Samci koji srodne duše traže preko TV poruka
Загорели ликови које је мука толико стисла да морају да упале ДМ сат телевизију и пошаљу поруку која на крају испадне дужа него неко рендом просеравање Јована Деретића о срБској историји дугој 19.000 година. Лакше пронађу предмет за онанисање него Бранко Коцкица малољетницу на улици јербо је њихова циљна група све од 6 до 96, али ипак конкретно саопште жељене изгледе ђевојака или (неријетко) момака са којима би општили у добру и злу.
Самци који сродне душе траже преко ТВ порука су на скали иритантности далеко испред Амиџића, Ивановића, рендом бабетина које се појављују на локалним телевизијама након 23h и задњи динар истерују из џепа малоумном народу како би му прорекле судбину, те гласа Лее Киш. Срећа је што ови самци ријетко излазе у јавност, срећа је такође што су углавном мирне ћуди па их нећете препознати међу свијетом и кад изађу у јавност, несрећа је што њихова количина уопште није мала, у ствари све их је више и више; наравно због чињенице да су локалне вонабифејмс фуфице подигле своје критеријуме па мирис њихових пичока кошта мало више него раније, а поштен свијет нема пара у овим злим временима па је изгледа ДМ сат телевизија једино што преостаје дркачима који сате и сате дневног свјетла троше на балављење поред укључених монитора.
Самац који сродну душу тражи преко ТВ порука не воли себе, у ствари толико мрзи себе да му то слање порука уопште није испод части, он суштински не воли ништа, не осјећа страст према многим стварима осим према влажним дојкама и набубрелом вагином, свему око себе приступа крајње површно и боли га курац за све, он живи јер се родио а нема ништа друго да ради.
Ако, не дај Боже, прочита неку књигу то је зато што му је обавезна за лектиру и не гине му зациментирани кец ако је није протурио кроз прсте, са друге стране ако не иде у школу, неће прочитати ту књигу осим ако није нешто попут "Педесет нијанси сива" или нека друга Бачићалимпићка којој ће исквасити корице у необузданој тежњи да своју течност подијели са остатком свијета који је није жељан, или мисли да ће тако набацити неки штос за мување из тог назови "књижевног дјела".
Неки од ових самаца су толико упорни да број свог телефона у поруци напишу и по петнаестак пута, можда због тога што их константно игнорисање од стране траженог пола више нервира него кад вукајлијашу нестане струје у сред писања дефиниције па му сва говна оду узалуд или због тога што је виђење пичоке за њих одавно постало плусквамперфекат па жуде да сладуњави мирис осјете још један пут.
О самцима као ликовима се у народу не зна пуно, углавном су познатији бројеви њихових телефона него они сами, не истичу се превише, могу то бити возачи аутобуса, улични свирачи, инжињери, адвокати, гимназијалци, оперски пјевачи, али ће увијек бити ту да вам покваре и онај један једини пут кад наиђете на једну од ових несрећних телевизија које њима служе као курвама огласи.
*POZZ ZA REZIJU IZ SRPSKE VIROVITICE !!!! MOZE LI ONA OD TOME ZDRAVKOVICA EJ BRANKA BRANKA BRANKA !? A OVOM SAMCU STO TRAZI ZGODNU PLAVUSU ZA OZBILJNIJU VEZU TRIPUTA JEBEM MAJKU NA SREDINI GRADSKOG TRGA, VELIKI POZDRAV I HVALA !!!*
Za šahovskom tablom
Није све тако црно, има и бијелих поља, је л' да ?
Ал' идемо редом. Знате ли онај осјећај кад мислите да је Бог откопчао шлиц, извадио своје њихало и почео да вас тушира жутом бојом ? А не, још ни дотле нисмо дошли, идемо још мало у назад.
Капирам, прво сам са Дејаном причао о концетрационом логору у Билећи, јебеш ми матер ако знам због чега, онда је неко позвонио на вратима. Друг ме зове да с њим одем по цигаре, ајде идемо.. Сјећам се , затим, искеширо је за двије лименке ултра енерџија, изгледа да ми течност није добро пала, стиг'о сам кући са одвратном мучнином, сјећам се како су ми се центрипеталном силом цријева окретала у стомаку, догегам се до компа, пробам да прелистам форум, ал' не иде, одем на чет кад тамо дежурне смарачице причају о дијетама.Зајеби, пребацио сам се на други таб, на јутјубу спичио неки екс ју рок од седам сати јер ми је требала дрога, ал' не схватите погрешно, у последње вријеме су Азра,Чорба и Електрични оргазам били моји наркотици. Ти су ме звуци пратили наредних седам сати, те сам звуке стрпао у вене.
Нисам се ни пресвукао а бацио сам се на кревет, имао сам страшне трипове, морону, пробудио сам се после,цирка, петнаест минута, и четвороношке се одгегао до купатила.Загрлио сам wc шољу к'о да је била Сандра Африка, отворио се ко Пандорина кутијао и искашљао најодвратније избљувке које сам видио у животу, само је Џек Сперов могао да схвати како сам се осјећао, ал' капирам да ни Кракенов дах није био толико одвратан. Добро, кунем се морону једно пет минута је капало из мене, повраћао сам ко курва којој је Бора Дрљача наплатио да му језиком измасира прсте на ногама.
Кревет ми никад у животу није био даљи, шаховска табла ми никад у животу није била ближа, зајеби, што не преспавам у купатилу ?
Ето тако, није прошло ни годину дана од смрти два највећа човјека која сам упознао, нисам се ни надао да ћу да их видим поново.Последње чега се сјећам из риал лајфа је било да сам зурио у бијеле купатилске плочице, поглед ми је био све мање фокусиран и бацио сам се у сан.
Ух, све ме је пробадало, и мучнина и бол, к'о да сам попио литар течног есида, но добро, ушао сам у врло познату просторију. Корачао сам полако, али нисам видио под од магле која ми је облизивала чланке, отворио сам врата и у невјерици почео да се штипам.За столом су били моји ђедови:
-Оде ти дама, сад си готов..
