Važno je gde se svršotina prizemlji
Rečenica kojom se iskazuje zdravorazumski pristup temi ženske sklonosti ka švrljanju. Život je ionako prekomplikovan sam po sebi da bismo ga mi još dodatno komplikovali, što ne znači da u najvećem broju slučajeva ne činimo - baš to. Oni koji su, međutim, ovladali umetnošću zena rade to na sledeći način.
- Sine, što si ćutljiv, deluješ kao da si viđen za rekonstrukciju u vladi?
- Hm... imalo bi šta da se rekonstruiše u sopstvenom dvorištu... ali, kako da ti kažem, ko da se bavi time, prljav je to poso.
- O čemu pričaš, nejasan si kao ona muška vračara što je okretala prsten, jebem li ga kako se zvaše...
- Uvatio sam Maju kako se kreše sa komšijom.
(Muk).
- Ugh, jebote... uhvatio? Misliš... uvatio? Ono, na jebalu?
- Uvatio, sine, lepo ti kažem, književnim jezikom...
- Aha, dakle... tojest kako: uvatio? Nije mi jasno, ako možeš malo da mi pojasniš, da mi izdetaljišeš...
- Banem ja sinoć u garažu, trebala mi špicasta klješta, da odvrnem sijalično grlo, zapeklo u fasungu, ne moš drukčije da ga vadiš, i vidim nešto se dešava... mrak, vrata otvorena a tamo od Šomijeve bašte bije svetlo, i vidim vrata od njegovog dvorišta u moje dvorište otvorena... priđem, oči mi se privikavaju na mrak, i vidim Majine butine, navaljena na moju tezgu, i neka telesina joj među nogama... dok sam se pribrao, tip se izmigolji, povuče pantalone i zbriše kroz baštu na Šomijev teren. Shvatim: Šomi mi kara ženu. Dovatim prekidač, bljune ono svetlo, Maja zajapurena, namešta suknju, ja je gledam...
- U, bre jebote, kaka situacija...
- Aha... i kažem ja: Šta to radiš, jebote? Ona namešta i kosu, kaže: Tražila sam krastavce. Kisele. Imamo te tegle u garaži, fakat. Ma kažem ja, kaki kiseli krastavci, Majo, jebala si se sa Šomijem, vidim ja kako on tebe već mesecima gleda. Nisam se jebala, tražila sam krastavce. Majo, kažem ja, ne seri, video sam kako on skače kao zec sa tvoje pičke, nisam slep! Nisam se jebala, tražila sam krastavce, uporna ona.
- U, bre, ona ko advokat mafije...
- Tako nekako... ja opet uporan: Jebala si se, ona krastavci pa krastavci. JEBALA SI SE! povisim ja malo glas, neću da se derem, noć je, sve se čuje. Dobro, kaže ona na kraju, jes... jesam se jebala... ali NIJE SVRŠIO U MENE! Zamisli, to mi kaže.
- Pa, jesi razmotrio tu činjenicu?
- Pa, kako da ti kažem: jesam. Pogledam je, ona se uvija predamnom, gleda me ispod oka, znaš kakve oči ima... Nije svršio u tebe? kažem ja. Pa gde je svršio?
- Razumno pitanje...
- Pa tu, kaže Maja, pored... i pokazuje rukom negde po tezgi, po podu, jebem li ga...
- I, šta ti kažeš?
- Pa, kažem: Ajde, Majo, da nađemo te krastavce, pa da zatvaramo vrata. Bilo zaladnelo, znaš, a ja izašao bos, u papučama...
- Pa tako je, sine, važno je gde se svršotina prizemlji, da ne dođe do mešanja DNK iz dva dvorišta, malo li su nam svetski problemi, Sirija, Egipat, Iran... pa još da se razvodimo zbog jednog kresa u garaži. Važno da ste vi hasali krastavce za večeru, i da nam je Maja živa i zdrava!
- Pa jeste, i ja mislim tako...
- Je li, jel ti uvek držiš otključanu tu garažu, mislim... razumeš... bezbednosna situacija, i tako to?
