- Je li seko, koje ti auto najviše voliš?
- GTI!!!
- Šta GTI?
- Kako šta, pa to mi je extra auto, pričala mi drugarica da njen dečko Miloš ima takvo.
- Ahhahahhaahhahhaa, pa nije ti to marka auta!
- Ti ćeš da mi kažeš, pa njen Miloš zna bolje od tebe, pa on ga uostalom ima, a ne ti!
- Alo bre, glupačo, to ti je golf dvojka, ko' u našeg ćaleta, samo što ima jači motor!
- Golf dvojka, hahahahahaha, i ti mi se kao razumeš u auta, i nema on nikakav motor, Milošev drug ima Motor, i provozaće me večeras, baš da znaš!
- Milošev drug ima Yamahu, i nemoj slučajno da si se zezala sa njim, oćeš da te iskoristi?
- E ti ćeš da mi zabraniš, prvo nauči šta je GTI, a šta Motor!!!
- Ćale, dođi da objasniš Jeleni šta je GTI!
- Gledam dnevnik!
- Oće da se voza na motoru!
- Kak'om motoru, jebem li joj sunce, sa' ću ja da joj objasnim da nema vanka dva'es dana!!!

- Dobar dan doktore, imam masno tkivo na ruci, pa sam htio da ga skinem.
- Au brate što će to da boli, jes' ti ikad skidao to?
- Nnnisssam nikad.
- Pa jadan ne bio to mora bez anestezije, kud si danas došao, nešto sam ti nervozan?!
- Pppaaa mmoguu ja i sutra, ili neki drugi dan.
- Ma joook, gdje da se cimaš toliko, sjedaj ovamo i skidaj majicu!!!
Dr uzima skalpel i mjerka žrtvu koja žmiri i jedva mičući usnama moli Očenaš. Sa smiješkom posmatra kako ona blago drhti i kako joj se male kapljice ledenog znoja kupe po čelu.
- E, vidiš ovaj skalpel, to ti je oštrije od žileta, sad ću da ti otfikarim tu gučicu s ruke u jednom potezu, nemoj da mi vrištiš ni slučajno, oće onda ruka da mi trzne, pa mogu arteriju da ti prekinem.
- Nnnekka do..doktore, ja sam se predomislio.
- Nema sad neka, taman sam se skoncentris'o!
Doktor podiže skalpel visoko da zamahne, a pacijent istrže ruku, zgrabi majicu, i poput vjetra zdimi preko vrata.
- Nnenneka doktore, nek mi ostane kao modni detalj.
Iza paravana se pojavi mlađi hirurg, pomalo razočaranog izgleda i pruži starijem kolegi 10 eura, a stariji uze novac i protrlja ga o bradu uz pobjednički smiješak:
- Eee, moj mladi kolega, samo odglumite mesara iz Maxi-ja, i svi bježe kao opareni! Nego, recite vi meni, hoćete li da se sada kladimo da ovaj više neće dolaziti?

Decembar mesec, napolju 15 stepeni, sunčano vreme, ma pravo proleće. Ćale se sprema sa ženom za put na selo na neku svadbu i pokušava da opremi ''golfa dvicu'' za malo dalji put.
- ''Ženo, znaš li bre gde su mi oni lanci za auto, biće milicije usput?''
- ''Bog me ubio ako znam, ja ti do njih nisam pipala!''
- ''Odvezuj Šarova i daj mi njegov lanac!''
- ''Zašta će ti njegov?''
- ''Za kurca eto zašta, davaj lanac 'vamo!''
Ćale smota lanac u kesu i stavi ga u gepek kod rezervne gume (koja je toliko izbušena, da je sto vulkanizera ne može restaurirati).
- ''Ženo, upadaj! I pomoli se bogu!''
Negde na pola puta, patrola saobraćajne policije.
- ''Dobar dan gospodine, šta imate od prateće opreme?''
- ''Imam sve, ja ti na put ne izlazim ako nisam spreman!''
- ''Otvorite molim vas prtljažnik!''
- ''Evo, trokut, prva pomoć, guma, lanci...''
Na reč - lanci, puče ona ''biološka kesa'' iz Maxija, i lanac od kera pade na asfalt.
- ''Od čega su vam ovi lanci, gospodine?''
- ''Ma to - auuu pa to mi se razvezalo...''
- ''Šta vam se razvezalo?''
- ''Ma ništa, ništa... Mora da je sin lance od točkova stavio na Šarova, znate, dete pomešalo.''
- ''Ne vredi! Kazna vam je...''
- ''Može 1000 dinara, ne treba račun?''
- ''Srećan put gospodine i pažljivo vozite!''
- ''Ženo – jebala te ekologija!''

