Krevet sa propalim dušekom, na kom federi samo što nisu poiskakali.
A: Au čoveče na šta ličiš, imaš podočnjake veće od sisa Tanje Bošković!
B: Ma pusti, u domu mi je zapao neki federer, okrenem se na leđa - bode u guzicu, okrenem se na stomak - žulja me kod Đoleta, jedva sam 2 sata spavanja sastavio!
Legendarni Gradimir, italijanski paročistač, distribuiran preko Simpa i Jugoelektra, statusni simbol svake jugoslovenske porodice krajem 80-ih godina. Za kupovinu se podizala devizna štednja, pisali su se čekovi, povlačile veze... Originalni naziv je bio "100 GRADI" (Cento Gradi - 100 stepeni), ali kod nas su se te dve reči spojile i nastao je Ćentogradi. U novi stan se nije useljavalo dok se Gradimir ne kupi i dok se stan temeljno ne očisti istim (lično iskustvo, prič'o mi ćale). Njemu su se radovala kako deca (zbog čudnog rasporeda lampica i dugmića je podsećao na robota, a i ispuštao je neki fini miris novog automobila kada se zagreje), tako i roditelji (da ona aspida od preko puta vidi kako se gospodski peru prozori). Posle prozora, na red bi došlo kupatilo, pločice u kuhinji, kola, dečije igračke... Iako je sasvim dobro obavljao posao za koji je bio namenjen, vrlo brzo je završavao u ostavi i koristio se samo u posebnim prilikama (slave, svadbe, rođendani...). Većina ljudi rođena sredinom 80-ih godina prošlog veka se seća ove naprave.
1989. godina:
A: Milanče, hoćeš napolje?
B: Neću, sad će mama da pere prozore Ćentogradijem!
________________________
2011. godina, Fejsbuk, istinita priča. Neko je postavio sliku Gradimira na zid:
A: pa ja ovim čistim stan jednom mesečno
A: hahahahahhahahahahahahhahahah. eno mi ga u ostavi :DDD
B: ja ga još uvek gajim :d
V: Keva nije htela da se useli u stan dok se ne kupi Ćentogradi i dok se isti temeljno ne očisti njime! :D
B: hahahahahaha, ja sam to sada odradila kirbijem :D
V: Pa tada nije bilo Kirbija, 1991. :D
A: kirbi je fensi. vučko i ja samo ove stare kultove poštujemo :D
B: ja imam i ćentogradi i kirbi :D poštujem stare kultove i idem u skladu sa vremenom
V: Pihhh, fenserko! :P :D
A: izdala si ćentogradi! :D
B: nisam ja, moja keva je :D ona je kupila i jedan i drugi :p
A: kaži kevi da nas je silno razočarala
B: pa da padne u depresiju, neka hvala :D
A: ako padne u depresiju neka uzme ćentogradi da oriba malo. čuo sam da to popravlja raspoloženje :D
B: realno razvela se od ćentogradija i udala za kirbija. dec it. dil vid it.
A: nouuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu! :D
jebote šutnula je takvog frajera zbog ove neke pačetine. pih ko da je šutnula džoni depa i smuvala se sa džastinom bajberom!
____________________________
http://www.youtube.com/watch?v=TyUITf6gWcs
http://www.youtube.com/watch?v=Zfe76AAY3d0
http://www.youtube.com/watch?v=PeFqwJHopiM&feature=related
Lik koji je mamino dete, keva ga drži pod staklenim zvonom i sve mu je potaman, misli da je uvek u pravu i da je najbolji. Međutim, pošto ne zna da gubi, kada mu prilikom igranja KOD 4 ili Kantera krene loše počinje da šizi i besni po igraonici, na radost ostalih igrača na serveru koji ga još više bockaju. Sočne psovke su propraćene uzvicima "pičko, s leđa!" (iako nije bilo s leđa) i "pičko, kucaš šifre!". Kako igra odmiče počinje da besni i na članove svoje ekipe (vidi primer 3), besno gasi kompjuter i izleće iz sobe napolje. Iako se svaki put zakune da mu je ovo bio poslednji put da je došao u igraonicu, svake nedelje se vrati na radost ostalih igrača, koji opet imaju nekoga za sprdanje.
A: Pičko jedna, s leđa si me skenjao, samo se štekaš tu ko neka pičketina!
