Česta pojava u srpskom narodu, kao posljedica megalomanije, pokušaja izazivanja zavisnosti kod komšija, pokušaja rješavanja egzistencijalnih problema kao i hroničnog nedostatka finansijskih sredstava.
Obično počinje tako što pater familias otpočne gradnju velelepnog objekta površine 4-6 ara, ali, zbog lošeg proračuna, nestane mu sredstava negdje taman pri završetku prizemlja. Pošto je ploča za drugi sprat izlivena, a stari stan/kuća prodati, onda se pozajme neke pare da se udari stolarija (tišleraj) da ne duva promaja, jer dolazi zima, a djeca nemaju gdje da spavaju. Pošto je fasada ionako samo estetski detalj (u očima srpskog domaćina), biće udarena kad "dođu bolji dani". Kao i ostala tri sprata. Sad samo da se uselimo. Pod ploču.

Zozovača XXI vijeka. Proizvod kvazidomaćina iz Subotice, koji su aparaturu za spravljanje tekućine držali u Prigrevici. Proizvodi, pazi sad, privrednog društva "Scaid" direktora Miroslava Milovanovića su se pakovali u plastične boce od pola litra i prodavali po cijeni od 170 dinara (oko evroipo). Kao i svi maheri ovog posla, nisu se mnogo zamajavali lingvističkim začkoljicama i razlikama između metanola i etanola, tako da je u njihovim proizvodima (gdje su prednjačile šljivovica i loza) količina metanola bila i 10 puta veća od dozvoljene.

Za sada su poznate četiri žrtve subotičke verzije Janga Trovača, tehnolog i šef magacina su uhapšeni, a za direktorom se još uvijek traga.

Ne baš česta pojava griže savjesti kada pandur, nakon što vam je uzeo 10-20 evra ili hiljadu dvije dindži, vam saopšti gdje se još kriju kolege s radarom na sljedećih dvadeset kilometara vaše maršrute ili ukaže na to kako izgledaju kola iz kojih snimaju i čije tablice nose.

Kultna emisija Radio Beograda koju niko ne sluša. Emituje se u 12 i 5 na prvom programu.
Spiker sa smorenim glasom čita nivo rijeka na Balkanu, prvo trocifreni broj, a onda taj isti broj ponovi cifru po cifru.

Srpski (po jezičkoj pripadnosti) bosanskohercegovački (geografski) pisac druge polovine XX vijeka,koji se izjašnjavao kao Srbin, a s obzirom da je pripadao muslimanskom korpusu u BiH, predmet žestokih rasprava. Imao neke probleme sa organizacijom OZNA (ubili mu brata pa je, po legendi, na osnovu toga napisao jedno od svoja dva najpoznatija djela - Derviš i smrt). Drugo je Tvrđava. Smatra se istaknutim pripadnikom bosanskohercegovačkog istorijskog realizma, uz Ivu Andrića, što prevedeno znači da je volio da piše romane o prošloti, i to o periodu kad su Turci bili sve i svja ovdje.

Чувени београдски графит с краја осамдесетих који у себи садржи елементе Сартровог егзистенцијализма, доказа о комплексности и ширини српског језика као и основну структуру једног Зен коана.
Логичка главоломка без рјешења.
Одговор на већину најбитнијих животних питања.

1. Економско правни израз који подразумијева претварање одређене (углавном непрофитабилне) фирме у облик који је прикладнији стању на тржишту (углавном се реструктуирају друштвена предузећа заостала из времена самоуправљања, и то она која су пред стечајем)), с намјером да се од губиташа направи профитабилна компанија.

Углавном заврши неславно тако што директори и управни одбор похапају то нешто средстава које Влада (која углавном и ради то реструктуирање, ријетко ћете видјети приватника да из џепа плаћа нешто за добробит фирме) издвоји у те сврхе.

2.Такође, овај израз може и да се користи да се опише серија захвата из естетске хирургије, у сврху да се од неке изанђале пропале особе направи нешто профитабилније. Слично овом првом, ако изузмемо тај правни аспект.

Naizgled benigna rečenica koju je izjavio Boris Tadić u vezi sa Kosovom kada je gostovao američki potpredsjednik Bajden.
Ustvari genijalno oružje za smirivanje tenzija i završetak svake rasprave a bez da jedan od učesnika bude proglašen gubitnikom (jer svak' voli da njegova bude poslednja i da ne ostavi utisak nekog ko je pobjegao s bojišta). Ovako, čast je spasena.