Брате, играли су шах, два поштена старца, пардон, два поштено упокојена старца играју шах и расправљају се око тога ко је варао. Ја стојим и гледам, они на мене не обраћају пажњу:
-Признај да си украо пијуна..
Ја и даље не могу да вјерујем. Можда је то било у сновима али опет је трајало дуго. И ништа није могло да се деси, ја сам их дозивао, они нису обраћали пажњу на мене, погледи су им били фокусирани на шаховску таблу.
Отворио сам очи, чудно да ме је заслијепљело свјетло које се пробијало кроз ролетне, јесен је, сву ноћ је падала киша а сад Сунце ?
Погледао сам самог себе, био сам одвратан,повраћао сам по мајици, по тепиху..Ето, морону какве сам трипове имао, и одједном сам почео да мислим на све које сам изгубио, мислио сам и на оне које имам али их губим, мислио сам на малу Лини која је требала да "свари" неке једва изговорене реченице. У том тренутку сам попустио, плакао сам. Плакао сам и био сам црвен у лицу,било ми је хладно и лежао сам поред исповраћане шоље.Јецао сам ко најобичнија вагина, мушкарци не плачу ко вагине ?Ето, ту смо стали, у том тренутку Господ откопчава шлиц и на мене почиње да капа жућкаста киша.Осјећам се јадно и немоћно, нисам више за шаховском таблом, мислио сам на моју малу Лини, мислио дуго и плакао.
Отворио сам врата и поново четвороношке вукао своје тијело до кревета, у пролазу сам обратио пажњу на рисивер у дневној соби,зелени бројеви су показивали 05:43. Смрзнут ко пичка стискам песнице. Гурнуо сам врата од моје собе, ух , изгледа да је на ред дошао инструментал од Црног лептира. Како сам био погођен, ајде пробај да се ставиш на моје мјесто, морону, буквално сам имао осјећај да и мене ко и лептира убија "њене" свјетлости сјај.Попео сам се на кревет, ко ме јебе, спавао сам.
Ето тако, нема ово никакве везе са дефкама, можда је и за гробље, ово је исповјест, прича о рату између црних и бијелих, идем сад да оперем зубе још осјећам одвратан мирис у устима.
Како бих волео да си ту, град је тако тужан а ти си с оне стране, ове су куће тако ружне.
О, како бих волео да си ту.
Jesenji vjetar
Пролазност.
„Експресни воз за Лондон-Париз-Милано-Торино полази са четрнаестог колосека..“
Чуо сам док сам стегнутих песница трљао сањиве очи, поглед је престајао да ми буде мутан и слабо фокусиран и наједном сам пред собом видио намргођеног човјека са плавом краватом. Је л' знате да су Хрвати измислили кравате ? Елем, мора да је био уторак , вријеме је било.. Па, мање-више грозно.
- Шта оћеш ?
- Да се макнеш са те клупе, да одеш да нађеш неки посао, данашња омладина само лоче а ништа не ради, у наше вријеме је било другач..
Наравно, нисам намјеравао да слушам одвратног полицајца, ја никад нисам ни био добар момак, све што је у овом трeнутку занимало мој смушени мозак је била та црна рупа у лименци пива која је непомично стајала ту крај мог кревета, старе клупе на још старијој жељезничкој станици.
- "Ајде добро, де не зајебавај, видиш да не знам ђе ми је глава?"-
Проговорио сам док сам устајао са мог меког душека наквашеног пичкастим небом које намјерно није престајало да јеца. Пљунуо сам на мој кревет, јеби га, гарантовано ми је кроз подсвјест пролећела идеја да пљунем ђубре у плавој униформи али је моја свијест песницом нокоутирала ту сулуду мисао те је тако моја слузава пљувачка завршила на потпису дотичног Марка који је изгледа много волио неку Светлану јер је њихова имена уклесао неким врло оштрим ножем а поред написао „заувијек заједно“.
Јебено заувијек, курац заувијек. Као да заувијек постоји има да прохујим к'о јесењи вјетар, нећу оставити никакав траг, мог се имена нико неће ни сјећати, живот је мој честица у поређењу са законом огромног универзума. И на крају шта ми остаје ? Курац.
Корачао сам полако и гледао моје испуцале патике, корак по корак ка трафици са јасном намјером да купим цигаре и кафену бочицу пива.И ништа није могло да промијени мој поход али сам на једној клупи, сличној оној која је мени правила друштво током дугих ноћи, угледао старца са браон шеширом који је са сузом у оку зурио у црни нотес:
- Добар дан.
- Добар дан, синко.
Настала је некаква тишина, можда је и мени безобразном било жао чикице у црном капуту, ни сам не знам због чега али сам упитао:
- Можде је од хладноће, можда од кише, можда и од туге... Чему суза на том набораном лицу,поносна старино ?
- Еееех. :дуги уздах је запарао тишину:
- Стварно ?
- Погледај овај нотес , синко. Имам осамдесет три године, ту сам одувијек уписивао бројеве мојих пријатеља, било је међу њима свакаквих људи, и оних добрих и оних наопаких..
- Али ..
- Знам, знам, један ред је празан. Управо сам обрисао број свог најбољег друга, више никад нећу окренути тај број телефона.
- Жао ми је.
- Не треба да ти буде жао, синко. Пред тобом је живот, ниси превалио ни четврт вијека и вјеруј ми да би било срамота да жалиш за било чиме.Ја сам тренутно сам на овом свијету, синови су ми одрасли, отишли су ка западу у потрази за бољим животом, никад нисам имао задовољство да се играм са својим унуцима. Показао бих ти њихову слику али , на жалост, немам ни то.Све што сам имао је био мој пријатељ, сада је отишао и он. Ослободио се мука овог досадног живота.Остајем сам са овим вјетром.Јесењим вјетром који ми је једини свједок !
