Na ijekavskom govornom području bivše Jugoslavije iskrivljen i opšteprihvaćen naziv slovenačke marke alata "Unior". Igrom riječi unio - iznio => unior - iznior aludiralo se na masovno iznošenje pomenutog alata iz državnih preduzeća pod uticajem čvrsto ukorijenjenog (gotovo genetski prenešenog) shvatanja u našem narodu da krađa od države, zapravo, i nije krađa.
- Au, đede, što su dobri ovi šarfcigeri! Ovo "Unior"? - Jok, sine, iznior. Hehe! Dok je "Azotara" radila bilo svega, al' jebi ga, pokradoše lopovi sve.
Omiljeno pitanje dobroćudnog strica / ujaka / tetka jednom mališanu. Izgovara se sa nešto stišenim tonom sa tobožnjom povjerljivošću uz neizostavno mangupsko namigivanje.
Epohalno otkriće do koga su došli domaći sportski reporteri i njime objasnili 90 % pojava u fudbalu. Zamisli bokte, lopta okrugla!
Otkriće je nastalo vjerovatno pod uticajem saznanja da bi baratanje fudbalera nečim kockastim igru učinilo znatno manje zanimljivom što je, opet, i naš najznačajniji doprinos civilizaciji posle ajvara, Tesle i činjenice da smo dali ime onim spodobama što navodno vole srkati krv tako što ljudima zaprcaju zube u vrat, a da se pritom se uopšte ne interesuju za krvnu grupu žtve.
- Sinoć me opet sjeba jedan par za 140 maraka. - Hehe, pa jebi ga, znaš kako kažu "lopta je..." - Znam. Pao sam na hokeju, majstore.
Izazov svakom muškarcu kad se ujutru probudi sa dignutim mandrkanom. Svima kojima nemaju kitu ili onima koji je imaju ali im se iz nekog razloga ne diže, može da izgleda jednostavno: "Princip minobacača. Zna se da je optimalan domet na 45°, podesiš ga i šoraš." Jes' kurac! A neposlušna mokraćna bešika? Da vidiš, brajko, kako pritisak zna da varira ako si sinoć ispraznio bar dvije klipače.
Ima i ona opcija da smanjiš ugao pa da se poslužiš sistemom "O tablu". Nije loše, uđe nešto i u "koš" ali ostane sasvim dovoljno da usvinjiš pola WC-a. S druge strane, naglo uspravljanje, kako da se izrazim, kurca uz nešto jači pritisak može da ti daruje umivanje.
Prekretnica u životu svakog autostopera. Od stisnutog stoperčića koji uza se ima samo telefon i nešto siće u džepu (koju nipošto ne želi potrošiti na autobusku kartu), pretvara te u samouvjerenog dasu koji smjelo diže palac na bilo kom proširenju.
Mnogo te boli ćundara što te tatin sin u iks-petici neće udostojiti ni pogleda. I što će proćelavi čiko pokazati prstom kako, tobože, skreće tu blizu. Eeej, pa ti imaš svoj ranac! U rancu duks, četkica, pasta, jedne čiste gaće i peškir (Zašto peškir? Pitaj Daglasa Adamsa, druže). Osjećaš se nekako mobilnije, sigurnije... Stavljaš sluške u uši, zadjeneš palčeve za kaiševe svog ranca i čekaš sljedeće auto.
Ako već stopiraš, stopiraj sa rancem. Ne zajebavam se. Stvarno.
Trenutak kad se neko oduševi sopstvenom idejom. Naravno, nevolja je kad se ispostavi da je taj neko jedini ko se oduševio.
- Jebote, kako se niko od ovih renomiranih doktora nije sjetio da baci šuplju kako, recimo, od gutanja sperme rastu sise i dupeta. Ovo ženskinje bi počelo da ište kurca ko Šiptari nezavisnosti. (ozareno i začuđeno) - Arhimed, nemoj više, ok? Univerzumu je dovoljna jedna takva eureka na dan.
