Čuo sam ovaj izraz pre mnogo godina i dopao mi se jako, a sad vidim da ga nema vođe pa ajd' reko' da ga dodam.
Da ne komplikujem mnogo, zajedničarenje najpre podrazumeva okupljanje ljudi sličnih ili istih interesovanja, druženja radi, kao i zadovoljstva. Oni se organizovano okupljaju u svoje slobodno vreme, s ciljem da ga što kvalitetnije provedu, radeći to što zajednički vole.
Zajedničarenje obuhvata gotovo sve grupe ljudi: lovce, ribolovce, motorcikliste, svingere, bicikliste, ljubitelje kupusa kad se okupe na Kupusijadi, ljubitelje trube na Saboru u Guči, ljubitelje dobre kapljice - bilo da se okupe oko kazana dok se peče rakija ili u dogovoreno vreme u njima omiljenoj birtiji.
Praktično, svaka kategorija ljudi koja se okuplja oko tog nečeg ili zbog tog nečeg što im je milo em drago.
Svako zajedničarenje, čak i ako nije u direktnoj vezi sa jelom i pićem, završava se prigodnom zakuskom i dobrom kapljicom.

Profesionalni smarač. Davitelj sa ciljem. Diplomirani piton. Svestan je svoje navalentnosti ali će i dalje neumorno raditi na tome da te, isključivo za tvoje dobro, jel’, probudi iz učmalosti, informiše te i aktivira. U njegovom slučaju cilj opravdava sredstva, bilo da treba da te uvuče u neku sektu, ili u lanac neke kućne prodaje, u neku kurčevu piramidu, organizaciju ili stranku ili da ti jednostavno proda najnoviji kućni alarm, osiguranje ili set digitalnih šerpi, lonaca i poklopaca s mikročipom. Može i na 20 rata, a gratis dobiješ komplet ariljskog donjeg veša sa multikolor izvezenim danima u sedmici i tvojim imenom. AutomaCki ulaziš i u nagradnu igru za jedno besplatno orošavanje.
Smarač koji neće odustati sve dok vidi da ima i promil šanse, svesno igra i na tvoju kurtoaziju, ladno ti zvoni na vrata i svraća nenajavljen jer je baš bio tu u kraju a i prodao je od jutros već 2 seta (ili aktivirao dvojicu). Ne pomaže ti ni skrivanje, zna taj za sve cake, bolesno strpljiv, zna da ne možeš da ga samo tek tako odjebeš jer ti je tetkin prvi komšija, ili je rođeni ujka od one mnogo dobre male, Goce, koju zamalo da kresneš onomad na žurci, ma samo da se onaj njen konj nije tako brzo otreznio... uspeo si ipak da joj pokupiš broj.
Smarač, davitelj, udav, piton.... ono, kad više nemaš adekvatan izraz a nemoćan si da se odbraniš ali ipak čvrsto rešen da ne popustiš. Ne popušta ni on – a neko mora. Mrtva trka...