И кунем се, рођаци , било ми је жао поштену старину:
- Је л' може некако моја млада рука да послужи вашој искусној ? Молим вас реците ако могу да урадим нешто за вас.
- За мене можеш да урадиш само једну ствар, да одеш и живиш.
-Мо..
-Да одеш и живиш, да удахнеш живот пуним плућима, да га чврсто зграбиш и да над њим имаш потпуну контролу, да си сам свој господар и да јаким зубима младости стегнеш пролазност и да јој не даш да те одведе са собом.Немој да ти јесењи вјетар буде једини пријатељ.
Отишао сам, загледан у небо осјетио фантома слободе , к'о да је био поред мене. Осјетио сам живот, нисам хтио да плачем, али брада ми је задрхтала, рођаци.
Đevojka sa gotik nogama
Увијек надркана мрачна хејтерка са ћошка. У дубоким старка патикама и црним Ленон наочарима , дугачка курварска цигара у устима , нокти намазани смртно црном бојом , јебени пентаграм око врата, мајица Најтвиша , њен пичкин дим прати инструментал Чилдрен оф Бодома. Блиједа као да су је заборавили у каци од сира. Креони око очију и натпис ејсидисија на прслуку с пришивачима. Оће да да пичке , ал' кад га метнеш у њу ко да си га метнуо у замку за медведе. Прилази ти..
- Еј , па де си ти ?
- У Чехословачкој.
- Па шта се ради у Чехословачкој ?
- Ево садимо борове.
- Ха , ха. Па то је тај хумор.
- Да , да. Но шта оћеш ? Гле как'а си , мислиће људи да се бодем марихуаном јер си поред мене.
- Треба ми ватре.
- За који ће ти курац ? Оћеш још и кашичицу да ти дам , и ону водицу због које оћеш да се бијеш са ветрењачама ?
- А који је теби курац ? Шта мислиш да сам нека пајдоманка јер ја и моји другари слушамо другачију музику , а ? А шта ти слушаш кеве ти?
- Претежно Жарета и Гоција.
- Који су ти ти ?
- Не знаш ко су Жаре и Гоци ? Е моја цурице , па они су ти највећи овлаживачи пички од Вардара до Триглава , а не онај твој Мерлин Мансон.Јебо га ћаћа ћаћин.
- Е јебига. Да ја теби објашњавам готик метал , не би ти то разумијо.
- Да ја теби објашњавам како се праве пуњене кобасице ти то не би разумјела.
- А одакле си ти кеве ти ?
- Шта ми помињеш мајку шурнајести пут ? Јеси ти нормална нека ? Ја сам ти из ове Велике Мртваје. А што ?
- Ништа , ништа. Склапам коцкице , сад сам стала код твоје физиономије.
- А шта фали мојој финомији ?
- Ма ништа , ништа. Још шешир ти фали и прави си десперадоc , не изгледаш лоше.
- Шта оћеш да кажеш ?
- Хоћу да кажем да ме нешто сврби и могао би да ми помогнеш да се почешем.
- Имао сам неког шмиргл папира , него сам га заборавио у голфа..
- Оћу да се карамо љаљане !
- Ааааааа , ти то ош. Па што не рече одма ? Сад ћеш ти да видиш како цуре воле кад бркови жаре..
Kurt Kobejn po drugi put među ljudima
Ето, већ је увелико прошло осамнаест љета од како је пјевач "Нирване" извадио кратку пушку, и једним хитцем у браду себи одузео живот. Од тада се и нису десиле неке драстичне разлике, јеби га. Порастао је ниво светског становништва, клонирали су овцу Доли, Ђовак је постао најбољи тенисер свијета, ђеца су се правила, људи свађали и мирили, младо се вољело, старо умирало, Амери мирним путем заводили демократију, неке државе се шириле, неке распадале. Углавном, се за тих осамнаест година нису десиле неке много значајне ствари. Осим што су се музички правци знатно промијенили..
Неђе на рајским пољанама око 21:00 навечер:
- Ооооооо Меркјури, ђе си педеру Бог те не убио?
- Ево ме доље!
- А шта ћеш доље, у уста те јебем!? Излази из тог облака овога тренутка!
- Сачекај секунду, живота ти.
- А шта радиш доље, пизда ли ти материна? Да опет не дркаш курац Роју Орбисону?
- Не Елвисе брате, него посматрам Курта. Опет пао у депресију човјек.
- Ај нема везе, ево цимнућу Џимија да му набави шаку рохипнола да се смири..
- А од кога рече да набављаш? Од Хендрикса?
- Јесте, збиља ђе се изгуби он?
- Ада ту је неђе, него га не видиш, пао је мрак. Пссссст, ево га Курт.
И тако пјевач Нирване прекида дискусију Меркјурија и Прислија у овако финој вечерњој идили:
- Здраво , момци!
- Смрдиш ко тин спирит. Јеси се опет дрогирао?
- Зајеби ту причу Фреди брате, знаш шта сам одлучио? Да наговорим Харисона да ме опет пусти међу људе.
- И треба, глупо ти је било оно. Што јес, јес. А реално он ће тебе и пустит, вазда те је највише готивио, сисо једна. Мада мораш признат да си увијек био највећа шлихтара.
- Дај не сери са тим подјебавањем читав живот, ја барем нисам педер..
И тако се Курт упутио ка канцеларији Џорџа Харисона.
- Куц , куц.
- Ко је?
- Курт Кобејн!
- Шта ти радиш ван одељка за наркоманију?
- Дошао сам да те замолим нешто, а и досадило ми да јебем Витни Хјустон и Ејми Вајн Хаус.
- Е јебем ти матер наркоманску вазда си јебао неке пајдоманке. Куд ће крушка но под крушку.. Ај реци, шта ти треба ?
- Да ме вратиш међу људе, мислим да заслужујем другу прилику.
- Ајде важи, ионако је рај почео да ми смрди од тебе.