B: Brate tu sam se stvorio, i ti si izleteo iza žbuna, šta kenjaš?
A: Ne seri bre, štekaš se tu.... Jao, neeee!!!! Vidače što me nisi pustio da ubijem Vučka, nego ko pička ona najveća s leđa!
V: Jeeeste s leđa, kako da ne, hoćeš još da ti javim kad ću da te ubijem, ili da sačekam da skineš nekoga?!
A: Ne seri bre Vidače, prebiću te!
---------
A: Jebote Vučko jebale te granate, znaš da su na serverima zabranjene, vas koji tako igrate sa granatama zovemo nubtjuberi!
B: Prvo - nismo na serveru već u LAN-u, a drugo - što i ti ne igraš sa granatama već meni serendaš?
A: Ne igram s granatama iz principa jer nisam pička ko ti, ti si jedna nubčina, eto to si ti!
B: Pa naravno da ih ne koristiš kad ne znaš!
A: Ćuti, prebiću te, ozbiljno ti kažem prebiću te!
V: Ćao Pero!
A: Kako, odakle?!
V: Pa dok se ti svađaš ja te nađem.
A: E Vidače ne seri, nemoj da sereš sad stvarno, vežbaš kući pa onda ovde kao kidaš!
V: Jes', nemam pametnija posla!
B: Pero, kakav si ti to gejmer koji ne zna da igra KOD 4?
A: Ko bre ne zna da igra, otkidam vas!
B: Brate, poeni govore drugačije!
A: Pa kad ste nubčune i stalno zovete erstrajk i jujejvi, ja to nikad ne zovem!
B: Pa kad ni nemaš ne možeš da zoveš.
A: I da imam ne bi zvao, jer igram fer, a ne ko ti, tebe bi otkinuo na nekom drugom serveru!
--------------
A: Ivane što si mi skinuo frag, taman sam ga nanišanio!
G: Daj ne seri bre i igraj!
A: Brate nemoj da mi skidaš fragove, koja ti je to fora, hoću i ja nekog da ubijem!
--------------
Slikovito:
http://www.youtube.com/watch?v=ty7VYFaFJII
Pojava koja se najčešće javlja kada se putuje na more. Prilikom stajanja na piš-pauzu, ortaci se poređaju pored druma i na "tri, četir', SAD!" počnu da šoraju, i takmiče se ko će prvi da završi posao, dok ortakinje stoje malo dalje i komentarišu "o Bože, nisu normalni!". Takođe se praktikuje i prilikom povratka sa Bir festa (kod fontane ispred SIV-a) i po fakultetima i srednjim školama, ukoliko u veceu postoji više od jedne VC šolje.
A: Brate Vidače, uzmi telefon da štopaš ko će pre od nas trojice da završi!
B: Brhhm, jesi ti normalan, zašto ne odete samo da pišate?
A: Aj ne seri, nego drži ovo i kad kažem "SAD!" počni da meriš!
(svi ušli, čeka se znak za start)
A: Jesmo spremni?
V: Čekaj brate, nisam ga još izvadio!
G: Ajde brate upišaću se!
V: E jedno pitanje, jer se vreme prekida kad prestane da se čuje mlaz ili se računa i dok ga treskaš?
A: SAD!
V: Jedite govna, krenuli ste ranije!
Pojam označava situaciju kada odeš kod lekara da izvučeš opravdanje jer te boli ku*ac da ideš u školu. Ime bolesti je nastalo korišćenjem reči "škola" i "kurcobolja", pa smo tako dobili sintagmu "sholaktička kurcobolja". Javlja se u završnim razredima osnovne škole i svim razredima srednje. Ima ljudi koji nikada ne dobiju SK, i u narodu su poznati kao štreberi ili štreberčine.
Oni koji su imali kurcobolju u srednjoj vrlo verovatno će je imati i na fakultetu, samo što tada neće morati da idu kod lekara po opravdanje.
U srednjoj školi:
Dom zdravlja:
Doca: Dobro, reci mi šta ti je?
Pacijent: Boli me grlo, curi mi nos, kašljem, povraćam, imam proliv...
Doca: Dobro (obavi pregled), uzimaj vitamin C i dosta tečnosti, i nemoj da ideš 4 dana u školu, sad ću napisati opravdanje - nije išao u školu zbog stomačnog gripa i bronhitisa...
