Latinski naziv za kita češljara, tj. poslednjeg predstavnika vrste - Ivana Bosiljčića. Ovu endemsku vrstu karakteriše vilica sa zubima koje podsećaju na čečalj. Od toga i potiče sam naziv. Vrsta je davno evoluirala, od gmizanja, plivanja, a u današnje vreme i do hoda na zadnjim udovima. Opisuje ih muževan izgled, prodoran pogled (ako uspete da uhvatite taj "pogled" s obzirom da ovu vrstu krasi par očiju koja su simetrički jedno od drugog daleko k'o Segedin od Jerusalima). Feromoni koje muška jedinka ispušta stimulirajuće utiču na ženke ljudske vrste.
Hrani se iskljućivo ženskim uzdasima, i pohotnim pogledima.
Ako nije kamufliran u jebozovnog doktora - švalera / vojnika filantropa bez noge / ninđa kornjaču Donatela / Yu-Gi-Oh-a (pošto samo s Ivanovim glasom ovi crtani junaci mogu da zvuče totalno hardcore), onda seje svoje seme po pozorištu na Terazijama.
Obitava u mokrim snovima dokonih starica i domaćica.

Siguran znak da se filmski doktor sprema da obavi kućni porođaj. Prvo će tražiti čiste peškire i ključalu vodu. Zatim će o peškire obrisati ruke iako ih sigurno nije oprao ključalom vodom, koja se posle više nigde neće pominjati ni pojavljivati kao ni peškiri. Ali će zato žena urlati kao da rađa Krakena dok će svi prisutni padati u nesvest.

On je u pravu. On je tako u pravu. Njegove misli sežu daleko. Posebno od nas, malograđanštine. On ima svoj stil i ne priznaje ništa drugo. Njega boli uvo za kulturu, on je ne priznaje. Ima dvadeset godina i upio je ono malo znanja što svet ima da ponudi i sad se svađa. Svađa se sa nama koji ne znamo ništa. Svađa se sa sobom. I dalje je u pravu.