Да, да, то је та легендарна реченица коју сви ми морамо да изговоримо другог јануара сваке године након милиона испаљених ракета, петарди, топовских удара и ватромета који нас подсећају на најрадосније догађаје као што је на пример било бомбардовање током 1999. године, али и на бројне друге уличне манифестације као што су обрачуни супротстављених криминалних кланова и тако даље.
Текст даље каже: "јер више ничег нема у теби, у мени" што значи да су се том приликом истресле из џепа три месечне плате, а мамурлук прети да потраје до православног Божића...

Чудак човек. Лик чија је типична особина да те збуни својим поступцима. Због чега то ради ни сам не зна, но то га испуњава и чини срећним. А ако је он срећан онда си и ти. Јер ипак, ви сте другари.

Људи који сматрају да је њихово основно људско право и потреба да својим рукама дотичу ваше приликом мимоилажења. Правила игре су да сваки судар боли више оног ко је ударен него оног који удара. А сложићете се да су сви они помало ударени.

Ово су два начина за мобилни приступ интернету, што је наравно Википедијански део приче о коме не бих сада, али зато бих радо искритиковао начин на који се злоупотребљавају следећом реченицом:
Нолајферизам је болест. Учење о нолајферитету је део младе науке нолајферологије. ГПРС и Њирелесс су само два кључна појма. Појавиће се и трећи, и четврти а Бога ми и пети.
А тада, тада ће Морфеус да изрони из оне водурине а Нео ће да прогледа.

Нешто од чега је чак и живот хрчка у кавезу интересантнији. Чак и тај медени хрчак ће свој дан успети да преточи у нешто занимљиво, сврсисходно, нешто што ће да се изроди у нешто друго, направиће децу ако му доведеш хрчкицу али дорћолски вутраш никада ни под којим условима неће престати да пуши крндељачу која има укус убуђалог хлеба и мирис закланог пацова уз незаобилазне турнире у ПЕС-у који се свакодневно одвијају.