Jebe se na "Dođi da pričamo goli"
Formula kojom opisujemo devojku laganog morala i još laganije moždane mase. Obično ima krupne teleće oči, gleda bezazleno, korak joj je malo raštimovan ali ne toliko da bi se rušila u hodu, lako se zasmeje i još lakše rasplače, ponekad ima krive štikle, gotovo uvek lokne, i apsolutno uvek razgažen gradski akcenat u govoru. Pije koka kolu. Oblači se po buticima ali ne beži ni od Kineza. Kad vozi, na semaforu gleda levo i desno, iako stoji.
- I, šta kažeš, Lana se odselila u Kanadu?
- Novi Zeland, sine, Novi Zeland. Upoznala nekog mornara, Vijetnamca, kad je bila na Lukasu, u junu. Vijetnamac u pristaništu popravljao propeler sa škune, valjda, kažu brod ostao usidren u Baru, tamo niko ne vari propelere, pa došao u Beograd. Vratio se sa propelerom i Lanom...
- Dobar ulov za kosookog.
- Šta je tu problem? Lana se, kao što znaš, uvek jebala na "Dođi da pričamo goli"...
- Kako li se to kaže na vijetnamskom, šta misliš?
- Pojma nemam, možda je Vijetnamac koristio one znake zastavicama, možda Morzeovu azbuku... Lana je poliglota kad je ta rečenica u pitanju. Uvek dođe na razgovor. Gola. I ne bira temu za razgovor...
Šit mader fakeraj
Zbirni pojam za sve američke filmove u kojima dominantni ton daju macho tipovi sa sirovinskim rečnikom i adekvatnim ponašanjem, koji treskaju vratima automobila, šamaraju žene, bacaju ih na pod, tuku se međusobno, lepe usta selotejpom, ubijaju strance po motelskim sobama, upadaju u banke pucajući u plafon, prde, podriguju i pljuju.
- Žena U Američkom Filmu: Ali ja sam samo htela da ti kažem da je našem Piteru rođendan, i da on sada raste i da bi možda trebalo da razmimslimo o novoj školi...
- Muž U Američkom Filmu: Šit mader faker! Malom ne treba nova škola, malom treba batina, opet je za Noć veštica pojeo svoju bundevu koju sam mu tako lepo izrezbario!
..............
- Muž U Srpskom Realnom Životu: Je li, što gledamo ovo, ovo je klasični šit mader fakeraj, što ne okrenemo na Digital RTS, ima koncert Isidore Žebeljan?
- Žena u Srpskom Realnom Životu: Šit mader faker!!!
Triput bez vađenja
Ultimativni stadijum jebačkog umeća. Neumorni tukidid. On to radi triput zaredom, a ne izranja na površinu. Stoji krut sve vreme, tamo unutra. Ne diše. Čeka. I posle kraće pauze jebe ponovo. Slava jego na zemlji i na nebesjeh! Amin!
- Nešto si mi iznuren, da nisi pio mleka?
- Jok, mlavio sam Tanju celu noć. Bila mokra ujutru kao da je ispala iz bazena...
- Pa dobro, leto je, i da je šetala kliću oznojila bi se. Nemoj da se ljutiš, takva je meteorologija...
- Ne bi bila OVAKO znojava, sine; triput sam je odvalio od kite, triput...
- Pa, dobro, triput za noć...
- ... bez vađenja.
- Opa, vezana lutrija?!? E, pa od toga poštena žena i može da se oznoji... I, kažeš, nisi pio mleko? Sigurno?
- Sigurno... samo dve boze kod Juse Trovača. I baklavu. Egipatsku.
- I nije ti pušila za to vreme? Jesi siguran?
- Siguran. Bio sam prisutan. Sva tri puta.
........................
- Š... šta je sad?!? Oće opet da se gasi?!? Evo ga, stade... jebo mu pas mater i karburatoru, treći put staje danas!
- Opa, triput bez vađenja! Mašala, sinak! 'De tebe nađoh da me voziš na ispit...