____________________________________
Kući, zvoni telefon:
A: E Vučko, što nisi bio danas u školi, pitala iz hemije, sutra je pismeni iz srpskog, hoćeš da dođeš?
B: Ma ne mogu, razboleo sam se, curi mi nos, kašljem, kijam, serem...
A: Sholaktička, a?
B: Jeste brate, trebalo bi da prođe mi u četvrtak ali verovatno će se odužiti do sledeće srede.
Na fakultetu:
A(štreber): Što nisi bio ove nedelje na vežbama?
B: Razboleo se - dobio sholaktičku kurcobolju.
A: Molim?!
B: Boleo me ku*ac i za faks i za vežbe.
Naziv za bilo koje prevozno sredstvo za koje ni sam sveti Bog ne zna kako se još uvek kreće, a o prolasku tehničkog pregleda da i ne govorimo (često se mora malo "podmazati" dežurni radnik). Vlasnik Raspadakija u društvu uglavnom hvali svoje vozilo, iako ga u stvari mrzi iz dna duše.
A: Brate čujem da si kupio kola?
B: Jesam brate, jeste Jugo ali bolje išta nego ništa! Znaš kakav je, kao bombona! Malo je krenula leva sajtna i zadnji desni koš, pošto ga je lik držao u hladu pored ambara, ali to sam se dogovorio sa Čokijem da povari za 150 evra i da zafarba do donje lajsne, biće FULL. Unutra očuvan, samo mu je tabla pukla po sredini, od sunca, ali to ću da zalepim silikonom, taman kada budem lepio kuglu na menjaču da ne spada stalno. Sada mi je prvo na spisku da zamenim prednje kočione čeljusti i bregastu, propalo od stajanja, znaš. To će Milanče da mi zameni kada bude krpio hladnjak, pošto negde pušta, a ja ću sam da sredim poluge za grejanje, da ne moram da dižem haubu kad god hoću da ga ugasim... Ne znam brate šta da ti kažem, ono zadovoljan sam...
A: Znači pravi Raspadaki, a?
B: Raspadaki brate, smorio sam se.
Emisija iz devedesetih godina, jedna od mnogih koja je za cilj imala da ubedi narod da policija radi svoj posao (bijem a zašto - pojma nemam, takvo je stiglo naređenje), iako to u stvarnosti nije bio slučaj (bijem a išo' bi da dremam, mirno da čekam ja unapređenje). Voditelj je bio debeli Igor Spasov, uvek u svađi sa slovima Š,Ž,Đ,C i S. Za razliku od današnjih emisija koje se bave sličnom tematikom, Pozovite 92 je bila specifična po tome što se davala oko 2 popodne, u vreme kada su sva deca mogla da je gledaju (i gledala su je, u nedostatku satelitskih antena i kablovske). Zbog sadržaja same emisije neretko je dolazilo do traumatskih reakcija - piškenja u krevet, straha da se spava sa ugašenim svetlom, straha da se ode u VC - jer ko zna koji od onih iz akrepa iz emisije može da iskoči iz nekog budžaka. Svi smo pričali da gledamo emisiju zbog muzike - koja jeste bila dobra, postojala su 2-3 zloslutna instrumentala koji se provlače kroz celu emisiju(i koji su posle izazivali strah kad god se čuju), a onda na kraju kao šlag na tortu dolazi snimak hapšenja nekog pajdomana sa muzikom iz Otpisanih (ako se neko seća i zna koji su instrumentali u pitanju neka javi). Kasnije je P92 zamenio Ekspirijum na BK, ali kako se emitovao od 11 noću nikada nije dostigao popularnost P92, naročito među klinčadijom (fala Bogu).
2 popodne
Uvodna špica - padaju rešetke preko ekrana, ide neka muzika, snimci raznih akcija, i naravno veliki natpis "Pozovite 92"
Igor Spasov fejd-inuje iz mraka, pozdravlja gledaoce i baca se na aktuelnosti.