Glavni grad Mađarske, sastavljen od nekad dva (tj. tri, ali to je posebna priča) odvojena grada, Budima i Pešte. U Budimu na brdima žive gospoda, u Pešti u močvari šljakeri.
Budimpešta i Beograd recimo imaju mnogo zajedničkih stvari ali bi se najlakše dalo definisati Budimpeštu po onome u čemu se dijametralno razlikuje od Beograda.
Budimpešta ima:
- višak mostova
- odliéno riješeno pitanje saobraćaja i javnog prevoza
- lokacije za pokazati turistima
- očajnu klopu
- ogroooooooman broj ekstremno ružnih ali druželjubivih žena
- veliki broj u Evropi krajnje neuspješnih fudbalskih klubova
- lopova za gradonačelnika
- čekaj, ova posljednja stavka i ne predstavlja razlikovanje od BGD-a

Најстарији, најцјењенији тениски турнир са највећом и најдужом традицијом (тзв. незванично првенство свијета, један од 4 Грен Слема), познат по томе што се игра на травнатим теренима All England Club-a, јагодама са шлагом којима се наслађује публика и правилима облачења која налажу да играчи играју у бијелој опреми.

Овако ће вам Вимблдон представити новинари који преносе овај турнир.

У стварности то изгледа овако: Расистички турнир (бијели спорт) гдје размажени Енглези долазе да лијече комплексе и успут виде побједу неког од британских тенисера (што се није десило већ неколико деценија) а чак су и брдо у близини назвали по Тиму Хенману, лику који је на гузове успио да присмрди полуфиналу пар пута, а иначе са спортске тачке гледишта убједљиво најдосаднији турнир јер форсира играче који играју сервис-волеј игру, тако да просјечан гем траје минут и по, а што се траве тиче послије трећег дана овај турнир се не игра на трави већ на пољопривредном добру ПИК Земун.

Мукотрпан посао.

Joш једна од мистерија Србије.

Џабалебарош (енг. slacker) из Купинова (близу аутопута код Пећинаца, Рума) који је постигао популарност учешћем у ријалити шоу Велики брат, који се емитовао на Телевизији Б92.

Е управо ту и чучи разлог његове популарности.

Мики Ђуричић је нека врста домаћег Великог Лебовског за гледаоце Б92 (и само за њих) које је он одушевио својим ставом да га боли дупе за све и својим познавањем феномена популарне културе који се не појављују у емисијама на Б92 (код Луне Лу или Јелоу Кебу). Фасцинација Микијем и његовим нихилистичким приступом био је нешто сасвим ново за публику Б92 која "све воли, све им је кул и која сматра да је Марко Видојковић најписменији Србин" па им је појава човјека са села који воли Куросаву и Каурисмакија дјеловала као појава НЛО код Баточине.

Мики је одмах (ничим изазвано) добио своју емисију на Радију Б92 док је одушевљење Микијем расло иако се он јадник упорно трудио да докаже тим несретним људима да немају зашто да се одушевљавају њиме. Међутим, хистерија је настављена, те је Мики зарад кинте прихватио ту улогу и продао се за ситну кинту.

Углавном, нити је Мики знао шта га је снашло, нити су "урбани ликови" знали зашто воле Микија, само су знали да га воле. Њима је појава човјека који иоле размишља својом главом, казује оно што мисли, није политички коректан (рекли би "баца хејтове"), не стиди се својих мана (којих је пун), није увијек налицкан и сређен а и прочитао је више од двије књиге у животу (а да нису из Самиздата) била толико егзотична да су сви жељели да буду Мики, бар на један дан. Иако свако село има бар по 5 таквих сеоских слободних мислилаца, неискориштених потенцијала, интелигентних љенчуга, то "урбани ликови" нису знали, јер с обзиром да се стиде своје родбине на села па ни не иду тамо, изненадила их је чињеница да нису сви са села глупи ко даска и силују овце.

Међутим, поред неспорне интелигенције, његова каријера је била осуђена на пропаст, што због његове неодговорности, љености, (склоности коцкању) као и због чињенице да пажњу "урбане публике" ништа не може да држи више од седам дана, тако да се Мики брже боље вратио у своје Купиново.

Но медијски магови су покушали да "исциједе воду из суве дреновине", а пошто је Микију требала кинта, онда су га вуцарали по разноразним репризама, убацивали у Кућу ВБ, чак и његовог тату, покушали да уновче његову појаву на све могуће начине.

Тренутно држи рекорд по броју учешћа у Великом Брату.