Pustiti cupi na ispašu
To je momenat kad, posle višegodišnje veze u kojoj ste prošli Scilu i Haribdu, i čitavu lepezu osećanja od „brate, kakve oči ima, i struk, i guzu“ do „brate smučila mi se, ubio bi je na spavanju“ dođe čas u kome ti tvoja Maja ili Jelena ili kurac-palac snajka objavi kako je, eto, već neko vreme razmišljala da ti saopšti kako se odlučila da se poda nekom mrgovu iz susednog bloka kog je overila u teretani i koji će odsad imati tu čast da na svojim mesnatim plećima nosi teret njenih prohteva i želje za perspektivom, jer to je ono što ti je stalno nabijala na nos, to da joj treba perspektiva a s tobom toga nema, nema perspektive. I ti polako shvataš da ti je na vrata, kao dar s neba, pokucala – Sloboda, i tada, skroz cool, odjašeš sa poprišta oproštaja kao Talični Tom u izmaglicu njenog sjećanja.
-Sine, de si bre, smucaš se krajem ko duh, šta ti je, što si tako neispeglan?
-A-hm... da... de si, bre... evo, šetam malo...
-Dobro, š’a ima, de ti je Jelena?
-Ona je, znaš... sad sa Miletom Bizonom...
-Mile Bizon?!? Onaj što je na leđima istetovirao jedno ispod drugog citat iz Biblije, poslanicu Korinćanima 1.18, i stihove iz Karleušine pesme POSPAN POSPAN POSPAN RANJEN RANJEN RANJEN JOŠ TE VOLIM?!?
-Taj... mada nisam čitao to na leđima...
-Pa nisam ni ja, ali svi to znaju, to se prepričava... I kako se to dogodilo, jel je Bizon oteo sa konja, vezanu a tebe istreskao o ledinu ili je pribegao nekom sofisticiranom metodu, zakucavanje eksera pesnicom, nokautiranje ciganske mečke u prolazu?
-Ništa od toga, Jelena je bila preduzimljiva pa mu se preporučila nekim dubokim dekolteom na mašini za tricepse... ili to behu bicepsi? Sad valjda ima perspektivu...
-Pa koliko vidim, sine, ti si pustio cupi na ispašu! Mašala, alal ti kurac, sad si slobodan čovek... Mi mislili da ćeš zauvek da ostaneš u toj kaljugi, da će Jeca sirotom da ti isisa poslednju kap sperme i da te ispljune ko kožuricu slanine na zamrznutu ledinu!
-Nije se tako dogodilo, sine, Mile Bizon me spasao, ima sveću da mu palim svakog četvrtka!
-I da mrmljaš poslanicu Korinćanima naizust, jakako! Ajde ti meni lepo da platiš jedno pivo, valja se, dok Mile Bizon spava tvoju bivšu, neka ih, ljubi ih majka!
-I dva piva, sine, ako treba, i dva piva...
Jebanje po SOUR-u
Arhaizam. Ne zbog ekstenzivno shvaćenog snošaja, nego zbog prevaziđenog oblika povezivanja udruženog rada. Složena organizacija udruženog rada – SOUR, najviši model radne organizacije, iliti firme, u vreme samoupravljanja. Čine je više OUR-a (Organizacija udruženog rada koje se sastoje iz više Osnovnih organizacija udruženog rada – OOUR-a), spojenih u najviši oblik, SOUR. Mega firme izmišljene zato da tako ukrupnjene bolje sisaju pare od svih nas, i da u inostranstvu podižu ugled zemlje koja ima takve gigante.
Ali ima tu i jedan drugi aspekt.
Kafana, Srbija, 80-te godine prošlog veka...
- Čekaj, sine, ona plavušica što ti je juče na ručku izuvala opanke i masirala prstiće dok si hasao bubrežnjak? Jel to ta mala iz Aranđelovca što si...
- Ma jok, bre, ovo mi je sekretarica, Jagoda... a Maša iz Aranđelovca..
- ... što si je kresao na seminaru u Mataruškoj Banji?
- ... što sam je kresao na seminaru u Mataruškoj Banji, ta je plavlja. Skroz je plava...
- Jel te i ona tetoši?
- Nikako; ona je Miletova sekretarica, ona tetoši samo njega. Mile je direktor Voćara iz Donjeg Ambuševca, to je u istom SOUR-u s mojim Zelje-prometom.
- Aha... zgodna beše ta žutara, pokazo si mi je jednom... Nego, ona druga, crnka, što reče da ima tvrde sise... kako se ona zvaše? Nju ne spominješ dugo...
- Batali, udavi me s tim putovanjem, oće da je vodim negde da putuje, popela mi se na glavu...
