Postoji više razloga za razvod od fakulteta. Najčešći je nepromišljeno stupanje u bračnu zajednicu. Mislite da vam se taj fakultet sviđa, i da ste stvoreni jedno za drugo. Ishitreno odlučite da ozvaničite vezu, i već posle par meseci primećujete da vaš odnos nije onakav kakav ste očekivali, a i fakulet nije onakav kakav vam je izgledao pre presudnog čina. Živite u disfunkcionalnoj zajednici, i niti ste vi zadovolji fakultetom, niti on vama. Fakultet vam postavlja zahteve koji su preterani i sabotira vas. Vi se osećate iskorišćenim, i šta god da uradite, i koliko god da se trudite on je i dalje nezadovoljan

Već neko vreme posmatrate lepu komšinicu-fakultet, nabacuje vam se, lepša je i lakša od bivšeg bračnog druga, i mlađa je i zategnutija, ali naravno sve ima svoju cenu, pa osim sto se priča da je plitka, tako na nju morate trošiiti i mnogo više novca. Jasno stavlja do znanja da njoj pažnja nije dovoljna, ona voli skupe poklone.

Ali ne možete vise izdržati, i odlučujete se na razvod.

Posle razvoda od fakulteta, prva stvar koju svako radi je raspremanje stana ili sobe, pakovanje stvari koje vas podsećaju na vaš brak. Knjige spakujete ispod kreveta. Skupljate skripte, stare rokove, sveske u kojima ste pisali ili vežbali zadatke. I tako godina-dve-tri zajedničke istorije sa fakultetom stanu u jednu jedinu kesu. Iako vam je bilo loše u zajedničkom životu, imali ste i lepih trenutaka, i navikli ste se jedno na drugo. Ipak vam je žao iako znate da je tako bolje. Pripremate police za nove uspomene sa vašom novom "srodnom dušom", donekle se tome i radujete, i nadate se da će vam nove uspomene ubrzo zaseniti stare.

Verzija izreke "Ko nema u glavi, ima u nogama" popularna kod domaćih sponzoruša svesnih da nisu bas pametne, ujedno i njihov životni moto.

Oralni seks u kojem se ona smeje, a njemu trne jezik

Toliko ti je dosadno da postaneš nervozan. Pa grizeš sve oko sebe. I pomisliš kako je pravi trenutak da treniraš. Da dižeš tegove. Ali ubrzo shvatiš da nisi besan, nego si samo nervozan. I da ti je dosadno da dižeš tegove. I da ti mnogo ide na kurac ova srpska tastatura, koj' kurac su našli da menjaju poziciju z i y. I obično tada, kada ti najviše treba društvo, da bar na kratko izađeš iz kuće, pa makar i u Ušće. E tada su svi već negde i rade nešto, ili ih mrzi da izlaze po kiši. Sledeća genijalna ideja je obično igranje igrica. I tako posle par minuta kada te ubiju par puta, dobiješ želju da zgrabiš onu tastaturu i udarajući njom po monitoru pokušaš da ubiješ sve one glupave botove, jeb’o ih onaj ko ih napravio. Onda odeš na net, i onda te zajebava net. Youtube ti secka. Neka stranica neće da ti se otvori. Opsuješ familiju provajderu. Odustaneš od kompjutera. Sedneš da gledaš tv, i prisere ti se od tolikog izbora, prosto ne znaš da li pre da gledaš neku seriju Smarisol, ili da slušaš Ultra Živanu kako peva . Ukućane nemo’š više očima da vidiš, niti oni tebe, tako da razgovor otpada. Muzika te ili čini nervoznijim, ili se izbedačiš. Da čitaš, ili da gledaš film, nemaš više živaca. Da odeš da se provozaš, keva bi napravila ramstek od tebe, jer joj uzalud trošiš gorivo. Da uzmeš nešto da popiješ da se smiriš, moraš da otvoriš mini-bar u dnevnoj sobi, što dalje implicira da bi od tebe opet nastao ramstek, samo bi se u tom slučaju tvoji nadmetali u kulinarskim čarolijama. Uzmeš da pišeš i skapiraš da ne možeš da razmišljaš jer si previše nervozan. Da mastrubiraš nemo'š, već si jednom odradio tu rabotu u toku dana i sada te mrzi. Nemo'š da spavaš. I onda pomisliš da odeš da kupiš pištolj da se cepiš u glavu..... ali te mrzi da izlaziš po kiši...