И Курт Кобејн се одједном створи на земљи. Недостајало му је чврсто тло, и био је одушевљен што поново види нормалан и смртан свијет око себе. Није прошло неколико тренутка а он подиже поглед и виђе велики екран изнад себе.
"..А сада највеће музичке звијезде данашњице, сви на једном мјесту. Мајли Сајрус, Џастин Бибер, Кети Пери, Парис Хилтон, Еврил Лавин, Флорида.. Пјевају само за вас и за ваше уши, дођите да видите чудо, присуствујте догађају којем нећете имати прилику да присуствујете много пута.."
Опет, неђе на рајским пољанама:
- Ђе сте момци?
- Ђе си Курте, шта има?
- Ништа вала..
- Како ништа? Па ето још једну си рупу пробушио.
- А, морао сам да се вратим, јеби га. Нисам могао да издржим. И послушајте мој савјет, не враћајте се доље..
- Послушај ти наш савјет, не враћај се ти. Јер ће ти фаца убрзо бити избушенија од фаце Ленија Кравица.
Petparačke priče
Јебено сунце пржи читаву улицу којом ходаш , твоје Реј бан наочаре једноставно нису способне да се одупру његовим зрацима. Ђонови на твојим ципелама почињу да се топе над врелином усијаног асфалта. Како си се нашао у земљи закључаних врата , логично је да тражиш човјека који
посједује кључ. И кад си већ почео да се осјећаш ко да си у Тарантиновом филму своју необавезну путању скрећеш ка првом пабу.
- Дупли виски !
Твој глас се одбија од зидове празне просторије.Иза шанка главу подиже једини човјек који је ту радио.
-Иде..
Проговорио је.
И баш кад је кренуо да десном руком дохвати стаклену флашу на високој полици још једном се отворише стара врата.
- И мени исто !
Проговорио је високи човјек блиједог лица. Очи му се нису видјеле од калупа старог цилиндарског шешира , глас му је био крупан и носио је зајебане бркове.Привукао је једну столицу и сјео крај тебе:
-Дивно вријеме данас ?
- Јашта.
Затим је подигао главу ,склопио очи и дубокуо удахнуо дувански воњ који је заударао читавом просторијом.
- Цигаре , нисам попушио квалитетан цигар дувана има 35 година. Које ти пушиш ?
- Пал Мал.
- Па понуди ме јебмубога. Јесте да не пушим те курварске цигаре , ал' гладан сам дувана.
Затим је из џепа извадио златни Зипо упаљач са сликом кобре на лијевој страни. Очекивао је да га понудиш..
- Оваај , слабо стојим са кешом данас , нисам купио цигаре , јеби га..
- Ма нема везе , попушићу касније. Није смак свијета.
Вратио је златни зипо у топлину прљавог џепа.
- Овај , можда је глупо да те питам , него рече да ниси пушио 35 година ?
- Дјечаче , данас је први дан остатка мог живота. Од данас сам слободан.
- Да погађам , бивши затвореник ?
- Јашта. Ево сјећам се ко да је јуче било , 1977' година, рано изјутра. Дошао сам кући , извадио пиштољ , ушмркао фину линију и рокнуо своју супругу.
Затим је подигао чашу и почео да је тресе ко да сурфује коцком леда изнутра.
- А што си је рокнуо ?
- Па била је курва , јеби га. Имала је још тројицу.. Него да наставим.. Рокнем кучку , ушмркнем још једну дебелу линију одем до кревета и легнем да спавам. Преспавао сам читав јебени дан , пробудио сам се следећег јутра , уз'о мој фини револвер , изгланцао га. Навукао чизме и дао се у бјекство. Ал' нисам имао среће , уфате ме керови на 9 миља од куће.Покварила ми се кола.. А да видиш несреће , пролази поред мене један дебели са плавим џипом , свирам му да ме узме , а он ми исплази језик , маму му јебем.. Покажем му средњи прст и почнем да чекам мурију.. Дође један ћелави , ниски.. Мирковић.. Е јесте јебени инспектор ћелави.. Мирковић , натуче ми лисице и доведе ме до истражног.
Полако улазим у судницу и нећеш вјеровати..
- Шта ?
- Главни судија онај кретен из плавог џипа , помислим у себи "Помози ми Боже" , ал' помогне ми курац. Након неколико сати препуцавања , уз звуке судијиног чекића чујем и његов глас:
"Четрдес' година".
Мало доброг владања , примирја , поштења и смање ми на 35.
-Занимљива при..
- Не сери него дај да се куцнемо , а ти тамо смрдљиви , сипај нам још по један.
Iz klina će proniknuti trava
Чудни потајни осјећај који живи у теби.
Пробуди се кад годинама слушаш једна те иста обећања , кад годинама гледаш државне границе како ти се све више и више приближавају , кад те грло откида од бола због толиких псовки испаљених у празно , а душа те боли још више јер немаш пара за таблете којима би барем грло излијечио. Потајни осјећај који се пробуди кад годинама гледаш букварски образована створења како се шетају у патикама од 400 јевреја а твој отац прима половину тих пара. Кад се поред твог јадног истрошеног варбурга паркира најновији мерцедес са бившим човјеком унутра који ти чисто ради провокације тражи да му изгланцаш фелне. Осјећај који се пробуди у теби кад ти се на вратима појави још један изасланик Мехмед-аге ил' Кучук-Алије само да би ти саопштио да је харач још већи , и да ниси ни онај прошли платио. Осјећај који те уздрма кад ти на вијестима јаве да ће ти ускоро требати пасош да одеш до своје матичне земље. Осјећај који добијеш кад' ти горка суза склизне низ лице и ка'не у тањир пасуља јер си још један свједок да та ријека никад неће престати да тече-Ријека урина.
Урина који не престаје да цури , цури по гробовима свих наших славних предака којима су се сандуци одавно претворили у центрифуге. Урина који потиче од особа које су одавно заборавиле да се Отаџбина пише великим словом.
