...Pevačica?!

Insomnia
http://www.youtube.com/watch?v=EISHsufVlww&feature=related

Braća Indijci, iz 2008
http://www.youtube.com/watch?v=q9_5Lyp46V4

Ko je ovde lud, a ko je ovde mangup ?

-Njen lik i delo registrovani su u zavodu za patente, prema tome pisanje o istoj bez njenog pristanka je kažnjivo zakonom.

-Da sam na mestu Čakovih fanova, obrisao bih sve definicije o njemu (pogledati sliku).

1)
Proces koji uz pravilnu upotrebu može otvoriti čelična vrata.

On:"Ti si nebo moga sveta, gledao bih te po ceo dan kao zlato na gomili, sijaš, sve bih dao da mogu da te dodirnem, barem samo jednom, makar na kratko."
Ona:"Jaooo, kako je to slatko!Pa dobro, mogli bi da izadjemo večeras"...

2)
Proces koji isto tako može efektno zalupiti vrata.

Ona:"A jel sam ja lepa?"
On:"Jesi srećo.Ma lepa si kao srna...ili kako se vec zove ona životinja sa surlom?"

On:"Šmeker sam, realno!"
Ona"Pa onako, mislim imaš tu antičku lepotu...lep si kao trojanski konj!

3)
Proces koji na 1001 nacin, elegantno može pobediti subjekta koji to zahteva.Po gradaciji ima par varijanti.
a)Prosta surova
b)Surova
c)Prosirena surova

a)Ličis mi na Rumunskog mesara...

b)Kakav si, kao pravi Indijski gutač vatre...

c)Otvoren je konkurs za Ruskog dresera medveda, videh juče na Tv-u, uklapaš se u profil, probaj brate nije loša plata...a i medvedi su bas cakani!

:Stočna pijaca Umm Al Quwain u centru zabačene selendre Fujairah na jugu UAE: 10:43am

Ahmed:"Šta se desilo sa Ibrahimom, nema ga danas?"
Habib:"Krao je kokoške i jaja...uhvatili su ga"
Latif:"I?"
Habib:"Osudili su ga za kokoške, a pomilovali za jaja!"
Ahmed:"Surovo brate moj!"
Latif:"Uuuu...Drakonska kazna...prokletnici!"

"Ovde je zakopana ratna sekira.
A pleme je malo dalje!"

Tito pazi metak! Av av :skok:

1)
A:Ajde da se kladimo da ne smeš da preskočis na trafo!
B:Smem.
A:Ne smeš!
B:E baš smem :Preskače:, vidiš...:Zadovoljna faca:

2)
A:Ajde da se kladimo da ne smeš da se pobijes sa X (duplo veći i jači lik)
B:Naravno da smem :Guta knedlu, skuplja petlju:
A:Ne smeš!
B:Smem!
:Prilazi X-u i psuje mu kevu uz slab udarac: (Epilog je sasvim izvesan)

Medjutim, nisam znao da ovo utiče i na starije, formirane ličnosti... očigledno zarobljene u vremenu.

Jednom prilikom, vraćali smo se sa zvezdine utakmice i odlučili da svratimo do grada malo.
Ono što sledi, ne pokušavajte(ni uz stručni nadzor).

:Društvo stoji na pesačkom u Kneza Milosa, semafor nas ne miluje:

A:(Od dosade)"N ajde da se kladimo da ne smeš da pretrčis ulicu"
N:Smem!
A:Naravno da ne smeš.

-Sve sto ste mogli da vidite u sledećem momentu su naše zaledjene, neme face dok gledamo N-a kako pretrčava ulicu i širokog osmeha čeka sa druge strane (Budale prati sreća).

Mislim da je suvišno reći da ga više nigde ne vodimo?

"Uh uspeo sam, ajmo dalje!"

"Sky is the limit"
"Toliko je blizu da mi se čini da mogu da ga dodirnem"
Kažu da se ove ambicije ruše kako život odmiče, poput kule od karata, putanjom zemlja-vazduh-1001 milja ispod mora.
Neznam, ja sam još uvek u fazi "hiper-ambicioznosti".

"Eh, šta bih sve dao da mogu da se vratim u detinjstvo, makar samo na sat vremena..."

