Boja: šarena
Veličina: prilagodljiva
Materijal: nebitan
Pranje: nepreporučljivo
Opis rada: kad nagaziš šarku i taman kad krene da te ujede za članak, zahvaljujući hiptnotišućem dejstvu "romboida različitih dezena" zmijsko oko registruje ogledalo i odustaje od napada jer ne želi da ujede samu sebe.
Zemlja porekla: najverovatnije Turska
Distributer: Buvljak
Cena: zavisna od veštine cenkanja
Nosio ih je čak i Onaj ludak (Stiv Irvin) dok je ganjao zvečarke po Sahari.
Slično iskrcavanju na Normandiji. Ti i tebi sličnih dvesta duša, zbijeni, čekate da se otvore vrata. Iza vrata te ne čeka krdo švaba, protiv njih bi i imao neke šanse, čeka te samo jedna osoba i protiv nje nemaš čime. Njegov pos'o je da te jebe, i on je na visini svog zadatka. Gladan si, nisi ni doručkovao, njega boli kurac, u kabinetu je i čeka kafu posle jela. Muka ti je od vonja tebi (ne)dragih kolega i koleginica, njima je muka od tvog vonja, osoba pored tebe baca peglu i potom kolabira. Otvaraju se vrata, nisi ni iskoračio a već si zaradio otvoren prelom potkolenice od stampeda. Mnogo vas je, bira najkorpulentijeg koji će skupiti indekse. Indeksi će biti potpisani sledeće nedelje, tvoje potvrde i overa semesta mogu da sačekaju. Sledeće nedelje prelaziš iz rovovske u frontalnu borbu, jer svaki iz uvonjale horde, iz nekog razloga, želi da uzme indeks prvi.
Hipsterski izraz za čin guranja dva prsta u grlo i bacanja pegle.
- Au, brate, kako mi je muka! Ma, ako mi je kad sam jeo sve redom i pio sve redom.
- Ortak, to je samo loša energija između tvoje centrale i želudca. Ti si shvatio tvoju grešku, ponudi pis želudcu.
- Šta kenjaš, bre, majku ti onu tvoju izopačenu nenormalnu. Ja ovde premirem a ti tu neka energija, pis želudcu, šta koji..?!
- Pa čo'eče, ono pokaži mu dva prsta i gurni ih u grlo da vidi..
- A, to, evo ... bljuaa!
Rečenica koju izuste profesori kao pokušaj omaža na kikotanje učenika, ostavljajući potčinjenom izbor da ukoliko izusti razlog bude: javno izblamiran, liferovan sa časa, poslat kod razrednog, da pozove roditelje ili da debituje u napomeni uz obaveznu posetu školskom psihologu. Najčešće se ova rečenica koristi radi povraćaja autoriteta. I momentalnog uspostavljanja kontrole.
- Milane, šta je toliko smešno?!
- Ništa profesorka.
- Kako ništa? Ajde, lepo kaži šta je toliko smešno, pa da se svi lepo smejemo!
(celo odeljenje gleda u Milana, što se manifestuje pojavom crvenila na njegovom licu)
- Mmrmnm... Sssonja...i..iima..
- Šta? Izvini, ponovi molim te, nisam te čula!
- i... vaša kk...
- Ajde kad si se smejao čuo si se do kantine. A sad tu nešto mrmljaš o soniju i Vasinoj konzoli! Ajde sinko daj da te čujemo, kad si znao da se smeješ glasno, budi muško i kaži šta je toliko smešno. (bačena ego-bomba)
- Smešno mi je to što Sonja ima neki svš na sisama, a vaša kosa izgleda kao da ju je pogodio novogodišnji vatromet...
- JU!! IZLAZI NAPOLJE BEZOBRAZNIČE JEDAN! I da odeš pravo kod razrednog! I neka pozove tvoje roditelje na razgovor!
- Deco izvinite, ja moram ovo da zabeležim u napomeni.
Tvoja karta za izlaz iz neprijatne tišine kada na ulici, u liftu, sex šopu, pošti ili čekaonici kod urologa naletiš na:
a) penzionera iz ulaza koji izbegava antibiotike ali forsira beli "lukac feat. radža" kao narodni lek;
b) čaletovog prijatelja;
v) ribu koja je iskoristila tvoj trenutak slabosti (alkohol-patos stanje) i očekuje tvoj poziv dve godine;
g) osobu za koju nemaš pojma odakle se znate ali je ona jako srećna što te je srela.