Осјећај који се буди кад' ти се памет коначно довуче у главу и схватиш да нема горе , кад схватиш да си 'давно мотику узео у руке и почео да копаш дубље од дна.Осјећај који се буди..
- Шта радиш са тим Калашом , црни Гаврило ?
- Идем !
- А ђе идеш ?
- Шта те боли курац жено , мрш у кујну !
- А шта радиш бре то ? Куку мене , црни Гаврило !
- Шта куку теби !? Куку Мени ! Тв претплата тридес' еура , рачун за струју четр'ес еура , за воду седамнаес' еура , за храну не питај , комуналије десет еура. Интернет сам одавно искључио , гријање ? Гријања нема ! Е па неће га више мајци , идем , дошло је вријеме ! Дошло вријеме да из клина никне трава , Идем.
I list padne kad požuti
Jebi ga. Već je prošlo godinu i šest mjeseci od kako me je iz kreveta podigla muzika iz filma „godfather“ , od kako sam otvorio oči i svoje rožnjače susreo sa svjetlosnim snopovima koji su se probijali kroz kafene roletne na mom prozoru. Već je prošlo godinu i šest mjeseci od kako sam se dogegao do kupatila u tačno 7:00 h izjutra , obraze polio vodom , vratio se nazad u sobu i obukao prvu trenerku na koju sam naišao.Već je prošlo jebenih godinu i šest mjeseci od kako sam sluške nabio u uši i tog jebenog prvog septembra krenuo u tu jebenu trospratnu građevinu...
Iskreno , čitava ta priča , čitava ta graja mi se šetala po Đokoviću. Nisam mogao da izdržim , al’ ubrzo je sve postalo drugačije. Trides’ četri debila , jedanaes’ grupica. Sjednem u prvu klupu na koju naiđem , slušam i trpim. Engleski , matematika.. Retardi se ređaju , dolaze jedan po jedan. Jednostavno ne bih znao kako da izdržim da nije bilo njih. Jeste , njih. Njih koji su mi pomogli da od trides’ četri oduzmem dva i broju jedanaest dodam još jedan. Njih.
Kao i u svakoj dolini slijepih jednooki bijaše car , car kog u početku nisam prećerano obožavao jerbo sam i ja izgleda bio takav , slijep. Taj isti car mi je pomogao da otvorim oči. Taj isti car me je naučio da se smješkam kad čujem retardiranu priču tardosa oko mene i taj isti car mi je postao jedna od najgotivnijih osoba u toj trivijalnoj zajednici govana koju neki sad nazivaju II-2.
No , ćoravi vladar nije bio jedina osoba u ćeliji koju sam gotivio , bijaše tu još jedna , doduše manje gotivna ali ne manje voljena osoba u ćeliji sa petanest klupa i čet’ri prozora.Još jedna osoba koju sam još više volio od ćoravog gospodara.
Zajedno nam je jebeno bilo super. Kažem „Bilo“ jer više ne može da bude , prošlo je tačno godinu i šest mjeseci od kako nas je majka sudbina strpala u isti kavez , i tačno dva dana od kako mogu slobodno da upotrebljavam izraz „bilo je“.
Svaki vladar i pastriri njegovi imaše svoju knjigu , svoju bibliju , mi smo svoju nazivali kratko i jasno „Dnevnik Ane Skank“ , naš dnevnik. Zajebana bijaše ova knjiga , u početku mala a zatim i u A4 formatu sa tvrdim koricama. Ja sam bio ponosni spisatelj šereno ukoričene knjige , znači ja sam imao čast da izazovem osmjehe na licu „njih“. Eh , da mi je da nikad nisam krenuo da pišem. Kako svi ljudi imaju jebene probleme , i prejebene uzroke njihove nervoze imao sam ih i ja.Vidno iznerviran jednog dana uzeh atlasovu olovku u ruke i napisah sedam jebenih rečenica , sedam rečenica u našoj bibliji koje tuku predhodnih 8.000 , sedam rečenica koje nisam trebao da napišem i sedam rečenica koje sad znam napamet. Jebenih sedam.
****
Eto , prošlo je tačno godinu i šest mjeseci od kako sam se probudio uz zvuke „godfathera“ , obukao trenerku , stavio slušalice u uši i krenuo ka Beranskoj Gimnaziji. A tačno šest mjeseci od kako sam krenuo da pišem Dnevnik Ane Skank koji trenutno gledam kako izgara. Stranice dnevnika postaju crne u zagrljaju crvenih plamenova , u crvenim plamenovima vidim osmjehe , priče i fore koje kao da i nisu ispričane. Sve je izgubilo smisao. No dobro , možda u zajednici govana
ima još „njih“ .Od pamtivjeka vuci kolju jaganjce , pa ipak je na svijetu više jaganjaca nego vukova. Ko zna , možda u ćeliji ima još „njih“ , sivih vukova samotnjaka koji sa slušalicama u ušima sami grade svoju sreću. Jer ipak , čovjek je srećan onoliko koliko želi da bude , a ta jebena trospratna građevina nije jedina građevina prema kojoj ću koračati.Niti je bila , niti će biti.
Ljudi prolaze i odlaze , biće još jednookih vladara i njihovih pastira.I list padne kad požuti , mada njegovo mjesto kratko ostaje prazno.
Hronično zakoreli masturbator
Đeca brže izlaze iz materice nego što se hronični masturbatori usuđuju da priđu osobama koje imaju polni organ vrste pička. Količina vodurine koja je iz njegovog penisa izašla na svjetlost dana se mjeri u imperijalnim galonima , samo što većina te vodurine završi na pogrešnom mjestu. Pičku nije vidio od rođenja.
- Mali , šta si se zaključao u to kupatilo sat vremena te nema ?
- Evo , ah , bre ćale , tuširam se !
- Tuširaš se , a ? I ja sam bio u tvoje godine majku li ti jebem onu nenormalnu! Pa znaš li da ti se majka i sestra kupaju u toj kadi ?