Taman ulećeš u kuću za početak utakmice, imaš desetak minuta da se malo osvežiš, sve si već pripremio ko gazdurina - od ladnog piva pa do omiljenih grickalica. Đole i Nina ne mogu da dođu večeras, najavili im se kumovi u zadnji čas. Eto, sad možeš neplanirano da se razgaćiš ko čo’ek u svojoj kući i da gledaš tekmu na miru. Đole je dobar momak, samo, jebiga, zna da gušne pomalo kad ga krene bedak, a baš mu je u zadnje vreme jako negotivno u firmi... Ono, žao ti ga, ali jebeš ti to batice, to onda više nije fudbal, da se razumemo... ajde da si pop pa i da slušaš ispovesti kad se kome digne, ali onda bi vozio bar A6...
A žena otišla do njenih pošto joj Nina ne dolazi, taman da iskoristi momenat - a ruku na srce i tebi baš paše. Opet je na nekoj dijeti, opet ne jede ništa, muči se, skapava, kopni, urla po kući, nervozna ko ris - a bar da joj se vide rezultati tolikog mučenja, ma jok... ništa. Mada, ona kaže da je skinula 5kg za 2 nedelje - tebi se baš i ne čini tako, al ajd’... Bar će sad kod majke da pojede nešto normalno dijetalno jer njena mama zbog ćaletove ’’vagine pektoris’’ sprema strogo dijetalno već godinama... mada on veruje da ga crno vino drži u snazi a ne to neko kuvano lišće što mu stara sprema. A i doktor mu je rekao da nikako ne zaboravi da popije bar čašu vina na dan – a on se pridržava i više nego dosledno.
I tako, otvoriš prvo pivo, surdukneš pola iz odma, uz podrig za takmičenje, kreneš polako da organizuješ zobalice razne... hmmm ... nema badema a ni pistaća?... znaš gde si ih ostavio, tu brate gde uvek stoje. Dobro, nema veze, slani krekeri su tu, ima sira i kobaje... mašiš se kutije s krekerima a ona laka ko pero.. osto jedan ceo i jedan polomljen kreker... i tek tad ti sine kroz glavu da ti se to uvek dešava kad ti je žena na toj jebenoj - mislim, ovaj put stvarno ozbiljnoj – DIJETI. Panično rukom posežeš za kesom čipsa - kad oćeš kurac.. kesa naduvana i perfektno postavljena da izgleda da je nedirnuta - a u njoj samo mrvice ostale, ni mravi da se ne omrse...
Opet gledaš u frižider, kačkavalj ga nema, od kobaje ostala samo krajka u obliku glavića. Samo ljute papričice nije dirala. Ista priča i sa čokoladom, ratlukom, bombonjerom, žele bombone takođe isparile.
Preskočiću bes, da skratim priču. Ako odeš do prodavnice, propuštaš prvih 15 minuta i dokurca onda i fudbal i sve... možda bolje na poluvremenu da strčiš do radnje, propustićeš najzanimljivije detalje ali to i nije neka žrtva, podnošljivo je. U međuvremenu si istreso i drugo pivo, evo i treće rapidno nestaje a nije još ni počela tekma. Jebem ti i ženinu dijetu i sve kad te tako iznervira i servira ti sranje u minut do 12... sad ne možeš ni da se razgaćiš, ko će se oblači posle na poluvremenu...
Polovina prvog poluvremena, još uvek traje ispitivanje snaga na terenu a ti si stuko već šesto pivo, jebiga to ti je sad i piće i meze i nije tvoja krivica - mislim ono, tek da se zna!
E do kurca!... budi te nemilosrdna žeđ i skontaš da si već u drugom poluvremenu, u 52.minutu, odma ripaš i donosiš 2 piva, psuješ jer gosti vode 2:1 a ti ni jednu šansu nisi video a kamoli gol. Jebem ti ženo i tu tvoju dijetu i sve ti jebem... a sad već osećaš i glad, moraš da se zavaraš nekako.
Ekspresno, trčećim, pomalo teturajućim korakom odletiš do kujne da istreseš iz ambalaže onaj jedan i po kreker, mrvice čipsa, preostalu kockicu čokolade, žele bombonu i zadnju kocku ratluka, usput opičiš palcem leve noge u nogaru od kauča i uz urlik jebenišeš glasno sve što ti padne na pamet u tom trenutku. Donosiš sve te posmrtne ostatke hrane pred TV uz još jedno pivo i... vidiš da je 2:2. Opet psuješ, više i glasnije, uz ženu i dijetu sad joj već ređaš i rodbinu. Palac leve noge ne prestaje da boli, ustvari tek sad počinje da boli u talasima...
A sad ti se samo otvorio apetit. Šta ćeš, odeš da ispržiš ona 2 jaja što si spazio u frižideru, taman ih donosiš spremljena u sobu, igra se 65.minut i gosti se opet raduju... poveli opet?... ne... nego izjednačili na 3:3! Dakle... tri ti dijete jebem i tri familije i tri pičke materine...
Cepiš još 2 piva posle klope, tekma postaje spora, gosti gnjave i dave loptu, kradu vreme a tebe noga još boli tako da je podigneš na kauč i zauzmeš onaj polu-ležeći položaj.
I ista priča. Budiš se, idu reklame... tekma gotova još pre sat i po... sad te već boli kurac i za rezultat i za tekmu, strelce, ma za sve, samo čekaš kad će žena nazad kući da joj ti kažeš par reči 'nako, ko muž ženi kad ima šta da rekne... i samo još jednom nek ti spomene da je na dijeti!

U osnovi, pešačiti do nekog određenog mesta - a nisi baš siguran kojim putem do njega stići. Kreneš peške onako, više po sluhu, bez nekog pravog navođenja ili orijentira, ali ipak znaš neki osnovni pravac, pođeš pa se nadaš da ćeš nekako stići do cilja. Računaš i na navigatorsku pomoć ljubaznih meštana koje ćeš sretati usput, a možda ti ponude i koju ljutu, da se malko okrepiš, valja se. Usled nepoznavanja okoline, veoma lako zalutaš pa se put oduži, time i reč trveljanje dobija više smisla.
Upravo zbog nepredvidivosti dolaska na cilj, podrazumeva i puko, besciljno lutanje sokacima sela i ulicama grada.