Dižeš se iz kreveta, u stvari prvo dižeš glavu i otvaraš nekako oči. Koči ti se svaki mišić u organizmu, a u glavi kao da ti se nešto otkačilo. Nesnosna žeđ te tera da se pokušaš pokrenuti ka kuhinji i uneti par litara vode u organizam. Sedaš na krevet i pokušavaš da se prisetiš sinošnje noći. Ali ništa, crna rupa... Podižeš pogled i njime tražiš vrata koja vode iz sobe. Pogled se na kraju zaustavlja na vratima, ali još ih ne vidiš, prvo ti se pojavljuje prozor, pa ormar, još par slika, pa tek onda razaznaješ obrise vrata. ''Uh, kasni mi slika'', pomišljaš. Hrabro se pridižeš, iako imaš osećaj da ćeš svakim narednim korakom promašiti i sami parket po kome hodaš. U magnovenju, držeći se i ormara i zida, i svega ostalog što ti može poslužiti kao oslonac, izlaziš iz sobe, prolaziš kroz dnevni boravak, ulaziš u kuhinju i otvaraš česmu. Uzimaš plastičnu dvolitru od 'kole', i sipaš je do vrha, a onda je naginješ i u jednom dušku sasipaš pola u pregoreli i sasušeni organizam. Opet naginješ da je dokusuriš, kad se odjednom pojavljuje slika majke koja te podbočena o kukove namršteno gleda i oca koji se podlo smeška. ''Opet kasni slika'', prisetiš se...
Otac: ''Ko rakije večera - vode doručkuje!''
Majka: ''Dobrojutro crni sine opet si se nagrdio, pa dokle više?''
Otac: ''Heh, treba imati života da se pije, ih kako smo mi nekada...''
Majka: ''Pa ja, od tebe će pokupit' sve što nevalja''
Ja (još do pola svestan): ''Eee, pa gde ste vi, š'a ima?''
Otac (znalački i iskusno): ''Šećeruša, je li?''
Ja: ''Ne sećam se...''
Otac (rezignirano): ''Pa da, šećeruša...''

Stan... U njemu porodica od 4 člana. Otac 58 godina, firma u stečaju, radi na crno na gradilištu kada je sezona. Majka 55 godina, firma u stečaju, čuva po kućama starije osobe. Sin 27 godina, nema posao, igra kladionicu. Ćerka 23 godine, studira (obnavlja) 2. godina prava.
Televizor, na njemu vijesti: Predsjednik T..ić odgovara na optužbe opozicije da ne radi u interesu zemlje stavom da je interes Srbije EU, i da ako njega ne izaberu opet, nema ništa ni od Srbije ni od blagostanja. Opozicija na to odgovara da se treba okrenuti majci Rusiji i da je Zapadna Evropa najveće zlo! Treći, 'liberalniji' zalažu se za gej paradu, i tvrde da su im prava ugrožena, ako homo, lezbo, trans i bi ne izađu na ulicu...
Otac: - E majke vam ga spalim kada ćete vi meni povezati onih 10 godina staža pa da idem ko čo'ek u penziju!?
Majka: - Bolje se ti snađi da zaradiš za struju, nego što gledaš njih, lako je njima!
Sin: Ćale, daj neki dinar da odigram kladžu, imam dve dojave iz 2 u 1!
Ćerka: Ćale, daj mi 10 evra da uplatim Krivično, ovaj put polažem sto posto!
Otac (televizoru): E ku*ac bi se vi moj snašli da vam moja familija na vrat legne, 100 programa ni kampanja vam ne bi pomoglo dok vam džepove ne bi izvrnuli!