____
Sveštenik: Okupili smo se danas da se oprostimo od dragog nam Periše Karakurtovića. Kao što vidite , poštovani skupe , on nije imao puno prijatelja. Vodio je težak i naporan život koji ga je šibao sa svih strana kao najopasnija oluja. Pa dragi moji , došlo je vrijeme da se oprostimo sa njegovim odrom i supustimo ga u vječni grob. Nedaleko od naših srca.
I u vijek , i u vjekove vjekova , amin !
:šapuće:
A jeste vi sigurni da je on mrtav ? Koliko ja vidim desna ruka mu se još uvijek trese.
Tu sunce ne sija
Najusamljenije mjesto na svijetu , opustošeno i propalo. Oronulo i trulo ko vagina u bugarske babe od 117 ljeta , prazno ko glava Sanje Marinković, paučina odavno počela da se skuplja i sve je crno k'o dno Marijanskog rova.
S: ....I tako ti ja brate mic po mic , mac po mac njoj priđem.
R: Ursuli ? Ne seri da si se usudio ?
S: Pa bio sam pijan , jebi ga.
R: Ti pijan ? E ne seri pičko jedna , mogu da se kladim da si pio kajsiju a ? A?
S: Dobro bre , no to nije bitno...
R: Jeste bitno je , Ursuli se ne prilazi od pijanstva nego od nejebice..
S: Dobro , zajebi bre. Mic po mic , mac po mac ja već sjedim do nje , pitam je :
- * Pa Ursulice ... Šta piješ?*
- *Pijem krv dukatlija kao što si ti !*
- *Nemoj da si nervozna Ursula bre , ja sam dobar momak šta piješ !?*
- *Suvi Martini !*
- *Ijaao , omiljeno piće Bonda Dzejms Bonda , pa nisam znao da se pališ na takve stvari !?*
..I onda se odjednom nasmiješila !
R: Ursula ? Ne seri bre lovcu jedan , mani me tih priča , nije mi do zajebancije..
S: Života mi majkinog , majke mi , da mi majka umre , nasmijala mi se !
R: I ? Šta onda ?
- * Nego oćeš sa mnom na sprat da vidiš neke fore iz "Zlatnoh pištolja" i da ti pokažem moje omiljene rukavice za boks. S njima sam sjebala Vitalija Klička , onu rusku pičkicu !*
- *Rusku pičkicu? Pa i ti se zoveš Ursula to je rusk.. *
- *Šššššš , idemo gore...*
R: Ne seri da si skupio muda da s Ursulom odeš na sprat ? Pa ona je bre najmuževnije stvorenje koje sam u životu sreo , ti majke mi nisi normalan.
S: Čekaj da čuješ šta je dalje bilo.. Uđemo mi gore , ona ugasi svijetlo , uzme me za ruku i odvuče me u veliki francuski ležaj. Počnemo da se mazimo , ja krenem da joj skidam pantalone onako u mraku...
R: I ?
-*Ursula , evo još jedne Bejsbol palice sa kojom si pretukla onog košarkaša* !
-* Pa nije to palica srce moje !*
R: Ne seri ?
S: Ne serem majke mi **Tu sunce ne sija** !
R: Pa ti si tehnički spavao sa muškarcem ! :umire od smijeha:
S: Takav je život , stalno nailazimo na stranputice , jebi ga..
R: E ti si naišao na jednu veliku..
Bazinga
Izraz je prvi patentirao Šeldon Kuper , jedan od glavnih likova serije "The big bang theory". Kako rekoše prevodioci televizije B92 bukvalan prevod je "šala mala" ali ih u suštini niko ne jebe 2% jer po njima na primjer naslov serije na srpskom znači "Štreberi". Elem , izraz se koristi pri verbalnom ugnjetavanju svake osobe koja sa vama stupi u konflikt. Vremenom su počeli da ga koriste profi Trolovi po završetku obavljenog posla , za njih je riječ "Bazinga" isto što i za Zoroa znak Z koji svojim mačem iscrtava na zidovima kuća nakon što se raznim Domingezima i Refaelezima najebao mile majke.
Delija97hooligan: Alo bre rođače , pa jer znaš ti ko sam ja ?
T: Ne.Al' znam da nisi pravi Srbin jer navijaš za Zvezdu.
Delija97hooligan: Mene je bre moj ćale naučijo da navijam za najjsrpskiji klub na svetu ! A moj ćale je veliki Srbin , mi smo pretci Obilića !
T: Dobro, al' ipak smo mi što navijamo za Javor veći Srbi od vas. U nama teče četnička krv.
Delija97hooligan: A oćešli ti da ja tebe obesim za jajca jer si raspali šiptar i pederčina ?
T: A šta imaš ti protiv Gej populacije ? Mi smo normalne osobe , baš kao i vi.
Delija97hooligan: Neseri da si peder , pa to onda sve objašnjava. Ajde reci gde živiš pa da dođem sa ortacima i da ti polupamo sve saksije po kući.
T: Nemoj saksije , one su u našoj familiji vekovima.
Delija97hooligan: Vekovima kažeš ? A jer se sećaš kad smo baš pre nekoliko vekova ratovali svama Turcima na svetom Kosovu a ? A?
T: Ne sećam se propustio sam tih nekoliko časova iz Istorije. Milsim da sam bio bolestan.
Delija97hooligan: Pa naravno da si bolestan kad si turčin.
T: Pa da. Aj ćao moram da idem. Bilo je zabavno.
Delija97hooligan: Pa tebi je uvek zabavno kad pričaš sa muškarcima pederu jedan šiptarski.
T: Bazinga.
Delija97hooligan: Bazniga ti mama . Jer znaš ?
Rat hranom
Jedna od glavnih stavki prosječnog američkog tinejdzerskog filma. Vrhunac debiliteta i degenerisanosti , obožavan od strane svakog sitog Amerikanca vrlo brzo se popeo na male ekrane šitom svijeta iskazujući nivo demokratije i slobodnog ponašanja u najslobodnijoj zemlji na svijetu . Funkcioniše po sistemu "imamo za bacanje" , a da imaju manje hrane više bi je cijenili , vjerovatno.
