Odgovor na pitanje kako je bilo u gradu. I ti baš to veče nisi izašao. Iako ti je svaki vikend bio do jaja provod, ekvivalentan jutarnjem programu sa Leom Kiš sa specijalnim gostom Lunom Lu i Ognjenom Amidžićem. To veče je bilo posebno, Svi su se proveli kao Ron Džeremi kad dežura sa Ditom fon Tiz i Megan Foks . Daleko bilo da im kažeš da se svaki vikend pije, da opet ništa nisu smuvali, da je sve monotono ko selo na Šar planini, severno od Mrkojevića. Bila je ludnica.
-E brate, kako bi juče?
-Znači ludnica. Vasione su se spojile koliko je ekstra bilo. Vreme stalo, ludnica. Buksi se napio, pa ga ortaci morali nositi kući a posle i povraćao. Ja se proveo kao lud, pio martini, seks on d bič, votku sa čajem, mleko sa limunom. A posle psovali kevu nekom što je brzo vozio neki ferari bre, e znaš kako nam svirnuo. E ako me murija sutra bude tražila ima da odahnem kakva sranja sam pravio. Znači provod, strašan..
Vikend, eventualno mesec, kada roditelji odu negde i ostave prazan frižider.
-Opet sam ostavljen na milost i nemilost. Srećom ove godine je prirast stonoga veći od uobičajenog..
Ponašanje kojim osoba odlazi svesno na put bez povratka, ne znajući šta zapravo čini. Svoj jedini život polaže kao opomenu, tihi otpor,usmeren ka društvu, vladajućoj većini. I sve uzalud. Malograđani će ih blatiti po ulicama, sve će biti pripisivano mladalačkim hirovima, razmaženosti, lakovernosti.. Izvrnuće se svako dostignuće, biće izbrisani iz svih sećanja i uspomena, kao jedna greška i danak vremenu. Te njihove ideje ili pobuna živeće malo, tek da ih se nekolicina krišom seti. Samouništenje svaki vid postignuća čini besmislenim, žrtva je ogromna i uzaludna. Šta je jedan čovek, jedna duša, protiv svih.. Sistem nastavlj svojim tokom, kao i pre, kao što će i uvek..
-I j kažem, išla sam i na pilates, anticelulit masaže i opet ne mogu da smršam. Sledeći put stavi više šećera u kafu, ima ukus kao viršla..
- E Vera, šta ćeš. Oćeš moju kafu..trenutak tišine
- Iju, prekrsti se, evo opet onog malog što se drogira..Ma ne samo to, nego što pričaju da je i u sekti, maltretira sve..
- A čula sam u četiri zida da je....
Razočarenje. U sebe, druge, svoje sposobnosti, ubeđenja.. Nema sile koja može zaustaviti tu užasnu lavu, najgore muke i želju da se zauvek nestane...veoma daleko. Znanje da je neko drugi svojim svojim stavovima i zaslugama, često pogrešnim i podlim,nezasluženim dobio sve. Sve, nagradu, tvoje snove, tvoj smisao i svrhu života. Sve ima ta osoba...Poražen si, poražen si od samoga sebe. Kažu, treba ustati, pokušati da se sve vrati u normalan tok, samo da produžiš agoniju, podmuklu bol za koju ne postoji lek . Užas, koji posle počneš smatrati da zaslužuješ..
Neki kažu da je nemoć najužasnija. Ali razočarenje te ubije, postaješ mrtav čovek koji mora da živi.
Česta izjava VIP persona,najčešće objavljena u drugorazrednim novinama i emisijama namenjenim nižim evolucionim stupnjevima, inteligencije srazmerne količniku broja cipela i broja završenih razreda. Tako u Karleušinim pauzama između malo složenijih skupova reči možemo čuti i ovo, pored monologa o njenim polnim organima. Naravno, praćeno gromoglasnim aplauzom, oduševljenjem i životinjskim urlicima.
Pametni voditelj, ozbiljnog izraza lica:
-Kako reagujete na pretnje fanova da će vas nabiti na kolac, i na jučeršnji incident masovnog paljenja televizora ispred skupštine, posle termina emitovanja vašeg naučno-obrazovanog, pomalo kontroverznog šoua?
Estradna umetnica:
-Tuđa mišljenja me ne interesuje, a kamoli pogađaju. Ja sam dovoljno indeligendna i bogata, samozvesna, plus imam dečka mafijaša, da bi se opterećivala takvim glupostima.