Penzioner iz ulaza
mesto susreta: Pošta Republike Srbije
- Zdravo sine!
- Zdravo deda.
- Pa kako si sinko, ide li čkola, kako tvoji, imaš li neko žensko da te greje, a?
- Evo nije loše.
"Ma koji moj 'oće ovaj fosil, šta njega boli kako su moji! Ej, bre, još naš'o da podjebava što ne arčim ništa!"
(tišina i penzos te gleda tužnog izraza lica kao da je Tito vaskrso pa ponovo umro)
- Zahladnelo deda, onako opasno, da se ne obrija čovek.
- Jeste sinko, evo počele da me bole koske, a ja imam znaš i disfunkcionalno rame, artitis i još ovo vreme kao da 'oće da me dokusuri, ali ja se borim: svaki dan jednu rakijicu i češalj luka udarim, kafu ne pijem pritisak mi je loš, razumeš.
- Izdrži stari, evo kažu sad će toplije, ajd' sve najbolje idem ja ovaj red je predugačak.
- U zdravlje sinko, da si mi živ i zdrav i da nadješ neku finu da te greje!!
"More, marš u pizdu materinu!"
Ćaletov prijatelj
mesto susreta: ulica
- O'ho'ho gde si, bre, mali?!
- Zdravo! (neizbežni kez)
- U, vidi koliko si naras'o ko da si kvasac! Ljubi te čika Zoki! Kako si? Jebeš li nešto? Šta radi onaj tvoj ćale u bulju mu ga zaboravim?!
- Evo nije loše, trudim se. Ćale eno ga kući gleda skupštinu.
(nastupa tišina, čovek te gleda sa nevericom i ne veruje da je tvoj ćale napravio mutavog debila)
- Malo me zeza ovo vreme, opasno zahladnelo, nigde ne izlazim, mnogo bre hladno i još najavljuju hladnije možda sa mestimičnim pojavama snežnog pokrivača.
- U jeste sinko, mada nije toliko, bilo je i hladnije, pitaj ćaleta on će da ti ispriča kako je bilo tek hladno na ratištu, cigaretu ne mož' covek da zavije.
- Čika Zoki, idem ja, žurim, ova proziva na predavanjima.
- Ajde sine, i pozdravi ćaleta i kaži mu da se javi da mu ne filujem guzicu!
Skrndelj kog želiš da izbrišeš iz sećanja
mesto susreta : Sex šop
- Ej, ćaoo! Hi'hi'hi!
- E, zdravo.
- Pa gde si ti, nema te da se javiš, kako si? Kako ljubav? Šta ima kod tebe? Odkud ti ovde, šta ti treba, možda mogu (želim!) da ti pomognem ...hi'hi'hi!
- Evo uzimam neki poklon drugarici onako neku foru ili slično. Ti šta radiš ovde, nišaniš nekog gumenka, a?
( usled poklapanja nastaje tišina, gledaš okolo, ubedario si čak i radnika šopa, proradi ti emotivna strana moraš da bekneš nešto ali nikako da se izviniš)
- Uff, bre, koja vrućina, kažu biće još toplije, udariće i do 42 stepeni celzijusovih.
- Ej, pa daaa! (nastavlja da krešti) Previše je vruće, opasno se znojim, ali ja obožavam prirodne mirise tela ti bar znaš našta mislim, hi'hi'hi!.... (prekidaš je)
- E, aj vidimo se, žurim, moram da nadjem nešto zanimljivo.
- Ćao, javi se nekad, znaš ono na kaficu i to... Hi'hi'hi!
Neindetifikovana osoba
mesto susreta : čekaonica ispred vrata urologa studentske poliklinike
- Gde si, tebro, ša ra'iš? Kako si mi ti?
- A? E, evo... nije loše. Ti?
- Evo, tebra, pio neke preparate za teretanu pa mi vojvoda bojkotuje ofanzivu.
