Mali dečak po imenu Miloš. Glavna atrakcija u svakom vrtiću. Izaziva grohotan smeh kod svakog njegovog vršnjaka jer sam pomen psovke kod male dece izaziva neartikulisano smejanje. Uglavnom sitne građe u odnosu na ostale dečake i samim tim nesposoban da se brani od sitnih, ali veoma grubih, dečijih smicalica i zadirkivanja. Osoba koju će sva deca zadirkivati bez obzira na sve, pa time istoimeni uživa u potpunoj protekciji svih vaspitačica. Neprikladni nadimak traje sve dok isti ne uđe u rane razrede osnovne škole, gde vremenom postaje "Lošmi, Mile, Brzi" ili jednostavno "Miloš". Svaki vrtić poseduje barem jednog, ili više... (Krupna, besna i "kul" deca po imenu Miloš su bezbedni i spokojni)...
Gomila dece: Ej, eno ga Miša Piša! Mi-ša Pi-ša, Mi-ša Pi-ša!
Mali Miloš: Nisam ja piša! I nemojte više da me zezate!
Gomila dece: E baš je-si!! Mi-ša Pi-ša!!
Mali Miloš: Ali ti se zoveš Guzivoje, i imaš neverovatno klempave uši! A ti svaki dan kakiš u gaće, imaš kose oči, i ime ti je Jing Ser Kur! A ti si veliki i crn, ni nemaš ime, i čak mislim da imaš 9 godina!
(nastupa mrtva tišina dužine od 2 do 4 sekunde, a zatim opet...)
Gomila dece: A ti si piša! Mi-ša Pi-ša, Mi-ša Pi-ša!
Vaspitačica: Klempo! Jing! Bleki! Sva trojica u ćošak, bezobraznici jedni! Dođi Mišo kod mene, oni te samo zadirkuju jer si ti jedan lep i pametan dečak, ne obraćaj pažnju na njih.
(Miši se vraća osmeh na lice i vera u novi dan, dok ceo proces ne počne iznova)