Gledanje srpskih drugoligaških, pa čak i većine prvoligaških utakmica pruža potpuno isti filing kao i igranje fife '98. Totalna nezainteresovanost,sporo kretanje,čupanje lopte iz blata,brojanje penala iz utakmice u utakmicu,jer uglavnom penal u 90. donosi bodove našim 'liderima'.
A: Matori, šta misliš kako smo prošli protiv Rada?
B: Pobedili? Koliko je bilo penala?
Lik iz društva koji ti je najbolji drug samo u situacijama kad si gladan ili žedan, a naravno nemaš kintu ni za socijalnu žvaku, koju uglavnom niko i ne kupuje, nego služi za vraćanje kusura.
Subota veče - piješ... Budiš se u Nedelju (u većini slučajeva je to poslepodne)... To izgleda otprilike ovako - Otvaraš oči,gledaš gde si,ako si kući dobro je. Onda nađeš fon koji je negde pod jorganom,gledaš slike od sinoć,većinu obrišeš jer izgledaš Ber Grils kad pojede iznutrice uginule kamile,zatim nekako ustaneš i pogledaš se u ogledalo, svašta pomisliš, i tako počneš da tražiš stvari po kući,počevši od jakne pa sve do patika. Sve je tu, dobro je. Ako nešto fali, naći ćeš to slučajno negde u kući gde misliš da nisi ni bio. Nakon toga sedneš i odereš 2 litre vode,koja je tebi neizmerno slatka. Uzmeš onaj fon ako je čitav,nazoveš ortaka,organizujete bleju gde ćete saznati sve stvari koje su se izdešavale sinoć.
Učili su nas: Treba ustupiti mesto starijim ljudima u autobusu. Neko od nas to poštuje,neko ne. U mom slučaju,postoje dve vrste starijih ljudi koji se različitim tehnikama grbave za mesto. Ona prva vrsta,meni gotivnija: Uđe u bus, naravno priđe tebi jer si među mlađima a sediš... Finim glasom te zamoli da ustaneš,ili počne da kuka kako ima išijas, sažališ se, ustaneš. Druga vrsta, malo primitvnija: Uđe u bus,kao u prvom slučaju prilazi tebi... Ništa ne govori,stane ispred tebe,glava ti je zabijena u smrdljivu `bluzu`, ne ustaješ. Nastavalja da te sabija do prozora, ruke su na držačima iznad tebe, obe ruke. Čula mirisa su u problemu, alu i dalje ne ustaješ. Već počinje mrko da te gleda, bliži ti se izlazna stanica, ustaješ. U takvoj situaciji najbolji je osećaj kada vidiš da izlazite na istoj stanici, drago ti je jer napadač nije seo, iako ćeš ti svoju decu učiti kako treba da ustanu i ustupe mesto.