Jovan I. Deretic, kako neko rece, zaista nije bio priv medju srpskim PSEUDOistoricarima! Takvih pojava je bilo jos u XIX. veku, na zalost nasu. Ipak, u ovo vreme stvari su bile malo drugacije. Nije bilo interneta, televizije, radija, novine nisu imale veliki tiraz, a ako cemo posteno i iskreno - u Srbiji je bilo puno nepismenih. Danas, posredstvom mocnih i modernih medija, i Deretic moze da postane istoricar i da "ukrade" delic medijske paznje slave za sebe, opet kazem - na zalost!
Prethodnica pomentutog je bila Olga Lukic Pjanovic, cije su knjige bile "alfa i omega" za sve kasnije inkarnacije njenih ideja i samozvanih istoricara, odnosno sledbenika. Njene knjige su, da tako sublimiram, bile mesavine petaparacko-nacionalistickih prica, koje deluju kao da su nastale u vreme sizofrenog napada, i obicne odnosno najprizemnije, ali vrlo popularne kod Srba, teorije zavere!
Da bi neko ukpairao sta je svrha tih budalastina, i koliko tu ima istine, ne mora biti skolovani istoricar, dovoljno je samo da se zapita - kako je to moguce? Pa naravno da nije moguce, kao sto nije moguce da Olga Lukic Pjanovic zna po imenice svoje pretke koji su pre 2000 godina lovili lavove u pomoravlju (mozda ih zato i nema vise!), sto je za nju jedan od dokaza starosti srBskog naroda. Ako neko misli da je ovo samo glupa sala - vara se! To je napisla u vise svojih knjiga! Verovatno se pitate koji je glavni izvor ove epohalne informacije - njena baba! Ona je verovatno na top poziciji medju srBskim pseudoistoricarima! Njene tvrdnje su zasenle mnoge pre nje, a verovatno ce i onima posle trebati puno napora da smisle nesto originalnije!
Ipak, ova pseudoistorija je vrlo opasna jer moze dovesti do indoktrinacije, posebno mladih, onih koji slabo poznaju srpsku nacionalnu i istoriju uopste! Mnogima ova "ucenja istorije" preko video klipova i fantomskih istorijskih knjiga, mogu postati vrlo jaka potpora za razvijanje najuzasnijih ultranacionalistickih ideja, od toga da Srbja mora biti etnicki cista, da su susedne drzavne teritorije zapravo srpske zemlje i da ih mi moramo preoteti i silom ako je potrebno, do razvijanja gotovo rasne teorije o Srbima kao narodu najstarijem, najboljem, posebnom...
Ali, kada citate takve tekstove, od Deretica i njemu slicnih, dolazite do zakljucka - da su samo Srbi ziveli na ovoj planeti, a da su svi ostali narodi zapravo sve sami Srbi pod drugim imenima. Sasvim je jasno da tu gomila stvari nije logicna, u onome sto prica Deretic, jer iz te autisticne istorije ispada da je jedina prava istorija ljudskog roda - samo spBska istorija, naravno ta izmisljena i prepuna "informacija" za smeh do suza!
Upravo zbog toga je pre nekoliko godina nas poznati istoricar prof. Radivoj Radic napisao knjigu "Srbi pre Adama i posle njega", pokusavajuci javno da demistifikuje pseudoistoriju i njene zagovornike, sto je i dobrim delom uspeo. Medjutim, odmah je od strane prozavnih bio zasutu, na sve mogocue nacine, uvredama, vec poznatog tipa iz 90ih godina XX veka - da je domaci izdajnik, strani placenih, antisrbin itd.
Kao sto je nekada bilo nadrilekara, gatara i lovaca na vampire, tako danas imamo i kvazi-istoricare. Pitanje je samo koga ce i kako uspeti da prevare. Inače, autori kao što je Deretić veoma često u svojim radovima lažiraju i netačno prenose određene podatke, ali i na neadekvatan način citiraju pojedine kompetentne autore, vadeći pri tome iz konteksta. Jasno je da su Deretić, Pjanovićka, i mnogi drugi, u potpunosti operisani od osnovnih postulata epistemologije i da krše apsolutno sva pravila kritičkog metodološkog istraživanja. Još jedna karakteristika koja je svojstvena za ove autore, je tendencija da sebe predstavljaju kao renomirane stručnjake, doktore istorijskih nauka, članove prestižnih svetskih akademija, sto verovatno niko nije ni proveravao. Ni jedan naučni državni institut, ni jedan univerzitet, akademija nauka, niti bilo koja naučna ustanova, ni kod nas, ni u bilo kojoj drugoj zemlji, njihov rad ne uzima za ozbiljno, već ga samo ismeva kao apsurdan i smatra ga običnim lupetanjem. Ukoliko se nekim čudom uopšte njihova imena ili knjige pominju na određenim univerzitetima, to je isključivo i jedino u kontekstu različitih kurseva i predmeta koji se odnose na izučavanje specifičnosti pseudoistorije i pseudonauke.