(sledeći primeri su iz emisije, ostali su mi urezani u sećanje)
Prva vest:
Poštovani gledaoci, danas su 2 mrtve bebe nađene u 2 odvojena kontejnera. Jedna je bila zamotana u novine i stavljena u kesu, dok je druga bila umotana u ćebe. Pronašli su ih radnici gradske čistoće dok su praznili kontejnere. Policija traga za osobama koje su učinile ovaj gnusan zločin (dežurni inspektor otvara kesu/ćebe, kamerman hvata krupan kadar, novinar iz Revije 92 slika)... Reakcija - razmišljaš u sebi da li je keva ozbiljno mislila kada je rekla "Miloše, daću te đubretarima ako još jednom vidim ovaj krš u sobi". Obećavaš sebi da ćeš spremiti sobu dok ne dođe s posla.
Druga vest:
Promućurnost naših carinika se opet pokazala na delu - na granici sa Makedonijom zaplenjeno je 1,56kf heroina sakrivenog u kamionu koji je prevozio paprike babure. Paketi su bili izmešani sa paprikama, a vozač je priveden. Takođe, na bugarskoj granici je zaplenjeno pola kilograma kokaina, koji je bio sakriven u duplom dnu prikolice. Reakcija - tako im i treba kad truju decu.
Treća vest:
Teška saobraćajka u Beogradu - sudar autobusa, kamiona i Juga, 2 lica izgubila život. Reakcija - nećeš više da se voziš autom ili autobusom ni za živu glavu.
Četvrta vest:
Lopov upao u kuću preko terase, i ispreturao stan. Svedoci događaja pozvali policiju, provalnik uhapšen (krupan kadar na pijanog lika koji objašnjava kako je sa kumom parkirao kola kada je video da se neko vere po terasi). Reakcija - ne smeš da sam legneš da spavaš u sobi sa terasom iako si na šestom spratu - može ćale da priča šta hoće o tome da nikoga nema na terasi i da niko neće ući - video si na televiziji, može 100%, ćale laže!
Peta vest: provalnik pokušao da obije vikendicu, unutra se zatekao penzioner i lopov ga ubada nožem u stomak. Reakcija - odmah zoveš dedu i babu u Baćevcu, otišli su da posade luk, šta ako ih je neko ubio?!
Šesta vest: hapšenje uživo - neki lik je došao da uzme reket a policija mu napravila sačekušu i hapsi ga pred kamerama. Reakcija - smiruješ se, čuvaju nas policajci.
Sedma vest: pecaroši upecali leš na Dunavu, privezali ga žicom za čamac dok nije došla policija (snimak sa policijskog broda, vidi se leš kako pluta uz čamac). Reakcija - usrao si se živ, ne smeš da se pomeriš sa troseda, po glavi ti se motaju gadosti koje si video i slažeš najneverovatnije priče o tome kako te iza svakog dela nameštaja vreba poneki akter iz emisije. Zaključuješ da je najbolje da odsediš još 2 sata na trosedu dok ne dođe keva s posla, makar se upišao.
Neke emisije stvarno nisu za decu.
Čuveno pitanje koje postavlja pripadnik snaga za održavanje javnog reda i mira (u daljem tekstu PSOJRM) kada vas zaustavi. Prvo učtivo uzima saobraćajnu, vozačku i ličnu, ali ako vidi da imaš manje od 40 godina sa VI prelazi na TI i tera te da "izađeš iz vozila". Tu kreću pitanja - jel' si pio, jesi li privođen, čija su kola, da nemaš neku drogu... U sklopu svih ovih pitanja se nalazi i pitanje "šta imaš pozadi", pri čemu se misli na gepek. Šta god da kažeš - ne gine ti otvaranje gepeka i rondanje po istom od strane PSOJRM. Kada ti tako ispreturaju ceo auto uglavnom te puste. Vozači određenih vozila mogu doskočiti PSJORM-u kada im postavi ovo pitanje (vidi primer 1).
Primer 1:
U to vreme sam vozio staru Škodu iz 70-ih, kojoj se gepek nalazi napred, a motor nazad. Zaustavlja me PSOJRM i kreće razgovor.
PSJORM: "Dobro veče, ličnu kartu, vozačku i saobraćajnu..."
Ja: "Izvolite."
PSJORM: "Izađi iz vozila. Gde si bio?"
Ja: "Bio tu malo kod kuma, igrali Ejdž i sad se vraćam kući."
PSJORM: "Jes'li pio nešto, uzimao nešto..."
Ja: "Ne..."
PSJORM: "...neku drogu, travu, alkohol (već je uzeo da mi prepipava jaknu)..."
Ja: "Ne, ne, ništa."