Rečenica sa (potencijalno) velikim dejstvom na budućnost neke osobe.
Koristi se uglavnom u ranim jutarnjim časovima.
Postoje četiri vrste upotrebe ove rečenice, od boljeg ka gorem:

1. Muški roditelj - najiskrenija varijanta koju bi trebalo poslušati. Ćale vas vidi u šest ujutro kako se vraćate sa žurke mrtvi pijani a on se sprema na posao, vidi da se pretvarate u nesretnog strica alkoholičara te vas prijateljski savjetuje da vidite da li želite dalje tako, kuda dalje i da ne činite neke njegove greške.
2. Ženski roditelj - Uglavnom vezano za izgled ili životne navike. Sve u svrhu toga da od vas napravi bolju osobu. Vrijedi poslušati.
3. Partner suprotnog pola, tj. riba ili žena - poslije 3. ponavljanja prelazi u naviku (s ovom konstatacijom se završava svako od 42 dnevna predvanja) te gubi snagu. Zanemariti potpuno.
4. Klinci - kad klinci upotrijebe ovu rečenicu, znači da je došlo do žešćeg zajeba u fazi vaspitavanja te da bi trebalo da slijedi prevaspitavanje u vidu šamarčine ili neke ekstremnije metode, dok nije kasno.

AKA Нинђа (sic! - Овако су се увијек звали, нинџа је израз дошао касније, мада, колико год звучали глупо овако јер се израз нинџа одомаћио код нас, више изворном 忍者 одговара изговор нинђа) романи су нешто генијално, најјача могућа разбибрига, толико разводњени, толико јефтини, банални и све остало супротно рецимо Кафки или Канту да су незаобилазно штиво сваког ко иде на плажу или треба да учи. Умјесто да се чита тешка литература, у „праву" књигу се убаци плави нинђа роман и ето одговора на муку! Иначе, нинђа романи доносе и онај стари мирис осамдесетих, плаже у Хрватској, дјечачких препуцавања итд...

Сад идемо мало фактографије - ове романе су издавале Дјечије Новине (култ!) из Горњег Милановца од почетка осамдесетих (прије него ћу ја да се родим). Изашло је преко стотињак бројева из пера горепоменутог Дерека Финегана (Боже Марковића, имам осјећај да се тако зове) и главне линије су следеће:

Лесли Елдриџ, Американац, најбољи ученик сенсеија Танаке, кога знамо само преко његових мудрих изрека које Лесли носи у сјећању као буквар, Табаско Пит, плавокоси другар рмпалија који туче аустралијска пива, Сумико, смртоносна Јапанка која се ложи на нашег Леслија иако овог нема по мјесец дана и иако зна да овај понекад креше и друге рибе и прегршт стереотипних ликова с друге стране закона. Лесли их тамани к'о Панта питу, јер је Леслијева мисија да укине зло на свијету(!). Лесли то чини помоћу својих нинђа вјештина, катане (која је у оригиналним „новелама" мушког рода) која му је остала од учитеља Танаке, иначе једини преостали примјерак чувеног мајстора из петнаестог вијека и Харагеија - чувеног шестог чула нинђи које упозорава на све опасности овог свијета, од тога да не треба прелазити улицу дијагонално до тога да је кошуља коју је Лесли кренуо да купи прескупа...
Наравно, уз све ове елементе, не треба заборавити два стуба ослонца заплета сваке епизоде, крви к'о на Косовском Боју у сцене софт кор и мало мање софт секса што наших јунака, што негативаца. Наравно, малтене сваки наслов епизоде говори о чему се ту заправо ради: „За смрт је потребно троје", „Кише живота, кише смрти", и легендарна епизода - „Смрт, то сам ја"...

Е сад, чему ова прича, ако нема малог примјера тог богатог језика препуног дивних алегорија, стилских фигура и креативности која пршти на све стране:

U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.

Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.

Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.

Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:

1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.

2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".

3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.

4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.

5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.

I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:

Једно од првих дјела (из студентских дана) једног од најплодоноснијих, најизвођенијих и сигурно најбољих драмских српских писаца друге половине двадесетог вијекам Душка Ковачевића. Много познатије преко видео снимка (очајан ВХС) јубиларног извођења Атељеа у маестралном извођењу Зорана Радмиловића.

Ово извођење је остало упамћено по томе што оригинални текст чини око 30 до 40%, док се остатак састоји од импровизација генијалног Зајечарца, на које нису били имуни ни глумци који су до тада 250 пута глумили са Зораном Радмиловићем ту исту представу.

