Pandan izrazu da sam žensko bio bih kurva koji najbolje opisuje nepresušne izvore što se slivaju niz predvorja hrama ženskih čeljadi proistekle iz prevelike potrebe za opštenjem.

Он је покупио сву памет овог света. Мозак. Свезналац. Критичар. Судија. Дркош. Сератор. Једном речју: Јован Скерлић илити Скерла. Свему налази ману. Ничим није задовољан. Ништа му није добро. Ништа довољно вредно. Све је апсурд, бесмисао, глупост. Патетика уплетена с песимизмом. Скерла. Коељо му је смешан, Достојевски му досадан, Памук незанимљив, а Кафку није читао, али је сигуран да ни он није ништа бољи. Факултет му је напоран. Најтежи. Држава пропала одавно. Нема будућност. Политичари су огромна говна, а сам народ исувише глуп и неспособан. Они који беже "на страну" су издајице свога рода, а они који остају - пизде и кукавице.
Све критикује. Све је тужно, бедно, јадно и нема му помоћи.
Сератор. Дркош. Свезналац. Мозак. Судија. Критичар. Скерла.

Или поздравити се. Првенствено подразумева процес пружања руке особи са којом потом покрећете разговор, уз благи смешак и стискање његове шаке, углавном десне, а онда следи и полагано попуштање стиска након чега се руке растављају.
Међутим, "здравити се" поприма нова значења. Секундарно може значити и давити штрумфа, тј. клање ресе, цеђење кобаје или једноставно играти рукомет. Дакле, сусрет ваше Десанке Шакић са патком, уз каткад благи осмех, и стискање.

Илити кременчић. Дакле, деминутив именице кремен (тврди камен, битан за стварање ватре). У свакодневном говору деминутив ове именице може означавати и мушкарца који поседује курчић, карицу, пенисче, то јесте драшкалче, мушкарца који је способан да распали ватру, али и само то. Ништа више. Џабе му то што је тврд ко стена, што је ватрен, када ''величина није битна''.

Već satima je kod vas. Sedite i ćutite. Blenete u neku emisiju na televiziji ili u kompjuter. Ništa se ne događa. Osećate kako vreme polako teče, nestaje, odlazi u nepovrat. Treba milion stvari da uradite, ali ne, ne možete, on/a je tu! Kad vas nešto pita, odgovarate kratko u nadi da će ukapirati! :Hajde, ukapiraj više da treba da ideš! Ja sam prijatan/na i ne želim da te isteram, ali...zar i tebi nije dosadno?! Zar i ti ne treba nešto da radiš?! Zar ti je zanimljivije ovako da sediš i NIŠTA?!: Počinješ da se nerviraš. Zamišljaš njegov odlazak. Pokušavaš nekom čudnom, samo tebi znanom hipnozom da ga oteraš. Ne, ne ide. Sedite tako i ništa. Opet ništa. I samo ništa. Ali, dolazi taj tren. On/a izgovara čuvenu rečenicu:"Trebalo bi da idem". Osmeh na tvom licu se rađa. Oči sjaje. Pokušavaš da se suzdržiš i ne obraduješ previše pred njim, nije kulturno, jelte. Ali...ALI...nekim čudom vaše usne, van vaše kontrole izgovaraju: "Sedi još malo". U trenutku shvatate šta ste uradili. U trenutku vam prolazi milion ideja kako da se samoubijete, ali već ste to uradili ovom rečenicom. Spora smrt. On/a se smeši: "Pa 'ajd, ostaću još malo"...