Reč presuljati dolazi iz srca Šumadije, izvedena je iz glagola suljati se pa ću prvo njega pokušati da opišem. Suljanje je neželjena i svakako neplanirana vožnja nizbrdo guzicom po neravnom tlu pored kakve stazice ili puta i tom prilikom dolazi do direktnog bliskog kontakta guzice suljača (onaj koji se sulja) i neravne zemljane podloge protkane travom, grančicama, lišćem, kamenčićima i raznim drugim samoniklim kurcobocama pri čemu se javljaju i - ni malo zanemarljive, sile trenja. One se manifestuju u zavisnosti od telesne težine suljača, podloge, distance i ugla suljanja kao glavnih uzročnih faktora brzine suljanja. Ovako nastale sile trenja svojim intenzitetom dovode suljača u nimalo prijatno stanje – naime, guzica suljača, po narodnom izrazu, počne da BUČI, a obično se i tegetNE pantalone (u zavisnosti od sakoa – ako je sako braonSKI onda su pantalone tegetne, ili obrnuto – nikako isto) skroz izderu a isfronclane gaće okićene čičkom se same navuku do ispod plećki. Neretko se na putu suljača do konačnog zaustavljanja suljanja u nekoj vrzini - uz neizbežni čičak - nađe još poneka bodljikava travka a oće i kopriva da mu se dogodi i to obično na kraju suljanja. Posledice suljanja bi bile znatno blaže kad sam suljač ne bi, iz urođene navike, jednom podignutom rukom balansirao, a drugom čvrsto prikivao kapu ili šeširče na glavu do potpunog prestanka suljanja, umesto da rukama pokuša da koči. Suljanje najčešće nastupa usled omašivanja čvrste podloge puta nesigurnom nogom suljača (u najavi) na putu kući, nakon desetak brzih ljutih s nogu kod komšije Živote sa još par lokalnih konzumenata našeg najomiljenijeg domaćeg tečnog proizvoda od šljive.
Sasuljati se je izraz za svršeno suljanje, dakle, onaj koji se suljao na kraju se i sasuljao.
Presuljati je opet, malo kompleksniji pojam, ima više tumačenja. Provući se nekako, svršiti neki teži posao uz dosta muke, u svakom slučaju ostvariti cilj - ali na jedvite jade i uz dosta sreće usled nekvaliteta ili nemogućnosti, opet, u čestim slučajevima i usled lenjosti. Neko ko je rešen i fokusiran da uspe u nekoj oblasti, još više doda gas na kraju i naprosto proleti kroz ciljnu liniju, neko protrči, neko prošeta, neko prođe četvoronoške a neko na najbedniji način - tek da prođe, eto, jedva da presulja guzicom preko linije i to isključivo zbog vrhunske lenjosti i nezalaganja – a ima potencijal da uz samo malo truda može ladno da prošeta kroz cilj, k’o gospodin čovek...
Ima nažalost i onih nesrećnika koji su uložili mnogo više truda a nisu jadni mogli ni da presuljaju.

Samo ime kurolovka je nastalo po asocijaciji na mišolovku. Samo što se ovde razrađuje taktika za kurolov.
Da ne bi bilo zabune, ne radi se ovde o nekoj kurca željnoj perverznoj, poprcljivoj kurvici ili nimfomanki kojoj kurac ne silazi s uma.
Najčešće je u pitanju sasvim obična, prosečna devojka koja obično iza sebe ima jednu - dve ozbiljne veze, ali već je neko vreme sama. Obično je u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim. Nema ni stalnog jebača. Prosečnog izgleda, normalnog ponašanja, uredna, ništa na njoj naročito ne odskače ali ništa nije ni baš toliko odbojno da bi tražio razlog da je ne kresneš bar jednom. Sve što radi u krevetu radi prosečno. Ali baš ono, prosek proseka u svakom smislu. Jebeš je možda još jednom - dva put i izgubiš želju, obično nakon drugog kresanja nešto skroz banalno počne da ti smeta bez nekog pravog razloga. Možda baš zato što prosečnost sama po sebi ubija. Verovatno zato jadnica i nema stalnog jebača, takva joj je valjda sudbina. Jedna od onih što jebeš a ni ne pamtiš da si je jebo. Više se sećaš štrudle od višanja kojom te poslužila nego li jebačine. Kao kad nemaš ideju kako da ubiješ vreme pa slučajno odgledaš na TV Spartak – Javor 0:0. Ne znaš do 70-tog minuta ni koji je tim nastupio u kojim dresovima... Jedino se sećaš malo neke dobre ribe sa tribina ako se kamermanu diz’ona nju pa je počešće zumirao.
Ona je lafčina, drugar, nema u njoj jadnoj ničeg pokvarenog, nema ljubomore ni zlobe, jednostavno treba joj muško s vremena na vreme i to je to. Može dugo da izdrži bez kite ali kad nastupi kriza onda probere onako, realno bez neke euforije ko bi joj mogao biti sledeći kurodonator. Nema tu ni emocija, nema ni muvanja, zna ona dobro kakvi su muškarci i šta žele a i ona zna šta želi od njih.
Indirektno ali ipak vrlo jasno ti stavi do znanja šta želi.