Kevin: Jo men , ispao ti je čizburger on maj leg , ovo znači onli uan.. FUD FAJT !
Dragiša : Ne seri bre , nego podigni to , gr'ota da se baci !
Deda Mrazica
Jedan od najpopularnijih srpskih naziva za ljepšu polovinu Deda Mraza.Ili su oni koji su izmislili taj naziv smatrali da je Dedica u crveno-bijelom odijelu veliki dukatlija ili su njegovoj izabranici jednostavno izrasla muda.
R: 'De si Muki uvalim ti tuki. Đe ideš za Novu ?
S: Ma namjeravam da ostanem kući , malo čitam novine , malo gledam TV , posle izdrkam na one novogodišnje porniće..
R: Kakve porniće ?
S: Ma novogodišnje , one bre.. Sa onim.. Deda mrazicama !
R: Deda Mrazicama ? E mater ti jebem Tuki i ti se modernizovao , jadna Srbijo šta si dočekala kad ti je pola muškaraca otišlo na onu stranu.. Aj vozdra Muki , idem ja dok mi nisi kurčinu zario u rč.
:odlazi:
S: Šššta ? :zabezeknut stoji u mjestu:
Plafon od šatre sa svadbe
Destinacija sa najviše rupa na sebi.Izbušenija od Švajcarskog sira , od Mesečeve površine , od fudbalske mreže Bosanske reprezentacija , od dupeta Eltona Dzona i face Lenija Kravica.
Keva: Danas majko ženiš svoga sina , ženiš svoga sinaa.. :skače u ritmu:
Pašanog: Iopaaaaaaaaaa. :vadi magnum357:
Ćale: Ajde bre pucaj , moj se sin ženi samo jednom , dođi 'vamo ljubi ga tata.
Ujko: A pa neće ga vala ovaj jače od mene. :Vadi Kalaš:
Pašanog: Šta bre neće , sine daj tu Emaru da im pokaže tajo kako se puca.
Ujko: A ti ćeš mene da naučiš , pa si sa Emkom našao ? A , pičko Američka ? :menja žaržer na Kalašu i diže tri prsta:
Pašanog: Au rođače al' se ovaj zainatio , pa ovde samo kašikara može da pomogne. :skida bombu s' opasača dok glođe pečenje:
Ujko: Vid' budalu , vid'.. A saće bre ujka bazukaru da donese sine , da se na daleko čuje kad Srbin svadbu slavi.
Big Bang
Udarac koji određeni ljudi osjete kad sa visine svog ega padnu na visinu svoje inteligencije.
Da komšiji crkne krava
Odvratan osjećaj koji mi Srbi posedujemo još od kako smo počeli da se pominjemo u zapisima, od kako je svetska istorija čula za nas i od kako postojimo kao narod. Odvratan osjećaj kojeg se svi stidimo i koji ne pominjemo, osjećaj koji ne želimo da priznamo ni sami sebi.
Dobijemo ga najčešće u sitacijama kad gadno najebemo, nije bitno zbog čega, ali jedina uteha nam je što nismo jedini koji su jebali ježa u leđa. Uvek možemo da se očešemo o nekog drugog i da pomislimo u sebi "uh, dobro je ima neko ko je gore proš'o od mene!"
Naravno to nije lepo i ne zaslužuje reči hvale, ali je valjda to u našem mentalitetu kao naroda koji se uvek međusobno jebavao. Ipak naši stari kažu da smo mi sebi sami najveći dušmani.
- E, u pičku materinu, dobio sam keca iz Matematike, kurac će sad ćale da mi da Pasata i kurac ću da dobijem keš. Ostaću na polaganju i dok svi moji drugovi budu jebali na moru, ja ću morati da učim jebene razlomke i jebene sisteme jednačina. U kurac! I da se nosi u kurac ovaj kreten odvratni koji mi je pomagao na kontrolnom. Služi mi samo da me smara čitav moj jebeni život! I to da mi je neki drug...
- Profesor: Markoviću, evo i tebi jedinica, pravićeš društvo Stefanu u avgustu, pa bolje uči sledeće godine.
- Hvala kurcu da je i ovog kretena ostavio za polaganja, barem znam da nisam jedini koji je najebao. Bog je živ i Niče je... :smeška se:
- Drugarica: Stefane, šta se smeješ koju pičku materinu , ispušio si ga za Pasata ?
Pogledam je, pogleda ona mene. Kapiram da je shvatila da mi je drago jer je i Marković sa mnom na polaganju. Al', šta ću - ne kaže se džabe u narodu "Da komšiji crkne krava, da nam svima prazna štala". Takvi smo mi... Nažalost.
Pozadinske numere
Pesme koje ljudi sa televizija pustaju u pozadini kada njihove reči nisu dovoljne da bi se zamazale oči narodu.Jednostavno bez ovakvih numera televizija ne bi bila najjače oružije za propagandu.
U pozadini " Ave Satani "
Ovo su samo neka krivična dela za koja su prethodnih godina bili osuđeni pojedinci iz takozvanih navijačkih grupa.Naime , Marko Marković , navijač Crvene Zvezde , osuđen je zbog verbalnog napada na četvorogodišnju devojčicu koja je , kako se navodi , podržavala pripadnike LGBT organizacije, presuda nije donešena.Te navijač Fudbalskog Kluba Partizan , Luka Lukić , koji je , kako nezvanični izvori saznaju osuđen jer je primećen kako saobraćajnim znakom napada staricu u Bulevaru Kralja Aleksandra , starica je , kako se navodi , pevala pesme kontradiktornog sadržaja te tako narušavala njegov osećaj sigurnosti kao slobodnog građanina jedne demokratske zemlje.O ovim slučajevima više u četvrtku , kada B92 počinje sa prikazivanjem specijalnog trodelnog serijala emisije Insajder (NE)moć države.