PSJORM: "Dobro, a šta imaš pozadi?"
Ja: "Motor!"
PSJORM(nadrndano): "Ti si ovde neki šaljivdžija, a? Daj otvori nazad!"
Ja otvaram "nazad", PSJORM vidi da je nazad stavrno motor, smori se i pusti me.
Primer 2:
Zaustavljaju druga PSJORM-ovi, i posle uobičajenog ispitivanja dolaze do "šta imaš pozadi, otvori gepek!". On otvara gepek, čeka da završe trkeljisanje, zna da nema ništa. Međutim, nije znao da je dan pre njegov ćale budžio neke žice u gepeku i da je u istom ostavio britvu kojom je skidao izolaciju sa žica. Posle par minuta jedan od PSJORM-ova proviruje iz gepeka:
PSJORM(veselo): "Dečko jesi li ti nekad bio privođen?"
Drug: "Ne. što?"
PSJORM(još veselije): "E sad ćeš da budeš!"(i pokazuje britvu)
Tako da znate - pazite šta imate pozadi, jer vam se može desiti da ga zbog nepažnje primite otpozadi.
Većina ljudi koja je rođena krajem 80-ih godina se seća ove pesme. Napisana i snimljena krajem 1986., kao deo promocije Beograda, a sve u cilju dobijanja organizacije Olimpijade 1992. godine (inače organizaciju je dobila Barselona). Spot se često vrteo po televiziji, a sama muzika je do pre par godina korišćena kao odjavna špica posle košarkaških utakmica reprezentacije. Pesmu je pevala Nataša Gajović iz Zane. Lep spot koji podseća na vreme kada je Beograd bio svet.
quote author=escibarŽao mi je što ovakav kosmopolitski, internacionalni, liberalni Beograd više ne postoji.../quote
Iako na početku piše da je namenjeno za ljude iznad 18 godina, uglavnom ih gledaju pubertetlije u višim razredima osnovne škole (u srednjoj prelaze na home-made i MILF hantera, teži slučajevi na Pjera Vudmana). Svaki Prajvatov pornić je isti - red blebetanja, red pušenja, red jebanja, opet red blebetanja, pa red pušenja, red jebanja, red jebanja u dupe... Pri tome ribe bulje u kameru i ponavljaju "aaaah" kao gramofonska ploča kad počne da preskače. Inače svaki od njih ima neki zaplet koja nema veze sa jebanjem (npr devojka je slikarka koja traži inspiraciju, a usput se pojebe sa 30 likova).
Primer 1:
Zaplet: Ona je prodavačica krofni a on je vodoinstalater.
Ona (u miniću, bez brusa, nagnuta preko veš mašine): Oh, Bože, bacala sam stare krofne u VC šolju i jedna se zaglavila i neće da ode, vidite! (pušta vodu, voda prska na sve strane)
On (lik 2h2, ruka mu je debela kao osovina na Kamazu, u majici bez rukava): Hm, težak problem! Da vidimo šta se može uraditi (gura ruku u VC šolju i nešto petlja). -Aha, evo je, problem je rešen! Mogu li još nešto da uradim za vas?
Ona: Paaa, postoji još jedna stvar....
*menja se slika - riba blajvi - lik je kreše - lik je kreše otpozadi - riba blajvi - u trenutku svršavanja kamerman zumira lika - svi idu kući srećni i zadovoljni
Primer 2:
Zaplet: ona je baba sera a njemu se mnogo kenja
On (uleće u javni VC i drži se za bulju): O Bože, usraću se, pusti me unutra!
Ona: To je 2 dolara gospodine!
On: Ali ja nemam 2 dolara, pusti me, oh moj bože usraću se!
Ona: Paaaa (stavlja prst u usta i gleda ga iskosa), mogla bih da ti učinim, ali posle ti moraš da uradiš nešto za mene!
On: Ma sve što kažeš, hajde pusti me unutra!
*menja se slika, lik izlazi iz VC-a sa blaženim izrazom lica.
On: Uh, ovo je prijalo, šta treba da uradim?
*menja se slika - riba blajvi - lik je kreše - lik je kreše otpozadi - riba blajvi - lik je kreše u dupe - svršavaju, kamerman snima lika u krupnom planu - svi idu kući srećni i zadovoljni.