Kraj školske godine. Kod mene tri keca (matematika, fizika i hemija) u dnevniku, naravno sva tri kroz cijelu godinu mog nerada i nezalaganja strpljivo sazidana i skuckana na temeljima veličine Rusije. 'Nači nema dalje! Jedina okolnost koja mi može pomoći je to što mi je razredna hemičarka, pa reko' smilovaće se...
Petak popodne, još samo sedam dana do kraja školske godine. Ćale kasni sa posla, a majka brižljivo gleda na sat, i miješa pasulj da ne zagori, i mrmlja, više sebi u bradu:
- što 'vo zaboga nema Gojka sa posla?
Kad odjednom, kućna vrata se otvoriše, i ubrzo zatvoriše sa treskom koji zadrma prozor u dnevnoj sobi.
-Šta je crni Gojko, sve polomi, pa đe si ti do sad, ručak ti se oladi? - zavapi majka
-U guzici, eto đe sam! Evo me iz škole, zvala me razredna! Đe je onaj mali?!
A onda, spazivši me u uglu kako ležim i gledam TV, pogladi svojim velikim radničkim rukama crne guste brkove i okrugle rumene obraze, pa onako, s obje ruke pređe preko proćelavog sjajnog čela na kome su svjetlucale male kapljice znoja. Fiksira pogled na moje oči tako, da osjetih, kako se, ne kauč, nego cijela opština izmače ispod mene. A onda lupi s obje one velike ručerde od sto, pa onako, držeći se čvrsto za njegovu ivicu silovito dreknu:
-Kako je u školi sto ti škola jebem?!
-O..o..oo..nn..aako.
-Šta onako jebem li ti sunce žareno!!!
-Nn..n..išta.
-Šta ništa đubre jedno neradničko, ti ćeš mene da sramotiš po školi!!!
A ja zin'o, nema slova da mi pređe preko zuba. Samo gledam kako da skratim ugao i da šmugnem preko vrata. Al' ne lezi vraže, onako iskolačenih očiju, fiksiranih na mene, ćale spazi kako se, držeći se leđima ivice zida spremam za kukavičku odstupnicu. U jednoj maloj sekundi debeli kožni vojnički remen, prepravljen na kaiš, iz njegovih pantalona se nađe u njegovoj snažnoj desnici i krenu prema meni, držeći ljevicom pojas od pantalona da mu bez kaiša ne spadnu.
-Nemoj Gojko,popraviće - zavapi majka
Ja krenuh zadnjim trzajem ka izlaznim vratima, ćale se zaleti za mnom, ali pustivši pantalone u magnovenju, one malo spadoše, on se spetlja, zape nogama za stolicu i pade koliko je dug i širok. Međutim, na moju nesreću, uspio je da me uhvati za nogavicu i 'ulovi' u zadnjem momentu. Ne puštajući remen - kaiš iz desnice a moju nogavicu iz ljevice, poče da se nespretno pridiže i zadihano prosikta:
-E sad ću da ti jebem mater!!!

Ostalo je istorija... Eh da, ćale mi sredio dvicu iz hemije.

