Boriša
Svako je imao bar jednog takvog profu u školi. Skoro ćelav, a i to što malo ima kose na glavi mu bledo sivo... Mršav ko pardon štapić. Uvek predaje neki štreberski predmet, ubedjujući vas da kod njega ništa ne mora da se uči, jer se sve zapamti na času. I da, kod njega svako dobro dete moze da ima pet...
Boriša: -Deco, nijesam li vam miliJJJon puta ponavljao? Pa dat ću vam pitanja za kontrolni, vi nauč'te odgovore... I je l ima to kod nekog drugog, je l ima?!
Deca: -Nema, nema... (pokušavaju da se suzdrže od smejanja)
Borisa: -Šta je smješno?! A sem što vam i dajem pitanja, kod mene se SVE može naučit' na času...
Deca (jedna od glavnih pametnica ustaje): -Izvinite nastavniče, ali ja mislim da nije baš tako!
Boriša: -Je l ja to vama služim za šprdnju?!
Mita Stipsa
U svakom kraju uvek se nadje bar po jedan mali Mita Stipsa. Lako ćete ga prepoznati - tata mu vozi džip (inače lokalni diler), mama mu je fuksa na dvadesetkama, puni su k'o brod, mali je inače teži i od mame i tate zajedno, pošto mu je prodavnica brze hrane faktički druga kuća. Ima sve, i nikad nikom nista ne da. Kada mu zatražiš nešto, prvo ti se ruga, a ako se pobuniš, sravni te sa zemljom, pošto je još kao beba bio svedok raznih isplaćivanja od strane njegovog tate mafijaša.