( nastupa tišina on očekuje tvoje jadanje, jebe ti se da mu kažeš)
- Nego, brate, polude ovo vreme, čas kiša čas toplo, pritisak ide do nekoliko miliona milibara.
- E znači tebro, vreme haos, sve je tačno to što kažeš, ono neizvesno kao zakon ulice.
- ... E, idem ja mislim da su me prozvali.
- Budi mi dobar, tebra, znači budi u fulu, poštuje te brat!
Sastavni deo tela svakog prosečnog kineza.
Motivaciono sredstvo svih radnika.
Građevina
- Mile šta imaš još da odradiš?
- Evo trebam da oteram ovaj cement gore na petnaesti sprat, izmešam malter, prenesem one cigle ovamo i još nešto sitno.
- Za kol’ko završavaš to?
- Sat ili dva. Što?
- Pa mislio sam da odemo na neko pivo, ceo dan nam suvo grlo.
- Evo ubrzaću se, za jedno deset min krećemo na pivce.
Prosveta
- Aco imaš držiš neki čas sad ili.. ?
- Da bre imam čas, idem kod ovih iz VIII/5, moram da ih ispitam, da im upišem ocene za tromesečje. Što pitaš?
- Ma ja ne’am ništa sad pa sam mislio da odemo na pivo. Al’ ajd’ nema veze...
- E sačekaj me pet minuta, idem da im izdelim kečeve na brzaka pa palimo, ionako ništa ne čitaju od literature mamicu im ja onu njihovu malu bezobraznu nepismenu.
Osoba koja uredno i blagovremeno završava tvoje obaveze umesto tebe.
I
- E, brate, e, si na fax?
- Aha.
- Aj, udeni i mene na spisak!
- Ok.
- I ako ti nije frka uzmi mi prijavnicu...
- Ajde.
- I onu skiptu mi iskopiraj, daću ti kintu.
- Važi.
- E, car si! Idem da spavam.
II
- Je l' ideš sutra da se javiš na Biro?
- Da, bre, moram. Inače ima da me obrišu.
- Aj, prijavi i mene života ti? Uletelo neko cepanje drva, bolje tamo od ovi nema leba, a i kome još danas treba inžinjer termoenergetskih postrojenja.
- Pa, mislim da mora lično...
- Predstavi se ko ja, šmekni onu tamo, smisli nešto.
- Ajde, probaću...
- Znao sam da si car!
III
- Elvise, oš d' se igramo carevi?
- Aj, kako?
- Pa ti če bu'eš car pa če skupiš karton i plek mesto men'!
Demo verzija mazohizma. Znatno uvećava prag tolerancije ka sopstvenom smradu, i vonju drugih. Sama pomisao na 'ladne pločice izaziva paniku i kod najhrabrijih i najodvažnijih ljudi. Podstiče osobu koja se nalazi u nezavidnoj situaciji na razna odricanja. A bilo koja vrsta primoravanja na strašni čin, povećavaju bazu izgovora kako bi se isti izbeg'o.
- Ćao, dragi, šta radiš?
- Evo pržim oči o monitor, subota je, šta oceš da radim - da gledam repize Oguza sa tobom?!
- Hmm... Ej, ja ću malo da otvorim prozor u ovoj sobi!
- ’si luda žena, pa napolju je minus tri’es! Šta želiš da ja i komp izdelimo po antifriz?
- Otvaram prozor, i ti dobro znaš žašto to radim.
- Aman šta oćeš? Pa juče sam se tuširao.
- Da juče pre posla, pa si posle posla otiš’o sa drugarima na fudbal u onoj zagušljivoj balon sali, a onda ste svi kolektivno odatle odjurili na momačko veče, u onom vonjavom lokalu.
- Je l’ ti primećuješ da ovi ne greju uopšte, em me deru, em sad treba da se razbolim.
- Ajde sredi se bar za većeras...
- Slušaj, nije lepo da mi daješ lažnu nadu... ako uopšte mislimo na isto?
- O čemu ti razmišljaš?! Htela sam da ti kažem da se središ jer večeras idemo kod moje mame, zvala nas je još prošle nedelje!
- ODLIČNO!
- Šta ti imaš protiv moje mame? Šta si hteo da kažeš tim povikom ODLIČNO?!
- Odlično je to što sad imam dva razloga da ne idem pod vodu.