Nije neophodan :)

Bila je to sredina leta, klasičan letnji pljusak.Kiša je zapljuskivala roletne, ali ne mari.
Mi, deca iz kraja smo se kao i svakog dana do tada skupili kod "10-ke".
Počela je polemika o tome šta cemo prvo igrati, fudbal ili basket.
Odluka je pala na fudbal.
Sačekali smo da kiša malo uspori svoj ludi ples, naravno na starom mestu.
Poslali smo osobu D (neshvacenu ikonu, predmet sprdnje) po step na rastvaranje za koji bismo se inače uvek svi istalili, pre početka bilo kakvih akcija.
Kiša je pocela da jenjava,i vreme je da počne je još jedan u nizu derbija u viktorijama.
Osoba A (povučeni klinac, koji je sa svima dobar) na golu.
B i C (mangupi i alfa mužijaci u nadmetanju) igraju.
D i G (sledbenici) sede sa strane i domundjavaju se, uz povremene grohote smeha na neke naše stare interne sale.
Radili su laktovi, psovke, ali sve sa velikom dozom respekta i bez prevelike namere da se povredi protivnik. Ipak smo mi svi kao braca.
Znate, "Mala Marakana" je bio hram fudbala našeg malog društva.
Smešten izmedju blokova zgrada, to je ustvari bila jedna livadica oivicena betonom. Za nas sasvim dovoljna.
A da, tu je bila i osoba P (Trapava, nezgrapna sa nepostojanjem osećaja za vreme). Opet je zakasnio.
Dotrcao je sav uzbudjen i zadihan, uz reči "Ej ej, stanite".
B:"Šta je bilo P? Opet kasniš čoveče, pa ti kao da živis u nedodjiji"
C:"Ajde sedi tu, smiri se, ti braniš sledeći!"
P:"Ne ne, znate sta mi se desilo?"
D,G:"Reci brate?"
P:(Usplahirenim glasom)"Pa znate, penjem se uz stepenice dole kod mene i na zadnjem se sapletem, zamalo da poginem ljudi..."
B:(Prekida ga sarkasticnim tonom)"Nista novo brate, ajde sedi."
P:"...Dižem pogled, i,i, dve devojčice me gledaju, i nasmeše se...znate kako su lepe!"
B:"Gde bre, kod tebe gore?"
C:"Kod koga su dosle?"
P:"Pa doselile su se kod mene u zgradu, nisam ni znao."
B, predvodi ekspediciju.
Secam se kao juce da je bilo.nekih 30 koraka od "marakane", prešli smo brdašce izmedju zgrada, stali pored malog jabukovog drveta koje je tu i dan danas.
Na bezbednoj razdaljini, osmotrili smo okolinu. To je bila ona! Naša nova komsinica.
Stajala je u svetlo plavoj kabanici, bila je godinu dana starija od mene. Na prvi pogled pepeljasto plave kose (što se kasnije ispostavilo kao sasvim ispravno zapažanje) odmah mi je zapala za oko.
Stajala je sa sestrom, kao da su čekale nekoga. Njena sestra, pa... ona je bila samo naša nova komšinica. A osoba J? ONA, recimo samo da je bila savršena.
Pocela su zadirkivanja, kao da je neko upalio fitilj dinamita, proradili su nam "instinkti".
P je prvi skupio hrabrost i prišao im je. Nesto su malo porazgovarali, uz upoznavanje, pa se vratio u nas tabor.
Još uvek smo stajali pored malog drveta jabuke, omadjijani, dok nam su nam kapljice kiše sa vlaznih listova padale na ramena.
Na trenutak je zavladala, tada ne tako jeziva tisina.Svi smo bili zainteresovani o čemu su pričali.
Tišinu je prekinuo C, koji je NJU i njenu sestru upadljivim mahanjem ruke pozvao da nam se pridruže. Laganim koracima, uz tih razgovor izmedju sebe prisle su.
ONA je bila ona. Plava kosa, za nijansu visa od mene, plavih ociju i autentičnog hrapavog glasa. Noge su mi klecnule, u grudima je preovladao probadajući osecaj. Pocela je nesvesna faza ignorisanja, naš odbrambeni mehanizam. Pričali smo izmedju sebe, ostavljajuci njih dve svojim mislima i povremenim nevinim pogledima na novonastalu situaciju. Prekinuo sam nezgodnu tišinu uz opasku "Ajde da prošetamo malo, da im pokažemo kraj", na šta su svi ćutke pristali.
I tako je pocela tura. Od "dvojke" i "skloništa" preko "garaža" i "terena" sve do "Četrnestaje (kako su je zvali stariji) uz pit stop na piskavacima kod "dvanaestice".
Potrajalo je, sve dok J nije dobacila sestri da su se zadrzale i da bi trebalo da krenu kući, uz osvrt na to da ce sutra duže ostati.
