Izuzetno iritantna radnja kojom vama bliski (a i oni manje bliski) ljudi iskamče neki predmet, konstantnim zagledanjem, oduševljavanjem i hvaljenjem istog. Ne odustaju dok ne skinete tu narukvicu, majcu, rajf, šešir, sliku sa zida, šta god je u pitanju. Poput cigančeta u Knezu sa ˝Seko, što si lepa, što si zgodna, što si šaramantna˝ stilom. Odbrana je ˝To mi je draga uspomena ˝rečenica, ˝Užasno je skupo˝ ili ˝To mi je omiljeno˝. Ukoliko nešto od toga ne izgovorite na vreme možete lako da upadnete u šah-mat poziciju, kada ˝ciganče˝ izgovara čuveno-˝E, aj mi prodaj!˝. Tu nema natrag. Ako imate iole obraza poklonićete prokletu stvar, a ako nemate ˝Može, za sto jevreja.˝ baca rukavicu u lice i zapušava usta dotičnom/oj.
-Jaooo, Ružo, kako su ti divne te đinđuveee! Boja je savršena! i dužina, i sve! Da mi je da znam gde li si to kupila...
-U Parizu pre dve go...
-..ja nikad ne umem da nadjem tako dobre stvari kao ti! Valjda ne umem da gledam! Kaaako su dobreee...Pazi, slažu mi se sa ovom bluzom! Fenomenalno, ne mogu da verujem!
Hihihihih...A nikad nisam našla nešto da ide sa njom...A gledala sam i gledala, i gle...
- Evo, poklanjam ti, kad ti se toliko sviđa!
-Jao, pa ne mogu, ma ja to pricam onako, a stvarno je mnoooogo lepoo....
-Ajde, ti ćeš je sigurno više iznositi od mene.
-Divna si draga, stvarno mi je neprijatno, ne znam kako da ti se odužim...
...
3 dana kasnije:
-Jaooo Ružo, kako ti je lep ovaj luster, tek ga sad vidim, života mi...
-šupičkumaterinu!
Najbolja, prirodna prevencija prehlade, gripa, bakterija i ostalih kapljično prenosivih bolesti.
Ako se jede u odgovarajućoj količini niko vam neće prići dovljno blizu da vam prenese boljku.
Većina filmova koji se vrte po bioskopima i malim ekranima su snimljeni totalno šablonski, i obraćaju se određenoj ciljnoj grupi. Tek ponekad iskoči nešto drugačije, navodno novo i sveže, oko toga se dignu rasprave, velika prašina da bi se ispostavilo da je i taj film snimljen upravo zato, da izazove pozitivnu ili negativnu reakciju publike, i time dobije veliki publicitet.
Muški filmovi: Filmovi u kojima veliki broj ljudi umire za veoma kratko vreme.
Rambo, Komandos, Od sumraka do svitanja, Kill Bill...
Ženski filmovi: Filmovi u kojima jedna osoba bolesna i umire polako, celom duzinom filma.
Jesen u Njujorku, Umreti mlad, Slatki novembar, Beležnica...
Blok basteri: Fimovi koji privuku i muški i ženski deo populacije, koji, gle čuda, vole zajedno da idu u bioskope. To su filmovi u kojima umire veliki broj ljudi, a u centralnom zapletu je romantična priča koja završava hepi endom ili pogibijom jednog od glavnih aktera.
Ajvatar, Kitanik, Armagedoni-Hirošime-Perl Harburi i ostale katastrofe.
Umetnički filmovi: To su filmovi o kojima svi pričaju a niko ih nije gledao.
Srpski film
Što izgledaš jeftinije to većeg lovanera uhvatiš.
Slava koja će se od ove godine slaviti 3. avgusta umesto tradicionalno, 8. novembra, zbog velike kulturne reforme sv. Željka.
Popularniji naziv za 5 solitera na Banjici, u upotrebi od vajkada. Većina se pita šta li se desilo sa urbanističkim planom, prilično uniformisanim, kada je sazidno 5 totalno štrćećih i po svemu odudarajućih zgrada.
Vrhunac smorenosti.
To je to, dalje nema šta. Kraj. Ostaje ti samo da nacrtaš markerom tačku na plafonu iznad kreveta i da buljiš u nju dok ne umreš. Ili barem dok ne zaspiš.
Omiljeni slatkiš većine dečurlije.
Kad krene da se muti fil za neki kolač ili tortu tu su! Oči fiksirane na šerpu i sadržaj, jezik napola ispao, nalik krokodilu iz Petra Pana, čekaju priliku, koriste svaki sekund neoprezne majke kad se odmakne da umoče prst i glasno negoduju dok se filuje torta da ne stavi sve, da im ostavi barem maaalo da poližu.
Uglavnom fil vole mnogo više od kolača koji se pravi jer su kore ¨suve, dosadne i moraju da se zvaću.¨
Jednom smo tako buraz i ja polizali ceo fil za tortu koji je trebalo da se ohladi dok je keva bila kod komšike na kafi.
Časopis koji vas nakon listanja gotovo sigurno ostavlja u ubeđenju da ste ružni i bolesni.
Pozorišna adaptacija filmskog klasika koja se svako veče odigrava u mojoj sobi.
Zaplet: Kvopije lete oko mene, a ja skakućem i penjem se po nameštaju s muvospičom u ruci i psujem ih naglas. Njih je sve više, ja polako gubim živce i ležem, pokrivam se čaršavom preko glave i čekam da se raziđu s prvim zracima sunca.
Žanr: Baletska tragi-komedija.
Sve živo (i neživo) u blago proširenom smislu.
I veliki i mali, i bogati i sirotinja....ma svi!
Bila juče na Adi, sjatila se i ala i vrana! Ne može da se prođe, što od dečurlije na rolerima, što od gerijatrije! Kafići prepuni nekih ˝urbanih faca wannabe˝ i napucanih riba.
I priđe ciganče nekom kao baji, da mu traži pare za sladoled, i ovaj samo okrene glavu na drugu stranu. Kad se mali prodrao,˝ kolko pare imaš brate, kakav ti je mobilan, i još ključevi od mečku˝ i pljune ga po sred rejbanki, pokidali smo se od smeha! E, toga nema ni u bioskopu!
Mnogo gadno.
I fizička i karakterna osobina, najčešće korištena od strane dece, a deca vole da u jednoj reči ubiju pojam do kraja. I džiberski, i ljigavo i bljak i fuj puta pet.
-Baaaakooo, jel ima nešto slatkoooo?
-Ima, sunce bakino, sad će baka da iznese....
-Jao neee, što uvek praviš taj džibuljigavi kolač, em ga žvaćeš pola sata, em nije ni nešto sladak, em....
-Ma vidi ti mangupa malog,kako to reče , čibu...baki svojoj, e eee, deco, deco, mi smo bili srećni kad smo bilo šta imali....
-Fali nam jedan za fucu! Daj zovni nekog!
-Evo ga Mirko tu iza...
-Jao, ne, bre, nemoj da nas primeti džibuljigavi Mire!
-A što, bre, šta mu fali?
-Jesi ti video njega kako igra! Nisi!
-A kako to igra?
-Džibuljigavo i kraj!
