Највеће дело Хермана Хесеа, једна од оних уметничких творевина коју би сви желели да разумеју али, услед недостатка животног и читалачког искуства, не успевају да ухвате искру, тј. суштину дела, па са својим половичним, уврнутим схватањима настављају да ходају кроз живот мало глупљи и безбојнији. Постоје две главне врсте читалаца са погрешном сликом.
Једни пожеле да се убију (један врло мали део то и учини)
Други покушају да напишу своје дело, најчешће неку врсту полу јадног дневника увреда.

Услед недостатка аргумената у расправи млађи припадници популације имају обичај да псују породицу (најчешће мајку) да би понизили истог и скренули пажњу са расправе и самим тим прикрили своју немогућност да дођу до било каквог аргумента у расправа. Међутим, неретко само још више скрећу пажњу на себе и своје детињасто понашање. Псовање шире фамилије се најчешће неће срести у оваквим ситуацијама, јер захтева више довитљивости, коју, јели псовач уже фамлије не поседује.