Toliko moćna fraza da kod nekih može da izazove povećano lučenje testosterona, ali isto tako može da ga u potpunosti prekine.
- E, sine, ne samo što ima dobro dupe, već je i pametna i ne tripuje kriminal. - Ne zezaš? - Ma jok, sine, a tek uživo da je vidiš... - Auuu, brateee, daj sliku da vidim, daj nešto! ____________________________________
- E, ma najgore što za sebe misli da je narcis, a oči, jedno gleda severo-istočno, a drugo skoro da radi kao onom ludom profi iz Hari Potera. - Maa jestee?! - Ozbiljno, a tek uživo, znači bolje bi bilo da... - E, aj mani je, majke ti!
Ono na šta naletiš kada tražiš informaciju kako da rešiš neki problem. Prvo kreću dva ili tri intelektualca od kojih svaki iznese svoje rešenje koje je najčešće samo njemu jasno. Narednih 180 postova je klasično prepucavanje od kojih je u 50 postova hvaljenje ko se duže bavi tom strukom, ko koliko diploma ima, neizostavna konfiguracija kompa i ko ima jačeg tatu. Narednih 50 postova kreće lično vređanje, pretnje i takođe uključenja drugih korisnika koji daju do znanja koga podržavaju. Zadnjih 80 postova obuhvataju informacije ko je šta čuo i pročitao negde drugde. 181 post biva od onog koji je i postavio samo pitanje za problem sa komentarom "E nema veze, uspeo sam sam da rešim problem."
Sredstvo orijentacije i prepoznavanja kada sin dovede nekoga kući u kasne sate, a da pritom roditelji ne poznaju tu osobu.
- Sine, ko ti to bio sinoć? Ja izašla do hodnika i vidim nečije patike, a nisu ni Anjine ni Milicine ni Jelenine. - Ma daj bre, kevo, iskuliraj. To je jedna sa faksa, nešto mi je objašnjavala... - A, neka, neka, samo vi učite deco.
Postaje univerzalno merilo muškosti kada ženska osoba zamoli nekog dečka da ga otvori. Nijedan neće odbiti, ali će svakom koji pristane prvo proći kroz glavu "Daj Bože da nije zaribao." Prodoran i tup zvuk uspešnog otvaranja šibera, osim što će da izmami poglede svih prisutnih u busu, takođe će i u muškarcu da izazove osećaj trenutno nenadjebivog alfa-mužijaka.
Isto što i Dnevnik, Jutarnji program i umrlice u novinama čine zajedno.
Još uvek, ne sasvim razbuđen, mamuran i gladan ulazim u radnju sa namerom da kupim paklu cigara, 2 kifle i dnevnu štampu. Ono što zatičem unutra jesu četiri lokalne babe. Sve su tamo, ali nijedna još ništa nije pazarila. Ništa, kulturno se javljam i provlačim se iza njih kako bih zauzeo peto mesto u redu. Imam neki utisak da će ovo da bude dugo jutro. Prošlo je 3 minuta, često gledam na telefon ujutru, pošto zaboravljam koliko je sati. I dalje se ništa ne dešava sem što druga baba u redu razvija priču kako ova politika ni država ništa ne valjaju. Ostale tri se odmah priključuju, pominjući Hadžića, Karadžića, Mladića. Prva u redu čak kaže da je videla jednog uživo... Prošlo je 8 minuta, kako bih ostao pribran, krenuo sam da čitam cene proizvoda po radnji kao ludak, kako bi ispalo kao da tražim nešto. Niko ne obraća pažnju na mene. Kreće priča kako ni vreme ne valja, ili je pretoplo ili hladna kiša pada. Čujem kako ih zbog toga muče zglobovi i glava (mislim se, jebote imaš 100 godina, šta očekuješ, da jebeno letiš?!). Nakon što je krenuo da ističe i 14-ti minut, ona prva se ipak odlučila da pazari što god, ali naravno, usput kreće da priča kako je i dalje potrešena i u neverici od kako je umro njen komšija Rade, kod kojeg je kupovala sveže mleko svake večeri u pola 8. Druge odmah kreću sa njom da kukaju i spominju još par nesrećnika i to kako i one žele da umru, ali neće ih Bog (mislim se, nije ni Bog toliko lud....). Posle 19 minuta, nakon što je prva konačno odlučila šta će da uzme, shvata da je zaboravila novčanik i kaže da svi sačekaju, sad će ona da skokne za minut (mislim se, da, kao što ću i ja da dođem na red za minut...). Niko ni ne može da kupi bilo šta, pošto je kasa već otkucala. Čekam da nastupi 20-ti minut. Ljutito krećem napred, razbucavam tu malu gomilu od baba, provlačim se između njih i uz glasno "Doviđenja!" izlazim iz radnje gubeći i apetit i mamurluk. Kako sam ja izašao, jedna baba se proderala "Kako je ova omladina nekulturna danas, samo jure, sve bi preko reda!!"
Onaj period kada roditelji dozvole svom klinji da konačno, po prvi put, može da ide da se igra dalje od svog sokačeta ili ulaza.
Malac: Tata, je l' mogu biciklom tamo do onog ćoška? Pera i Sale su tamo napravili rupe za klikeranje. Ćale: (ponosno) Možeš sine, samo pazi na kola i da si se nacrtao ovde za ručak. Malac: (Moj je život... igra bez granica!)
Onaj koji će tražiti 2-3 kondoma kad se zapravo deli samo jedan samo da bi ispao faca pred drugima, a zapravo kad ostane sam napuniće ih vodom i baciti sa zgrade na kola i u tom momentu osećaće se tako dobro i ispunjeno jednako kao da je doživeo orgazam.