Veoma bitan pokazatelj dobrog zdravlja i erektilne funkcionalnosti u sredovečnih muškaraca, onih koji već dobrano gaze Četrdesetom avenijom, kao i onih što su već zakoračili u Pedesetu.
Sve ostalo je takođe bitno, holesterol - dobar/loš, pritisak, šećer, trigliceridi i ostali lipidi, hemoroidi, spermatozoidi, mongoloidi (ne znam zašto sam ovo zadnje dodao - ali se rimuje...neka ga) kao i svi ini andraci...
Ali, sve je to uzalud, pravi pokazatelj dobrog zdravlja u sredovečna čo'eka je kad nakon buđenja, prilikom prvog jutarnjeg pražnjenja bešike ne može obuzdati i usmeriti svog nabreklog vršnjaka koji je samoinicijativno izvirio iz gaća i pidžame kao kakva pokvarena kukavica koja se ne vraća u sat i nikako mu ne dozvoljava da uspešno nanišani u šolju pa jadnik od sve muke zapiša sve u krugu od metar oko šolje.
Čak ni domaćicama ne pada teško da prebrišu kupatilo kad je ovakva nezgoda u pitanju.

Izraz je nastao među muzičarima - tezgarošima kad ih u pola svirke izda kabl, bilo da crkne kompletno ili da počne da pravi distorziju, krcka i prekida pa se čuje tek svaki treći ton ili akord koji sviraš. I kao po običaju, baš te izda u nekom bitnom momentu, kad treba da se plasiraš nekom dobrom solažom koju si vežbao danima i noćima, baš ko za inat obavezno se desi pred nekim novim ribama ili kad ugovaraš neku novu svirku pa došli ljudi da te čuju....
U međuvremenu je razvojem elektronike izraz prenet i na ostale kućne aparate - slušalice, kompjutere, igrice kao i na sve drugo gde se koriste kablovi za povezivanje komponenata.
Nisam primetio da je ovaj izraz u široj upotrebi ali u mom društvu je standardan pa ga evo i definišem.

Već ima dobrih definicija na ovu temu, ali mislim da je baš ono krajnje vreme došlo kad i najbolji ortaci počnu to da ti stavljaju do znanja, onako suptilno.
Na primer - krajnje ti je vreme da zameniš auto.
Znaš i sam da si već odavno morao da ga utopiš, zameniš, ali jebiga, nisi. Tebi je još uvek dobar. Ali samo tebi. Ne znaš da li je gori na oko ili mehanički. Već duže samo TI umeš da ga voziš jer ga samo TI znaš u dušu - ali sve češće je počeo i tebe da ostavlja na cedilu. Više je u zadnje vreme prešao kao šlepovan nego kao vožen.

Izraz je dobio ime svojom asocijacijom na ono neobjašnjivo otvaranje-zatvaranje fioka iz onih paranormalnih TV emisija ili horor filmova. Sledeći stepen fudbalskih disciplina ispod astala, kad se gaženjem ne postiže željeni efekat. Obično je praćen i odgovarajućim ozbiljnim izrazom na licu fiokaša/kašice dok s neskrivenim besom špicom nabada osobu preko puta po sredini cevanice, kao i totalno nevinom, zbunjenom facom fiokiranog (retko fiokirane), praćene neretko i bolnom grimasom u zavisnosti od obuće fiokaša: ''Šta je, šta sam sad zasro...samo sam rek'o da...''.

Kad se konzumira izuzetno ljuta hrana, specijalno se odnosi na one otrovno ljute papričice - dakle ako uživalac vidno fukće i hukće hladeći usta i ždrelo ''vazdušnim hlađenjem'' obliven graškama znoja, uputno mu je reći za njegovo dobro:
-Završićeš kod očnog lekara ako pojdeš celu, ne gine ti...
Naravno, sledi pitanje:
-A što kod očnog? Kakve veze imaju ljute papričice sa vidom..?
Tu je onda i obrazloženje:
-Imaju, imaju! Sutra kad budeš otišao da k=njaš ispašće ti oči...