Радован Трећи је прича о човјеку који се није снашао, који је дошао из Завичаја у велики град (гдје птицу није видео двадесет година), и стално ламентира за Завичајем иако се не смије вратити тамо, јер је зезнуо локалце.

Живи са женом (Руменка, кћерка сељака Станислава, покондирена модна креаторка), кћери Георгином (која је у другом стању већ пет година, јер не смије да роди неудата од Радована, док је отац дјетета припадник Мрског непријатеља, комшија, породице Вилотић, који се сад шета по Америкама) и тастом Станиславом (који је имао неко имање и има неке несређене рачуне са Радованом из прошлих времена, а спава у купатилу а само једе и сере иза куће по Радовану). Такође, члан породице је и Катица, кћерка умјесто које је Радован хтио да има сина, па је од Катице створио мушкарачу која вози хладњачу и звижди за дјевокама. Ту је и заробљеник, један од Вилотића, Јеленче, несхваћени пјесник (волео сам све недеље, недељом уместо кравата стављам змије око врата), као и Келнер, Осман Аврамовић, ВК, првобитно арогантни дебељко а затим Георгинин удварач. Радован је опсједнут серијом о Џорџу, због чијег одлагања ради преноса слијетања на мјесец безуспјешно покушава самоубиство.

Ова представа је била препуна алузија на живот одређене класе, доста тога се налазило у тексту, али најоштрије критике су долазиле управо из импровизација З. Радмиловића ("оставити место за читуље ако неко од ових горе..." или "докле ће бити срања у овој земљи, мислим у овој кући").

Велики број људи на нашим просторима зна овај комад напамет, а један од разлога је тај што је у њему могла да ужива и интелигенција и широке народне масе, за свакога понешто. Такође, комад је садржао и нешто пророчанско у себи.

Тешко субверзивни и изузетно проницљиви стрип двојице Италијана, код нас имао култни статус седамдесетих и осамдесетих захваљујући између осталог и "пријеводима" Ненада Бриксија, вараждинског писца јефтиних детективских романа (Тимоти Тачер) који се користио архаичним хрватским (нешто као Џони Штулић), гдје су се на ситна врата разрачунавали и са капитализмом и са социјализмом.
Нажалост, стрип је након збивања почетком деведесетих почео да деклинира, баш као и вриједности у којима смо уживали док је стрип био на врхунцу популарности. Сад једноставно није довољно опор и суров и као и од много чега, стварност се показала далеко иновативнијом и гором.
Најбоље епизоде су оне настале из сарадње два оригинална аутора, Магнуса и Бункера, а то је неких првих седамдесетак епизода.
Заштитни знаци тог стрипа (оригиналног):
1. Екстремно сиромаштво главних ликова - (32 долара? Тко је икад видио толику гомилу новца на једном мјесту?)
2. Плејада генијалних негативаца (Суперхик, контра Робин Худ, отима сиромашнима да би дао богатима, Центурион, богаташ који улази у криминал да би се свидио чистачици у сопственој фирми)
3. Виђење историјских догађаја Броја 1 (Тројански рат је почео због расипништва Хелениног, Адмирал Велингтон је био алкохоличар)
4. Тотална различитост главних јунака
5. Атмосфера живота на дну

Обавезно штиво ако желите да вам дјеца израсту у квалитетне људе.

1. Interesantna kombinacija fetisa i normalnog ponasanja s obzirom na srecnu cinjenicu po gorenavedene da se najveci procenat zenskog zivlja u srbiji odaziva na ime Jelena.
2. U posljednje vrijeme zahvaljujuci agresivnoj kampanji i vrsta pivopije. (u narodu ipak i dalje popularniji kao rogonja)
3. Americki film u kome se govori o posljedicama kockanja.

Правни израз који представља опуномоћеника највише класе, којему је дозвољено да води рачуна о свему и свачему у ваше име и за ваш рачун.
Иако долази од латинске ријечи procura што значи брига, заштита, углавном се сведе на то да прокуриста лоше (по српски) протумачи значење ове ријечи па се углавном брине за Вашу жену. Правни стручњаци и теоретичари још увијек нису сагласни да ли овај правни институт обухвата и ове послове, тј. да ли се они сматрају "редовним" и потпадају под "пажњу доброг домаћина"...

Legenda Snukera, tvrde mnogi da je najtalenat svih vremena (2x Svjetski prvak), za razliku od Hendrija za kog tvrde da je najstreber svih vremena, poznat po kulerskoj faci i kad gubi, gubljenju gotovo dobivenih meceva (i obrnuto), grickanju noktiju i svojim biserima.