ukoliko te primeti sa takvom, majka bi ti najradije gnevom nadahnutim šamarom preko face odradila vazektomiju i izazvala karcinom testisa, dok bi te ćale izbacio napolje, tako mu ciganske krune iz Barija.
E, kevo, Marija i ja završili sa jebačinom pa sad idemo da sunemo šinu dsa i neku flajku Međeđe krvi.
- Okej, samo obuci tu debelu jaknu, hladno je, i nemoj više da si mi dovodio u kuću ovakve raštimovane ljančesterke, da ti ne bih počupala sva ona govna oko kompjutera i skotrljala ih u Rakovicu.
Važi, ako budeš išla do Maksija kupi mi onaj pikant senf, znaš da samo u njega umačem viršlu. Ćao!
Ekstremna socijala od jaše. Odevni predmet koji krasi pripadnike staleža teška sirotinja, toliko kineski da samo što nije punjen pirinčom. Sve da je sam Apolon obuče, pokrila bi velom malograđanštine, dlaka iz nosa i ishrane zasnovane na suhomesnatim proizvodima, pa neka ga je i po sto puta Zevsov kurac napravio. Kabasta, neskladna, nekih "dobrodošli u Drezden šezdesetih " boja, a da postoji kao ajtem u nekoj rolplejing igri, njen bonus bi bio "minus 50 posto na reputaciju kod svih živih bića na planeti".
Uparena sa umornom šljakerskom facom, neodoljivo asocira na pretakanje goriva iz komšijskog keca, buđavi zdenka sir serviran u obdaništu i fleke od motornog ulja koje dodaju crnu boju u sivilo ulica beogradskih predgrađa. Klinci koje su štekare od roditelja ogrtale u ovo ruglo, danas su dvadesetpetogodišnje device, pate od kompleksa inferiornosti, zaglavili su Lazaru ili su već overili od pajda, jer rane od buvljače zarastu, ali ostanu zajebani ožiljci.
Au matori, al' ti dobra jakničica... AHAHA!
- Jebi ga tebreks, pao sam na samofinansiranje, ove zime se fura dedina buvljača.
Naučna fantastika od situacije. Kcija koju da bi realizovao mora da uspavaš babu, daš ške za izlazak matorcima koji te izdržavaju od nekih minimalac rumunesku plata, i pošalješ retardiranog burazera na festival etnološkog filma.
Treba ti i vremenska mašina kako bi prethodno veče provedeno u maratonu cirke i džunglanja, prepravio u veče kada si zaspao odmah nakon trećeg dnevnika.
Ako ti sve ovo pođe za rukom, eto prilike da se opustiš i izdrkaš k'o čovek.
Igrati na kartu Del Boja, jer samo onaj koji reskira eventualno profitira. Ući u priču u kojoj postoji ogromna šansa da se najebe, ali u kojoj je potencijalni dobitak ogroman. VBA - Man Utd iz dvojke u keca za soma jura.
Proterati tuda, jer jebem mu mater, jeste da most samo što se nije srušio, ali je mnogo gotivnije sa one strane reke. Uvek možeš da se uzentaš, ne pokušaš, i postaneš osušena ljuštura koja ćelavi, čovek koji prati "Kuvati sa srcem" i drnda ga na džepni kalendar iz 1997. sa slikom Dženifer Aniston u jednodelnom crno belom kupaćem.
Semafor u Brankovoj, 15 časova i 56 minuta, crveno za pešake, još 57 sekundi do zelenog svetla. Ispit u 16h, jurnjava uslova za džetbu.
Mesto na kome se duša odmara posle pet dana šljakanja, štrebanja ili nekih drugih neprijatnih aktivnosti, u svakom slučaju trpljenja raspalih, bugarizovanih mongoloida od ljudi. To može biti kafana, stepeniše ispred Lili drogerije, klasičan lokalni ćomanski štek ili Pirketova gajba kod Beograđanke. Može biti i dabstep žurka, ukoliko si žena, odrađen, ili si jednostavno jebao skoro, pa ti je sve do jaja i boli te kurac.
Idealna lokacija za razbijanje velikih količina vopsa, razbuksnavanje, ili čak možda stupanje u seksualne odnose, odnosno prcanje, ukoliko si dovoljno džek da napadneš, a pritom može da ti se digne kurac.
Idem večeras do "Skloništa", opalim solo drinkin nekih dve čuke, onda spontano stupim u konverzaciju sa dežurnim ćomanima i ogrebem se za par dimova. Posle ću da budem u tolikom hajpu da ću da muvam i onu lezbo šankericu.
- Matori, ako se budeš držao plana i programa, ima duša da ti ozdravi.
Svetlo plava šulja, odnosno košulja, kratkih rukava. Kao poseban tip šulje se izdvojila zahvaljujući zaštitnom licu dr Vojislavu Šešelju, koji ju je ponosito nosio obarajući rekorde u pičkaranju sa studentima, javnim pretnjama utokom i pozivanju na osvajanje Virovitice.
Danas isti odevni predmet furaju šoferi Ikarbusa na međuseoskim relacijama, matore baje sa brčićima koje još rade u državnim firmama i članovi su nepostojećeg sindikata, plus još po neki primerak ozračenog i izgubljenog omladinca koji se nije izvuk'o.
Sekto, ćemo do ksta na domaćicu? Kumara časti!