U pozadini " Raindrops keep faling on my head " - Burt Bacharach
Najlepša parada , parada ljubavi , parada mira , parada sloge , bezbrižnosti i povrh svega ponosa je konačno došla i u naš grad.Parada će , naime , biti održana u nedelju , drugog Oktobra , saopštili su organizatori.Tačno vreme i ruta neće biti saopšteni zbog bezbdnosnih razloga , rekao je član organizacije Klitoris Svršić.Jer parada nije nikakva pretnja za bezbednost , već je pretnja kada se živi sa 4.000 dinara mesečno.Objasnio je član organizacionog odbora Nježnik Mileusnić.Mup Srbije na čelu sa gospodinom Dačićem kaže da će učiniti sve da sigurnost bude na nivou te je regrutovao 100.000 spremnih policajaca uz obaveštenje da će uraditi sve što je u njegovoj moći da ovaj , svima nam mili događaj , prođe bez incidenata.A sada Evro-Atlanske integracije..
Trnavčevići u divljini
Sinonim za retardiranu porodicu. Animirana serija koja se prikazuje na B92 , govori o životu šestoročlane retardirane familije u divljini. Nekad su deca imala "Strašne priče za malu decu" a sada roditelji klince teraju da gledaju "Trnavčeviće u divljini" kao zasluženu kaznu za počinjene grehove.
S: Brate izvali onu familiju preko puta.
R: Koju ?
S: Ma kako bre ne vidiš , ono dete u kolicima..
R: Ono , ono što ga gura ona mala sa cvikerima i protezom za kičmu ?
S: Ma da bre , vidi im ćaleta , ima nosekanju k'o da mu je keva spavala sa nosorogom.
R: Retardirani su k'o oni Trnavčevići sa B92.
S: I gore od toga..
Ruski književnici
Ljudi koji su prvi osetili da je čitava planeta , kao i oni koji upravljaju njome , jedan veliki skup govana , i da je smaranje jedini način da se toj zajednici govana stane na put.Imajući iza sebe činjenice da su najbolji svetski romanopisci sebi su dali za pravo da prvi počnu izgradnju oružija koje koje ce destruktivnim razaranjem uništiti mozgove svih buducih naraštaja , kako u Rusiji tako i šire.Lav Tolstoj , ako si Karleuša citaj Tolstojevski , jednog kobnog jesenjeg dana 1873 poče pisanje Ane Karenjine i tako zapoce novo razdoblje u svetskoj istoriji.Razdoblje koje se neće završiti ukoliko svi primjeri , sve kopije i sva izdanja svih čuvenih Ruskih romanopisaca ne budu spaljena u crvenim plamenovima pakla. Od tada , sećanja bejahu izbrisana , snovi sahranjeni , nova pravila su zavladala svetom , majka Zemlja polako umire na samrtnoj postelji , umorna lica šetaju ulicama bez kraja , ćutanje i mrkli mrak , smeh i plač su ukinuti. I sada , nakon 200 godina , stariji reklo bi se mudriji ljudi , nas teraju da četiri dana provedemo čitajući kako je neki Raskoljnikov rokn'o neku babu , kako se neka luda cura bacila pod voz i kako je neki Buljba imao probleme sa svojim sinovima. Da bi kasnije , kad već postanemo ljudi imali osnove obrazovanja i da bi lakše koračali kroz život kao slobodni gradjani celog sveta.Sve nas je stigla zaslužena kazna , hiljade i hiljade crno-belih strana su ispisane , a mi ih čitamo dok nam se Gribojedov , Jesenjin , Puškin , Gorki , Čehov , Žukovski i ostala ekipica ruskih spisatelja koje obavezno moramo pročitati , smeškaju odozgo' valjda iz Raja.
Srpska estradna imena
Autentično narodno bogatstvo u srpskom jeziku.Neizostavni orginalni nazivi pevača u srpskoj turbo folk industriji. I naravno još jedan lep primer našim budućim naraštajima , a lepi primeri su glavna odlika u nas Srba.
Pevaljka 1: E ćao Cico ! :cmok , cmok , cmok:
Pevaljka 2: Ćao Maco , nisam te videla 100 godina , pa 'de ti je Lepi ?
Pevaljka 1: Ma ostavila sam svinju , sad sam za Brzim , pare mi cure na sve strane.
Pevaljka 2: Jaoooooooo , Brzi pa nisam ga videla još od žurke kod Hasana i Nina.
Pevaljka 1: Eh , kad se setim starih vremena , kako se samo lumpovalo..
Pevaljka 2: Nikad se više neće vratiti , i šta kažeš , ostavila si Lepog ?
Pevaljka 1: Da , trebala sam to ranije da uradim , varao me je sa onom fufom Viki.
Pevaljka 2: Jedini pravi muškarac od naše generacije je Marinko , jesi videla kako finog sinčića ima ?
Pevaljka 1: Aaaaaaaa , Mali Dzoni , naravno da sam ga upoznala podseća me na Cakanog.
Pevaljka 2: Eh , Cakani , bog da mu dušu prosti.Mlad je svršio svoje.
Pevaljka 1: Kako i neće kad su ga su ga Cica , Mica , Anči i Zorica gadno namučile.
Pevaljka 2: A čujem da se i ona , kako beše , Škorić ? Da , Mira ! I ona je bila upletena.
Pevaljka 1: Ma šta znam , e a znaš kakvu sam štajgu safatala , aj' idemo k'o u stara dobra vremena , neki penzioneri proslavljaju 60 godina od mature , mislim da će doći i Vendi i Sneki.
Pevaljka 2: E , super , ajde idemo.Samo sačekaj da obučem brus sa većim bratelama i malo veći dekolte , da ima gde narod dinare da zametne.
Pevaljka 1: E , taman me podseti , i ja moram da namžem Pavlovićevu , zastarala sam , sad mi stari masni prsti izazivaju iritacije na koži , ni ja nisam više kao nekad.