Упала му кашика у мед. Збринуо се као министар. Нема намеру да се у скоријој будћности мрда. Њему лепо. И јебе му се.

Врло зајебан процес. Наравно, мисли се на оне нискобуџетне. Потребно је велико напрезање ганглија не би ли се смислило неко супер кул зајебано име. Јер, глупо је нешто типа, Жан Клод убија све ногом у адамову јабучицу или Стевица Сигнал ломи вратове, а да се не испрља, или Мајкл Дудикоф јебе кеву нинџама, самурајима, и осталима на све могуће начине варјачом у дупе.

Да би име било иоле креативно, они задужени за настанак истог у бубањ убацују речи типа: осветник, убица, крв, рат, ратник, битка, последњи, усамљени и сл. Искомбинују две, максимум три речи, и ето га име за тепачки филм који ће се пуштати на Првој око поднева.

Изуо га од батина. Лагано и са стилом. Без по муке.

Оженити се одмах по завршетку студија.

Инстант приземљење високолетача. Мајстор карикирања и претеривања. Ловачке приче о тучама и насиљу је попео на највиши ниво, на ниво научне фантастике. Наравно, он је са својом небеском снагом увек главни актер сваког лакшег и тежег наношења повреда.

Дебитантски стиплчес маратон на ком је награда за победу лакша телесна повреда. Старт трке је када ћале открије да из подрума фали пар литара ракије старе 20 година, да је огребана лева задња раткапна на колима, да је баби цела пензија отишла за ћачки динар или изненадна посета разредног старешине који се распитује за ваше здравље после вишеструког прелома ногу и руку услед несрећног пада из авиона.

Особа која живи у три лепе пичке материне, иза 7 гора и мора, је блиски комшија за овог лика. Он стварно живи на крају света.

Опис смиреног и сталоженог човека. Јер поставља се питање како онај са камером не звекне главног глумца стативом у слепоочницу, не извади паламар и не отрси млађахну глумицу.

Загрижени коцкар који дане проводи лежећи на апаратима. Сваког дана добија воћке које, нажалост, не помажу у његовом излечењу.

Домаћи фудбалери, нормално. Њихова припрема за меч није изучавање противника. Не. Тј. то је за њих пичкин дим. Задња рупа на свирали. Цео процес који се догађа изгледа као врачање вуду експерта из централне Африке који је дошао у контакт са шљивовицом. Црна магија, бела магија, црвена магија. Ко зна влашку магију, благо њему. Покушавају да на тај начин противнику покваре дан, јер другачије не могу победити.

Поред тога, морају бити изузетни метеоролози и биолози. Тренирају данима пред утакмицу у термину њеног одигравања, не би ли се аклиматизовали и провалили каква је тад густина и влажност ваздуха. Колика је амплитуда температуре, угао раста траве као и број хлорофила у њој, такође и притисак као и лет лопте у тим лабораторијским условима.

Након тога одлазе у кафану, тј. карантин. Тамо се опуштају, слушају Цецу, Митра па се онда мало провозају новим Мерцедесом кроз град и пред спавање се помоле свим боговима за које су чули. Они из мањих места имају своје тотеме. Тек онда баце поглед на детаље о противнику, наместе фризуру дан раније и своје две леве бангаве ноге сместе у кревет.

Полагање књига и скрипти после пораза у борби за услов на факсу.