- Može brate, samo izađi iz te šešulje, tako nećeš jebati sve da upadnemo u vremenski portal i izletimo u šezdes osmoj.
Težak rsmo, anakonda davi brate. Delovi filma u kojima se onaj midžet proserava kako ne mož' jebeni prsten oko vrata da ponese, a moj deda u sedamdeset godina ređa gigantske cepanice uz zid garaže. Da stvar bude još gora, kad se sva tri filma spoje traju duže od filmskog maratona na RTV Politika, pa ako uspeš da ih pogledaš đuture, ima da ti se zakrvave oči ko da si sinifovo sonu kiselinu.
Još se onaj debeli midžet što se loži na njega nudi da mu pomogne, ali jok, jebeni Frodo smarač tripuje da će mu neko zabode ono bižuterijsko vnugo. Bleji sa njima još neki anoreksični sa piskavim glasom, pogrbljen k'o programer, em žasu izgleda, em i on smara. Šta je najgore, taman krenu do jaja delovi, ono peglanije, rokanje orkova matori, naš koje kidanje, pa još se pojavi i zaleluja sisama ona cava što je napravio onaj baja iz Aerosmita, ali kurac mamu im jebem, iseku i vrate na midžete.
Ne želim ni da zamišljam koliko to tek smara u knjizi, naravno br'te da nisam čit'o, ono njesra je teško podići, a kamoli pročitati.
Iz autobusa na liniji 56 posmatra ulicu Kraljice Natalije. Iz slušalica se čuju reči koje ne razume, i muzika koja joj ne prija. Nosi hamer obogaćen žvrljotinama koje se ne sviđaju ni njoj samoj, a kamoli drugima. Ona je njena majka, samo trideset godina kasnije, sa novom farbom za kosu, par stranih reči u vokabularu i dodatne četiri godine srednjoškolskog obrazovanja.
Ulazi u sobičak na Čukaričkoj padini, parče Maj Kemikal Romens postera na vratima, tera je da se poput Vladimira Stojkovića po ko zna koji put odrekne svoje ružne prošlosti. Uvlači dim koji je guši, krije opuške od keve. Stavlja na sto plastičnu šnalu, zaričući se da je nikad više neće staviti u kosu, jer ne ističe na pravi način njenu ličnost. Otvara sajt nekog deset godina starijeg lika koga je upoznala u "Dangubi", informiše se o napredovanju njegovog novog muzičkog projekta. Mašta još nekih pola sata o tom isfoliranom buržuju sa Dorćola. Dolazi k sebi, guši je ponovo ćaletov vonj na alkohol, iako je matori otišao pre deset godina. Iz susedne sobe čuje se glas Ivana Bauera, a ona tako mrzi televiziju. Sestra po farbi joj je preporučila knjigu, svaka reč proizvodi sve veću dosadu, računa preostali broj strana, računa dane do sledećeg viđenja sa tom curom, mora preneti pozitivne utiske. Odlaže knjigu na stranu, zaklinje se da će sutra preći bar trideset strana. Ustaje, gleda u ormar, odustaje. Nijedno parče šarene odeće ne može naglasiti nepostojeću sisu.
Sama je, spava joj se, prošao je čitav dan, a opet nije pipnula metodologiju.
Crvena, 'iljadarka, Vajfert, ali u jednini. Sama za sebe, usamljena poput asocijalnog Rušanjca na koncertu alternativnog benda u sali Doma omladine, izgubljenog u odsjaju crvene farbe za kosu riba koje mirišu na voćne kupke i duvan.
Tričava, razdrndana, spremna da bude potrošena na marginalne stvari, ali opet u podsvesti jednog siromaha veličana, jer jebem mu mater, ne može da bude malo ako ima četiri cifre.
Deda se isprsio i našao za shodno da na taj način nagradi čitavu godinu provedenu u čitaonici, Galatasaraj je dobio Bešiktaš, nebitno. Dobio si je, imaš je. Jebena crvena, ona je glavni adut tvoje večeri. Danas vredi samo deset jevreja, ali zahvaljujući njoj ćeš da cirkaš, naduvaš se, voziš se taksijem od Bulevara do Opova, ili da uradiš neko slično sranje koje potvrđuje da tvoje sitne, paorske želje samo dodatno potvrđuju tvoju prosečnost. Znaš da ne možeš, ali kurva se i dalje crveni, daje taj manijački bust kao nekad. Danas je samo gajba piva, a i dalje se busa kao da vredi par pristojnih patika, krv li joj jebem crvenu.
- Večeras Pera završava skank, matori se isprsio somundaru.
Poznata još kao uesbe ili fleš. To je ono malo govno na koje si prebacio krek za Diablo Svilenom iz četrnestice, pa ti ga on naravno nikada nije vratio. Isto ono malo govno na kojem je fakultetski računar detektovao virus pred izlaganje prezentacije, pa te je pedeset studenata prve godine gledalo kao besčasnika pornićarskog. Isto ono malo govno na koje si snimao Tiesta nekoj ribi iz Sremčice, pa se onda pola godine od konačnog ispuša, sređujući hard zapitao odakle meni jebeni didžejevi na kompu.
Izraz se sve masovnije koristi, jer u es be zvuči kao ime firme koja sponzoriše domaći ženski odbojkaški klub, a fleš asocira na jebeni narkomanluk.