Osobe koje sam sretao i koje su branile pesudoistoriju zapravo NISU bile istoričari, niti su imali dana studiranja iste. Zašto su oni onda poverovali tome, na osnovu čega donose zaključak – to je istina! Odogovor je vrlo jednostavan i jasan! To nema veze sa istorijom, sa naukom, već sa prostim političkim uvernjima, simpatijama prema ultra desničarima. Već posle kraćeg razgovor shvatate sa kojim sistemom vrednosti, sa kojim političkim ciljevima nastupaju te osobe. Potpuno je logično da njihovom uhu prija ono što, do beskraja, veliča njihov narod, čak iako to nema veze sa realnošću.
Kao što lekari, listom, oni koje poznajem, jesu zakleti protivnici „lečenja“ i „dijagnoza“ po forumima, tako i svaki pravi, školovani istoričar mora biti protiv onih koji vređaju nauku i naučni metod.
Kao sto je nekada bilo nadrilekara, gatara i lovaca na vampire, tako danas imamo i kvazi-istoricare. Pitanje je samo koga ce i kako uspeti da prevare. Inače, autori kao što je Deretić veoma često u svojim radovima lažiraju i netačno prenose određene podatke, ali i na neadekvatan način citiraju pojedine kompetentne autore, vadeći pri tome iz konteksta pojedine rečenice, koje zatim modifikuju na način koji njima odgovara. Pitanje je samo koga ce i kako uspeti da prevare.

Deretic je kralj? Kralj cega i koga? Kralj naivaca, pluobrazovanih srpskih ultrnacionalista, onih koji su samo culi za istoriju kao predmet u skoli. Koji su ucili za dvojlku, i to da znaju kada je bio Prvi svetski rat, da nije poceo 1389. godine.
Vecina, ma koja vecina to su svi, koji podrzavaju Deretica, a koje znam, jesu obicni ultranacionalisti, koji samo umeju da ispaljuju neke smesne parole, od kojih se coveku ili smuci ili mu se smeje do suza. A tek kada pocnu sa teorijama, sa "mudrolijama" koje pricitase u tzv "knjigama", tzv "tajne srpske istorije", tzv "istoricara"... ma tu nema kraja smehu!
Naravno, kada ih poklopite sa argumentima, njihovg "glavni" i jedini "argument" ostaje - da ste izdajnik, uz obavezno pitanje da li ste uopste poreklom Srbin ili Srpkinja! Ako im osporite Deretica, navesce vam hrpu drugih lakrdijasa, za koje ste uglavnom prvi put culi, posto se doticni i ne pominju u ozbiljnim istorijskim knjigama, odnosno nisu nikada ni bili svrstani medju ozbiljne i priznate istoricare, ili autore nekih dela.
Uzasno ih boli kada im se smejte u lice, ali to je najbolji nacin da im pokazete koliko su smesni. Ako vam predloze da nesto, kao, procitate pa onda kritikujete, samo kazite da je zanimljivje citati telefonski imenik Srbije od toga, i da jedino sto tu vredi jeste papir i boja za stampanje. Uglavnom posle tih opaski odustaju od dalje rasprave, ako se uopste raspravom moze nazvati prica o takvim glupostima. Jer jednostavno ne znaju sta vise da vam kazu. Ako slucajno naletiti na one malo drcnije, koji nece tako lako da odustanu, predlazem sledece mere mentalne samoodobrane od istih:
- trazite dokaz za tvrdnje, a cim pocnu da vam navode koje kavke anonimuse, ili da izvrcu i zloupotrebljavaju renomirane autore i dela, samo kazite - falsifikat (sto uglavnom i jesu njihovi dokazi, koje sami "pronalaze", drugim recima podmecu)
- ako i posle toga ostanu "na nogama" najbolje da ih prijateljski zamolite da se prosetate do psihijatrije, gde ce strucna lica prezuete neophodne mere za zbrinjavanje i pomoc obolelom.
Sa onima koji imeju da sastave prosto-prosirenu recenicu "diskutujete" malo ozbiljnije. Posle saslusane salve "novih" i "epohalnih" otkrica iz srpske istorije, samo ih pitajte zasto o tome niste reda jednog procitali kod autora kao sto su: Corovic, Krestic, Antic, Samardzic, Ostrogorski, Ljusic, Protic, Mihaljcic, Bozic itd... Neka vide da znate i vi nesto, za razliku od njih - ono sto jeste priznato i tacno.