Nedugo zatim, ostali smo "sami", prvi put tokom celog detinjstva, bez plana sta dalje i bez sledece akcije.
Seli smo na trotoar kod šume, ispod "terena", P je izvadio iz džepa piskavce koje je ubrao kod "dvanaestice" i podelio ih svima.
Praznih pogleda, puni energije koju tog dana nismo maksimalno izbacili, svako je poveo sopstveni "krstaski rat" protiv "konkurenta".
Ubrzo, atmosfera se zagrejala i pomislio sam da ce sasvim sigurno doći do tuče.Bezazlene i ne zlonamerne naravno.
C je prekinuo ovo sa rečenicom "Ma bre, ona J i njena sestra su baš glupe".
To je pokrenulo lavinu vredjanja i optuzbi na NJEN i racun njene sestre. Na opste odusevljenje svih prisutnih. "Tračarili smo", sigurno punih sat vremena.
Vec je podne, i vreme je za okrepljenje.
A je bio najazurniji clan naše ekipe što se tiče jela. Uvek se znalo da je to njegov "sveti gral", i niko ga nije u tome uznemiravao.
Prvi je krenuo kući uz opasku da se brzo vraća.
To naravno nije bila istina, ali je bila i bezazlena laz, na koju smo svi odavno oguglali. On i P su uvek kasnili.
Sledeci je otisao P, prema "desetci", uz omaleni pasaž prema kosu iznad koga se nalazila "desetka". Ali pre nego sto je krenuo stao je na loptu iz samo njemu znanih razloga, i za treptaj oka bio je na zemlji.
B:"Eh bre P nikad se neces opametiti, pa trapav si covece nemoj da rizikuješ život, polako bre!"
Svi smo se nasmejali na ovo, cak i nesretni P.
Ubrzo zatim, ostatak ekipe je požurio svako svojoj kuci, da zavrsi sa tim ručkom na brzinu, kako bi se opet našao u "divljini". U našoj maloj oazi. Našem kraju.
U danima koji dolaze, ONA je postala clan nase družine. Punopravni član. Najlepši član.
Igrala je sa nama kocke, basket, fudbal. Nasa veza sa njom je bila platonska, uz povremene pokušaje "fizičkog nasrtanja" koji su se završavali šamarom, slatkim samarom.
Nismo ziveli u monogamiji. :)
Ponasali smo se prema njoj kao prema ortaku, uz cesto prozivanje (iako je svako u sebi bio do usiju zaljubljen u NJU i ONA je to znala).
Jednog suncanog podneva smo joj to čak to i individualno svi saopštili. Zamislite, u istom danu. Na sta je ona volšebno otisla kući. Posle smo joj svi dosli na vrata sa unapred smisljenom pricom, kako ne bi pokvarili savrsen odnos koji smo imali. Eh, gde mi je ta mladost, drskost i ta hrabrost, izgubila se negde usput.
Uz taj isti put, na kome smo se svi izgubili.
Ova priča nema "happy end", kao uostalom i vecina životnih priča.
A je tu negde, cujemo se ponekad.
Ali to nije to, odrasli smo zajedno i par piva mesečno sigurno nije ono što smo zamisljali kao klinci.
B je tu negde, retko se vidjamo, a i kada se sretnemo pogledi su isprazni.
Ne znam gde je C , izgubili smo kontakt, nazalost.
D je povremeni deo društva. Cepa, individualno, kao i vecinu svog detinjstva.
Cuo sam da je postao kul, samo napred.
G-a su stigle obaveze, a obaveze su čudo .Obaveze otudjuju ljude.
P je odavno otisao iz Srbije, ponekad se čujemo. Kada svrati, nas dragi drug je stranac, drag stranac.
Ona i njena sestra su jos uvek tu, okolo.
Svako je imao svoju priču, priče su se mimoisle. Vreme je bilo tužno i sivo. Mada ne mogu da se žalim, ko zna zasto je sve to dobro?!
Možda cemo se opet svi skupiti negde, nekad , daleko od svega loseg sto nas je udarilo i okružilo. Mozda.
A do tada, ne zaboravite nase detinjstvo.
Bezbrižno, jednostavno i neponovljivo!

TV kviz na jednom od mnogobrojnih IN kanala:
Voditeljka:
Ajmo dragi gledaoci, tako je lako!
Reč od 5 slova, koja štiti vaša prava i slobode.
Javite se, čekamo vas.

(Posle 30 minuta neuspesnog zvanja, javlja se prvi u nizu od ukupno 5 uključenih gledalaca)

G:Dobar dan, da nije možda novac u pitanju?Da, da sigurno je novac.Novac!

Voditeljka:Ne, nije pogrešili ste tacan odgovor je naravno ustav.
Ajmo sledeca rec.

G:!@%*^!%(

Ko je prosetao gradom u poslednjih 10 godina zna o cemu pricam.

Nešto slično kao Jehovini svedoci.
Nikako ne ulazite u rasprave sa dotičnima.