Stariji sugrađanin (obično penzionisani pripadnik JNA)koji nikad ništa ne baca. Majstor za sve i velika stipsa - radije će spojiti 5 komada žice od 20cm nego kupiti jedan komad od metar! Uz stan sa 2 terase obično ima podrum, garažu i jednu šupicu koju je napravio u uglu zajedničkog dvorišta (od dasaka koje je pokupio 1979. sa nekog gradilišta - "vidi ti šta su oni hteli da bace - a zdrave daske, sipac nigde nije napao!"). Ima kola (narandžasta Lada Specijal karavan), ali ih retko vozi jer ne može da im priđe od pregorelih motora od frižidera, natrulih vodokotlića i delova za sva moguća vozila (pažljivim pregledom se može otkriti ko je šta vozio u naselju u poslednjih 30 godina). Ima i prikolicu (privezana lancem za obližnju banderu), kojom preveze deo krša u vikendicu kada iskopa kola iz garaže (otprilike kad dođe vreme za registraciju). Terase su mu takođe zatrpane starim otomanima i kuhinjskim delovima, a ispred garaže obavezno stoje 2 ili 3 mašine za veš (Obodin) sa kojih treba da skine motor i bubanj. U podrumu se ne može proći od starih televizora, radija-lampaša i "baterija"(izraz za slavinu i tuš izjedna), pokupljenih pored kontejnera ili od komšija, a takođe ne manjka ni šupljih kazana od bojlera.Konzerve od pašteta, sardina i mesnog nareska ne baca, zgodne su za šrafove. Toalet papir ne kupuje, već se briše starim priznanicama za komunalije i iseckanim papirom iz mesare (pre toga naravno skine najlon i ostavi ga u fijoku sa kesama), koji gužva u toku meditiranja na šolji da bi bio mekši. Najčešće rečenice su "može da zatreba", "vidi šta je neko izbacio,", "vidi, kao novo!",... Kada napuni sav raspoloživi prostor u svom vlasništvu, zauzima vešernicu i hodnike, ne mareći mnogo za gunđanje komšija "kojima se taj lom na glavu popeo". Ako vam fali neki deo da bi kompletirali babin radio RIZ iz 1961., on ga sigurno ima - "samo ne zna tačno gde je to ostavio". Ratuje sa Ciganima što skupljaju stare stvari i lokalnom dečurlijom što mu skaču po prikolici. Redovan je posetilac zemunskog buvljaka, odakle se nikad ne vraća praznih ruku (stona lampa iz vremena okupacije, Iskrina pegla sa pletenim gajtanom - radi 100%, crevo za usisivač sa samo 2 zakrpe...). Skupljanje traje dok mu ćerka i zet ne dobiju otkaz kod stanodavca i reše da se vrate da žive s njim - tada 90% njegovog blaga biva izbačeno pored kontejnera, na veliko zadovoljstvo komšija i sakupljača sekundarnih sirovina. Ali on neumorno nastavlja da sakuplja sve na šta naiđe, i u roku od par meseci popunjava svoje magacine do maksimuma.
Primeri:
"Vidi što sam našao dobar otoman, malo sipljiv ali udoban, a nigde nije ni oštećen!"
"E ljudi su čudni, neko izbacio u parkić čitavu VC šolju, sa sve daskom! Nigde nije pukla, samo da se opere!"
"Kupio sam na buvljaku mikser za ručno mešenje testa, kao nov, 20 din!"
"'Ajde da mi pomogneš da prenesem ovu veš-mašinu ispred garaže, izbacio je komšija Moma, a radi, samo je kazan bušan."
"Nađoh danas kod kanti motor za veš mašinu, od toga ću da pravim kosilicu."
Najčešći kvar na električnim uređajima(najčešće naših baka i deka koji "se razumeju u sve"). Možete da im do sutra objašnjavate da je veći deo elektronike u RIZ-ovom radiju izgoreo i da ga treba baciti, oni će i dalje biti ubeđeni da mu fali samo "jedna žičica"*.
*ovo je česta uzrečica podvrste starijih sugrađana poznate kao penzos-hrčak.
Sređujemo garažu i nalazimo stari crno-beli TV Rudi Čajevec iz 70-ih godina prošlog veka.
Ja: Baba šta je sa ovim televizorom, šta mu fali?
Baba: Nešto zuji i nema slike, ali ništa strašno, fali mu samo jedna žičica!