Živeti u zabludi
Nadati se da Vaš otac/brat/ujak/stric, ili bilo koji drugi muškarac Vama drag, nije ubio nekoga na ratištu.
Pričala sam danas sa ocem oko toga, i evo jednog dela:
- Jesi ubio nekoga?
- Ja se nadam da nisam. Odnosno, želim da mislim da nisam. Bio sam komandant diviziona, i možeš misliti koliko je teško bilo reći "Pali!"... Svaki dan su javljali koliko je naših poginulo. Svaki dan su javljali koliko je "tuđih" poginulo. Besmislica. Selili su nas kao robu, iz grada u grad. Važili smo za veoma dobar bataljon, valjevski bataljon.
- Zavisi sa koje strane gledas.
- Nekom rat, a nekom brat. Da mi nismo njih, oni bi nas. Tako su pustili Crnogorce da uđu u neki klanac, pa su ih napali sa obe strane. Njihov kapetan je zvao u pomoć, i rekao njihov položaj. Uspeli smo da im pomognemo, što je značilo da je dosta njih poginulo zbog naših topova...
Od dece iz osnovnih skola smo dobijali cigare. Stavili smo ih sve u jednu kutiju i pomešali, jer su svi dali za te cigare koliko su mogli, pa da ne bude da neko stalno dobija bolje. Na te paklice su lepili poruke. Meni je zapala paklica sa porukom:
"Tata, ako ovo čitaš, znači da si dobro. Molim te, vrati se kući."
Kutija
Neizostavni predmet pri življenju.
"Kada se rodimo, stavljaju nas u kutiju. Zatim nas odvode u kutiju u kojoj ćemo živeti nekoliko narednih godina. Nakon toga, stvaramo našu kutiju, i u nju dovodimo nove članove. Konačno, kada umremo, stavljaju nas u poslednju kutiju..."
The box, 2009
(Nije u potpunosti tačan citat ;p )
Izbriši definiciju
Omiljeno dugme novih članova Vukajlije, koje koriste kada zagusti. Odnosno, kada na njihovu definiciju neko postavi prekoran komentar ili minus, radije će je izbrisati, nego ostati pri njoj, i dopustiti adminima da je "sahrane".
"E jebi ga, ti baš nemaš sreće"
5 thumbs up- 13 thumbs down
Pušačka agonija
Imas cigare, nemaš upaljač/šibice. Drugi slučaj je da imaš upaljač/šibice, a nemaš dovoljno para za cigare. Onda jebeš sebi sve po spisku...
Kako još uvek idem u srednju školu(a džeparca zaboga nema, jer je ekonomska kriza), nemam para preko vikenda. Keva na posao odlazi rano ujutru(inace pušač), i budi me kada zalupi vratima. Ustajem, kuvam kafu, otvaram paklicu - nema pljuga. Pu! Još uvek pospana, tražim po svim štekovima u kući bar jednu cigaru, ali nema nigde. Pronalazim kevino paklo na komodi, otvaram i vidim jednu. Radost. Gde li je sad upaljač? Opet tražim, ali nema nigde. Dođavola! Pokušavam da upalim na ringlu(za to sam čula prošle nedelje), ali neee može... Odem do komšinice, koju inače ne znam jer sam se tek doselila. "Dobar dan. Ja se izvinjavam, da nemate možda upaljač?", pitam je. Naravno, ona nema. Vraćam se kući, i tražim pare. Nađem 6 dinara u džepu, i nema dalje od toga. Upaljač je 15 dinara.
Ostajem u sobi, i plačem od muke.
-.-