Одговор на питање како је било у граду. И ти баш то вече ниси изашао. Иако ти је сваки викенд био до јаја провод, еквивалентан јутарњем програму са Леом Киш са специјалним гостом Луном Лу и Огњеном Амиџићем. То вече је било посебно, Сви су се провели као Рон Џереми кад дежура sa Дитом фон Тиз и Меган Фокс . Далеко било да им кажеш да се сваки викенд пије, да опет ништа нису смували, да је све монотоно ко село на Шар планини, северно од Мркојевића. Била је лудница.

Викенд, евентуално месец, када родитељи оду нeгде и оставе празан фрижидер.

Понашање којим особа одлази свесно на пут без повратка, не знајући шта заправо чини. Свој једини живот полаже као опомену, тихи отпор,усмерен ка друштву, владајућој већини. И све узалуд. Малограђани ће их блатити по улицама, све ће бити приписивано младалачким хировима, размажености, лаковерности.. Изврнуће се свако достигнуће, биће избрисани из свих сећања и успомена, као једна грешка и данак времену. Те њихове идеје или побуна живеће мало, тек да их се неколицина кришом сети. Самоуништење сваки вид постигнућа чини бесмисленим, жртва је огромна и узалудна. Шта је један човек, једна душа, против свих.. Систем настављ својим током, као и пре, као што ће и увек..

Разочарење. У себе, друге, своје способности, убеђења.. Нема силе која може зауставити ту ужасну лаву, најгоре муке и жељу да се заувек нестане...веома далеко. Знање да је неко други својим својим ставовима и заслугама, често погрешним и подлим,незаслуженим добио све. Све, награду, твоје снове, твој смисао и сврху живота. Све има та особа...Поражен си, поражен си од самога себе. Кажу, треба устати, покушати да се све врати у нормалан ток, само да продужиш агонију, подмуклу бол за коју не постоји лек . Ужас, који после почнеш сматрати да заслужујеш..

Честа изјава ВИП персона,најчешће објављена у другоразредним новинама и емисијама намењеним нижим еволуционим ступњевима, интелигенције сразмерне количнику броја ципела и броја завршених разреда. Тако у Карлеушиним паузама између мало сложенијих скупова речи можемо чути и ово, поред монолога о њеним полним органима. Наравно, праћено громогласним аплаузом, одушевљењем и животињским урлицима.

Потпуно бесмислена и непотребна ствар. Сизифове муке генерација и генерација деце и њихових напаћених родитеља. Вишечасовно седење и пиљење у једну тачку. Жеља да се смисли реченица достојна самог Хазарског речника, да својом дубокоумношћу и интелигенцијом изазовете дивљење професора и ученика, које и ви и ваш састав интересујете као снижење цена безоловних акумулатора. Задивљени својом тупошћу за састављање обичне просто-проширене реченице одустајете од јаловог посла.

Појава која се дешава код особа, најчешће жена које носе преуске фармерке . Тако се као и код горепоменутог колача чоколадно тесто, у овом случају сало мрснијег стомака, прелива преко ивице фармерки. Призор изазива исте реакције као шоу Сање Маринковић са гостом изненађења - Огњеном Амиџићем.

Frustrirajuća stvar. Pogotovu ako ste krvca prolili za radno mesto. Oni automatski dobijaju poziciju bolju od vaše i naravno veću platu. Iako uglavnom nemaju pojma,šepure se ispred vas sa Paris Hilton mizantropskim pogledom i stavom, misleći da su veliko mudo.

Ovo čujem često od roditelja. Aludiraju na moj zadnji, ne baš tako uspešan ispit. A znam sasvim dovoljno,što više učim više gubim svoj identitet. Izjednačavam se sa masom a svi su isti. Osnovnu ljudsku sposobnost razmišljanja predajem nekome drugom, to je lakše a i on je verovatno pametniji, prihvaćen je. Najsigurnije je prihvatiti tuđe stavove, provereni su zar ne. Uklopi se i izvršavaj obaveze, pravi se da ti je stalo. Kao i svi ostali. Tu nema napretka, svesna bića su obične mašine projektovane da izvšavaju svoje obaveze uz što manje troškove. Nije bitno za koga radiš, cilj u životu nemaš...a to nije završavanje fakulteta, traženje devojke,pisanje najbolje definicije - to bude i prođe. Zato ćutim, neću da se bunim a nemam ni pravo.

Пуна просторија, свуда око вас су људи. Ви видите њих, они не примећују вас.Шетате се кроз ходник, гледате их, слушате њихове испразне, безначајне приче. Делују тако срећно као да припадају том свету. Редују се обичним стварима и због тога им завидите. Избегавате их, као да вам додир са њима одузима преко потребну енергију.Они немају појма. Али не желите да вам приђу, не интересује вас шоу Секе Алексић, оговарање других, слушање супер излизаних фора о Чак Норису. Сами сте изабрали свој пут, или је то неко учинио пре вас.