Zimsko jutro... Visok, stariji čovek,oštrih crta lica, naboranog i opaljenog vetrom i suncem, sedi u seoskoj kafani, pogleda prikovanog kroz prozor, na snegom obelela polja i brda i poneki snežni kovitlac podignut naletom ledenog severca, čekajući vruću domaću kavu i lozovu rakiju od malo punije kuvarice, koja neumorno radi oko džezve, i loži vatru u velikom šporetu na drva iz kojeg izbija uspavljujuća toplota, koja otkravljuje svaku promrzlu kost putniku namerniku, koji se usudio po ovakvom mrazu nekuda krenuti. Čiča Mitar čeka tridesetogodišnjeg, najmlađeg sina Iliju, friško diplomiranog pravnika, koji mu dolazi autobusom iz Beograda sa sve diplomom Pravnog fakulteta, da se pohvali ocu, koji je, vodeći gorštački, radnički život, plaćao školovanje najmlađem sinu. Napokon mu kuvarica donese kavu u malom ibriku (starinska džezva), fildžan (šoljica za kafu bez ručke) i pola deci čiste domaće loze. Mitar izvuče promrzle ruke iz džepova, huknu u njih i protrlja ih da krv malo prostruji, pa posegnu ponovo u džep za limenom kutijicom u kojoj su bili duvan i ćati. Izvežbanim pokretom Mitar otvori kutijicu, uze jedan papirić, stavi u njega duvan i polako krenu da pravi prvu jutarnju cigaretu, nijednog trena ne skidajući pogled sa prozora i beline koja se pružala vidokrugom. Spretno završi cigaretu, otkide malo duvana koji je prilikom motanja izvirio iz njena oba kraja, i nehajnim pokretom ga vrati nazad u kutijicu. Zatim hitro ispi naiskap lozu, stegnu malo vilice od njene jačine, stavi cigaretu u usta i prinese upaljač da je pripali, ovaj put pogleda skrajnutog sa zimskog krajolika na toplu kafu koja se još dimi, i svojim mirisom mu prijatno draži nosnice. Kresnu upaljač, i prinese plamen cigareti, kad se s treskom otvoriše kafanska vrata, puštajući u kafanu dobar komad zime i severca, koji ugasi plamičak iz upaljača, i u prostoriju stupi Mitrov sin Ilija. Mitar se samo lecnu i pogleda Iliju ispod oka, malo nakrivljenih usta u čijem desnom uglu je stajala cigareta spremna da se pripali. Nije se više ni mrdnuo, čak mu je i ruka sa ugašenim upaljačem i dalje stajala kao da želi da pripali cigaretu.
- Pa gde si bre tata?
Mitar se na ekavicu namršti, i pomisli 'i ja bi si to naučio za 10 godina magarče jedan'.
- Evo čekam te.
- Pa šta mi bre radiš?
- Evo ćeifim.
- Eh, sad ću ja da te počastim.
- Neka, dosta mi je tak'e časti.
- Eh, stari namćor, baci tu škiju, evo ti jedan Marlboro!
Mitar malo probledi, stegnu vilice, izvadi svoju cigaretu iz usta, zgužva je i baci u pepeljaru, eksira kavu, i skoči se.
- Ajmo kući, e valaj i diploma i škola i trošak, ali zašto mi se i u ćeif usra, jebo te Ma'lboro te jeb'o!!!

- Mali, bac' tu loptu 'vamo!
- Maa neemoooj Dule, mooolim te!
- Š'a nemoj?!!!
- Ma ništa... Evo... Nemoj je samo baciti daleko!
- Š'a nemoj daleko, e sa' ću je nabit' u u 'no tamo naselje!

Dule uzima, dugački zalet i deganžira loptu brat bratu, jedno sto metara niz ulicu, a klinac postaje sve manje plašljiv a sve više ljut, zbog saznanja da sam mora po loptu, i da od igre više nema ništa. Polako polazi po loptu, i stiskajući bijesno šake, kada se odmakao na bezbjednu udaljenost, okreće se nazad i , kao da ga živog deru, iz sveg glasa upućuje svoj protest i jasnu poruku Duletu:

- Duulllleeeee! Kkrrrrrkkaaannnneeeeeeeeeee!

A onda se okreće i bježi kući, sa loptom pod miškom, jureći koliko može i ne može, i kao da skida neki veliki teret i strah sa duše, izazivački i glasno nastavlja:

-Dule krkaneee, Dule krkaneee, Dule krkaneee...

Dule za to vrijeme, podbočivši se rukama, gleda za njim i, ipak izgubivši ovu rundu, mrmlja:

- Do'š ti sutra ope', a onda ću je dega'žira' u Marin kupus, pa kad je ona iščakija, biće tebi DULE KRKANE!