Гледање српских друголигашких, па чак и већине прволигашких утакмица пружа потпуно исти филинг као и играње фифе '98. Тотална незаинтересованост,споро кретање,чупање лопте из блата,бројање пенала из утакмице у утакмицу,јер углавном пенал у 90. доноси бодове нашим 'лидерима'.

Лик из друштва који ти је најбољи друг само у ситуацијама кад си гладан или жедан, а наравно немаш кинту ни за социјалну жваку, коју углавном нико и не купује, него служи за враћање кусура.

Субота вече - пијеш... Будиш се у Недељу (у већини случајева је то послеподне)... То изгледа отприлике овако - Отвараш очи,гледаш где си,ако си кући добро је. Онда нађеш фон који је негде под јорганом,гледаш слике од синоћ,већину обришеш јер изгледаш Бер Грилс кад поједе изнутрице угинуле камиле,затим некако устанеш и погледаш се у огледало, свашта помислиш, и тако почнеш да тражиш ствари по кући,почевши од јакне па све до патика. Све је ту, добро је. Ако нешто фали, наћи ћеш то случајно негде у кући где мислиш да ниси ни био. Након тога седнеш и одереш 2 литре воде,која је теби неизмерно слатка. Узмеш онај фон ако је читав,назовеш ортака,организујете блеју где ћете сазнати све ствари које су се издешавале синоћ.

Учили су нас: Треба уступити место старијим људима у аутобусу. Неко од нас то поштује,неко не. У мом случају,постоје две врсте старијих људи који се различитим техникама грбаве за место. Она прва врста,мени готивнија: Уђе у бус, наравно приђе теби јер си међу млађима а седиш... Финим гласом те замоли да устанеш,или почне да кука како има ишијас, сажалиш се, устанеш. Друга врста, мало примитвнија: Уђе у бус,као у првом случају прилази теби... Ништа не говори,стане испред тебе,глава ти је забијена у смрдљиву `блузу`, не устајеш. Наставаља да те сабија до прозора, руке су на држачима изнад тебе, обе руке. Чула мириса су у проблему, алу и даље не устајеш. Већ почиње мрко да те гледа, ближи ти се излазна станица, устајеш. У таквој ситуацији најбољи је осећај када видиш да излазите на истој станици, драго ти је јер нападач није сео, иако ћеш ти своју децу учити како треба да устану и уступе место.