Једино могуће објашњење политичара за осам нових цитроена, два стана у центру Београда, и то један поред другог, перверзно скупе комаде одеће и остале поштено зарађене имовине. Далеко било да ту има корупције.

Merna jedinica za brzinu srpskih carinika na graničnom prelazu.
Tu važi i pravilo : Količina carinika na pauzi za tursku kafu je srazmerna broju putnika u autobusu.

Типови личности. У сродству су са...свим људима које познају. Имају довољно храбрости да показују, не тако дискретне, изливе љубави на јавним местима. А што сте их видели два пута у животу, то нема везе. Свакако ће вас увек гледати оним сузним очима као крава мртво теле и вечити борци за мир. Ви сте њима прирасли за срце зато што сте јако добра и фина особа. Месец дана ће вас константно салетати, ватати,балавити...док не нађу сочнију жртву.

Adekvatna zamena za sve vidove psihoaktivnih supstanci kao i šizofreniju . Tada shvatate da ljudska mašta nema granice, upoznajete najmračnije delove svoje ličnosti, pomišljate na bizarnosti dostojne i samog Stivena Kinga. U deliću sekunde setićete ste kako ste šutirali riđu mačku kad ste imali pet godina a to će odmah asocirati na stare kevine viklere.

Локална дискотека суботом увече. Песник бива нападнут од стране алегоријских сила таме и духовне невоље. У првом кругу, на самом улазу, налазе се људи који су ту против своје воље, изгубљена лица са мајцама Курта Кобејна, унезверених погледа са обавезном флашом пива. Остали кругови су ближе шанку, врхунцу зла-његовом височанству Ди Џеју. Близу тога налазе се потенцијалне самоубице, жалећи стару љубав уз Ацу Лукаса, разбијају флаше и куну свој несрећни живот. Срдити се боре за своје место у сепареу, ипак ту је битно да они из највећег села имају предност. Похотне плавуше, усресређене на модел аутомобила, одрађују свој део посла са бајама у тегет најк тренеркама увученим у беле чарапе. Ликови унети у песму, пред очима им је анонимна са кожом меком као свила...али они јој ни име не знају. После хектолитара алкохола сви морају да окају своје грехе, пролазећи кроз још веће муке у чистилишту, а то је сепаре, пољски или још прљавији WC у дискотеци.

U početku mladi ambiciozni ljudi. U želji da menjaju svet odlučili su se za težak korak - podučavanje i vaspitanje mladih generacija, otvaranje novih vidika mladim, vrednim ljudima željnih znanja. Kasnije gledajući svet koji su oni obrazovali, zadovoljni kao Aristotel rezultatima svog učenika Aleksandra Velikog. Svi oni imaju želju da zauvek ostave trag, ne samo u sećanju ljudi kojima su odredili životni put, već i kao primer za buduće naraštaje.

Ово ћете свакако чути чим се латите неког новог техничког уређаја. Иако су те справе предвиђене да раде на дуже време, очигледно неки људи мисле да све ради по добром старом принципу из доба комунизма. Тако ћете морати да гасите нови лаптоп, телевизор, фен, телефон, на сваких 15 минута, по пола сата. Још је у време Леониде познато да сви уређаји МОРАЈУ да се гасе, зато што ће да се прегреју и наравно-цркну.

Занимљива појава за све пажљиве посматраче. Журка је у јеку,хектолитри попијеног алкохола, избацивање остатака хране. Наравно пошто се једна група људи после састаје са девојком, родитељима, све очи бивају упрте у особу за коју постоји највећа вероватноћа да има орбит жваке. Наравно жваке су педесет кинти и било би боље да се остали не сјате на њих као рој пчела. Тада почиње додавање жвака,које прелази преко сваког поноса,моралних норми и досеже врхунац креативности индивидуе. А познате су и ситуације на часу.

Свако је у свом одељењу имао барем по неколико оваквих ликова. Држали су се у малим групицама,у зависности којој идеологији припадају. Углавном су се делили на оне којима је врховно божанство Тито или Слободан Милшевић . На скоро сваком часу могли сте да чујете њихове расправе, пуне падатака којима чак ни ФБИ не располаже. Против своје воље знате да су масони криви за све,тачно време одлазка краља Петра на летовање у Абу Даби и списак особа које имају истетовиран Хитлеров лик на левом гузу. Уколико сте били те среће да упаднете у расправу са тим особама схватате да се више исплати да објашњавате хрчку да холокауст није измишљен и да нема скривених значења и ванземаљских порука на грбу Југославије.

Чест додатак који иде уз матуранате,тек пуштене са ланца.За све журке,пијанке,кршење свих постојећих правила следи казна.За отприлике девет месеци њихови срећни родитељи добиће потпуно неочекиван поклон у ћебенцету,а то баш и нису хтели за годишњицу.Али добро,воле се деца. За неких двадесетак година главни кривац за све биће студентски првенац.Оно је криво за тридесет и пет килограма вишка,протраћену младост,напуштен факултет,тостере који су добијени за свадбу и наравно за све неуспехе млађе деце.