Potpuno besmislena i nepotrebna stvar. Sizifove muke generacija i generacija dece i njihovih napaćenih roditelja. Višečasovno sedenje i piljenje u jednu tačku. Želja da se smisli rečenica dostojna samog Hazarskog rečnika, da svojom dubokoumnošću i inteligencijom izazovete divljenje profesora i učenika, koje i vi i vaš sastav interesujete kao sniženje cena bezolovnih akumulatora. Zadivljeni svojom tupošću za sastavljanje obične prosto-proširene rečenice odustajete od jalovog posla.
Ajde mozgu seti se neke rečenice ... Jesen je lepa i ja je volim... Ne. Nee. Ali barem ima subjekat i predikat. Ovo je nepravda, majka Ivanu stalno piše sastave. Milica ima brz internet..U jesen opada lišće i boli me kurac zbog toga. Upravo to. Žali izgubljenog vremena, izgrickanih noktiju, nisam ja za ovo, elokventan sam kao Nataša Kandić...Ali barem ću im jebem kevu na vukajliji.
Pojava koja se dešava kod osoba, najčešće žena koje nose preuske farmerke . Tako se kao i kod gorepomenutog kolača čokoladno testo, u ovom slučaju salo mrsnijeg stomaka, preliva preko ivice farmerki. Prizor izaziva iste reakcije kao šou Sanje Marinković sa gostom iznenađenja - Ognjenom Amidžićem.
-Ene vidi onu ribu, provali mafin.. fejspalm
Frustrirajuća stvar. Pogotovu ako ste krvca prolili za radno mesto. Oni automatski dobijaju poziciju bolju od vaše i naravno veću platu. Iako uglavnom nemaju pojma,šepure se ispred vas sa Paris Hilton mizantropskim pogledom i stavom, misleći da su veliko mudo.
Okolina grada Černobilja, Ukrajina,26. aprila 1986
zaposlen - Dobro je, vratio si se.Idi proveri, kako teče eksperiment na reaktoru broj 4 sa sistemom hlađenja u slučaju nestanka električne energije
dotična osoba - Ček samo da kliknem na ovo dugme za puštanje vode na WC šolji................................................................................
Ovo čujem često od roditelja. Aludiraju na moj zadnji, ne baš tako uspešan ispit. A znam sasvim dovoljno,što više učim više gubim svoj identitet. Izjednačavam se sa masom a svi su isti. Osnovnu ljudsku sposobnost razmišljanja predajem nekome drugom, to je lakše a i on je verovatno pametniji, prihvaćen je. Najsigurnije je prihvatiti tuđe stavove, provereni su zar ne. Uklopi se i izvršavaj obaveze, pravi se da ti je stalo. Kao i svi ostali. Tu nema napretka, svesna bića su obične mašine projektovane da izvšavaju svoje obaveze uz što manje troškove. Nije bitno za koga radiš, cilj u životu nemaš...a to nije završavanje fakulteta, traženje devojke,pisanje najbolje definicije - to bude i prođe. Zato ćutim, neću da se bunim a nemam ni pravo.
Možda je ovo samo opravdanje jedne ne baš kompletno mentalno zdrave i društveno prihvaćene osobe. A možda je to samo moj izgovor što sam nezahvalna vucibatina i uzaludno trošim svoje vreme. Idem da učim. Još samo jednom da pređem Zumu, joj sad ide omiljena epizoda Sundjer Boba, kada Patrik priča sa plastičnom školjkom . Ipak bolje je biti srećan nego pametan.
Puna prostorija, svuda oko vas su ljudi. Vi vidite njih, oni ne primećuju vas.Šetate se kroz hodnik, gledate ih, slušate njihove isprazne, beznačajne priče. Deluju tako srećno kao da pripadaju tom svetu. Reduju se običnim stvarima i zbog toga im zavidite. Izbegavate ih, kao da vam dodir sa njima oduzima preko potrebnu energiju.Oni nemaju pojma. Ali ne želite da vam priđu, ne interesuje vas šou Seke Aleksić, ogovaranje drugih, slušanje super izlizanih fora o Čak Norisu. Sami ste izabrali svoj put, ili je to neko učinio pre vas.
Neka me smatraju čudnom osobom, ogovaraju iza leđa, psuju....Ali zabole me kurac - ja imam leteće vozilo iz koga izlazi hvataljka i monitor sa 3-D efektima. Crknite pornićari.
Jedino moguće objašnjenje političara za osam novih citroena, dva stana u centru Beograda, i to jedan pored drugog, perverzno skupe komade odeće i ostale pošteno zarađene imovine. Daleko bilo da tu ima korupcije.
A možda je i blagajnik humanitarne organizacije....
Merna jedinica za brzinu srpskih carinika na graničnom prelazu.
Tu važi i pravilo : Količina carinika na pauzi za tursku kafu je srazmerna broju putnika u autobusu.
*n-svaki realan broj
