Specifičnosti srpskog jezika
Специфичности српског језика су бројне, али ово су три најегзотичније.
На трећем месту је специфично за српски језик ПРОШЛО НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ, представник је НОМАД.
Нпр.: "Номад сам била на пијацу да купим јаја".
Друго место заузима БУДУЋЕ НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ кога представља ЈАКОМ.
Нпр.: "Стојане ка` ћемо да беремо курузе?"
- "Јаком ћемо Миленија, има времена".
Прво место држи најоригиналнија творевина: ПРОШЛО ВРЕМЕ У БУДУЋНОСТИ.
Често се среће када, рецимо, сељак јури прасе по шљивику. Прасе скичи, бежи, сељак га јури, клиза се по блату, пада, нервира се и у тренутку када га је скоро ухватио прасе скикне и шмугне кроз жицу у комшијино двориште... Тада сељак баци шајкачу, пљуне и скује језичку парадоксалну конструкцију прошлог времена у будућности.
Дакле, сељак каже "Одр`о сам те кад те стигнем!"