- Jel ti ona ovde negde, u Zelju?
- Jok, ona je iz lazarevačke Brazde...
- Jel i to iz istog SOUR-a?
- Pa, jeste...
- Pa ti sine jebeš samo po SOUR-u?
- Pa tako ispada, sine. Važno je da se stvar ne širi preko gubera, znaš... da ostaje u porodici.
- Porodica je osnovna ćelija društva, sine, pravi si porodični čovek.
- Nego šta, ajde još kilo belog da uzmemo!
- Još kilo...
Duplo dno
Za razliku od švercerskih torbi u kojima su na površini prljave gaće i čarape a ispod dna se kriju cigle kokaina, duplo dno je i termin kojim se označava duboko penetriranje kroz granicu koja se u normalnim okolnostima ima smatrati poslednjim pragom dostojanstva, ispod koje je spuštanje nezamislivo.
- Sine, jesi bio skoro na Zelenjaku?
- Što me to pitaš, nisam ja keva da idem na pijacu?
- Ma, mislim, jesi prošao tim krajem, onako, prolaz, kapiraš, spuštaš se na Železnjak da ispratiš tetku na voz, ideš u porodilište da se raspitaš za novorođenče, tako nešto?
- Ne, nisam. Šta te uzbudilo?
- Pa, ja prošo neki dan, i, sećaš se kafane "Zlatna moruna"? One u kojoj je sedeo Gavrilo Princip pre polaska u Sarajevo na službeni put, ono za Vidovdan?
- Znam tu kafanu, stara rupa sa šmekom... Ali su je usrali i uglavili neku mega kladionicu, nema ni spomen ploče Principu, nema ni stopa u asfaltu, ni pisma ni razglednice, katastrofa... DNO!
- E, nije više kladionica! Inače, Meridijan...
- Šta meridijan?
- Kladionica, tako se zvala...
-Aha, i, šta je sad? Cirkus Moira Orfei?
- Još gore, sine, još gore: KINESKA RADNJA!
- Augh, bre brate, Kinezi?!? Pa to nije ni dno, sine.
- Duplo dno, sine, to ti pričam. Nemoj da ideš na pijacu, pistu kevu da ide, ona je valjda oguglala...
Kurca, veštačkih trepavica, šarenih gaća
Formula koja ti se instiktivno javi na automatski generisano pitanje "Šta njima može da treba?!", a sve pri čitanju teksta u tupsonskim, ljigavim novinama da su za, pazi sad: Regionalnu konferenciju sa temom "Šta žene žele" svoj dolazak potvrdile Snežana Dakić, Duška Jovanić i Vesna Dedić.
Elektronski jelovnik
Crna tabla isturena ispred ulaza u svaki morski restoran koji drži do sebe a na kome su stavke koje se nude za has poređane po redosledu važnosti za Japance koji mašu tabletima, dvanaestogodišnje Nemice koje prepričavaju orgazme na Fejsu i Italijane koji šalju slike klope rodbini u Napulj.
RESTORAN "ČARI MORA"
Večeras:
Free Wi-Fi
Škampi na žaru
Riba I klasa
Plodovi mora
Pljeskavica
Pica
Burek
Kokice
Kuvani kukuruz
- Sine, mogli bismo ovde da hasamo, vidi što im je lepa bašta... samo ne kapiram koje im je ono jelo što je prvo na spisku?
- Jebem li ga, sine, nemam ni ja pojma, liči na internet bežičnu vezu, al ne znam samo kako je spremaju, na žaru ili je kuvaju...
- Ajde da overimo taj elektronski jelovnik, sine, umirem od gladi, sažvakaću i žicu a kamoli taj bežični internet...
Povraćotina vanzemaljca
Izraz za materiju tako neprijatne boje da ti se od pogleda na istu znoje tabani i ježe dlake na mudima.
(On sedi u kolima. Ona ulazi. Mlati kosom. Vesela je. On joj pogleda nokte)
- Mače, šta ti je to s noktima?
- Oh, vidi kako su lepi... baš sam ih sad mazala.
- Vidim da si ih mazala, vidi se iz stanice Mir...
- Odakle?
- Svemirska stanica... nema veze. A čime si ih mazala, mače, reci, koja je to materija?
- Pa lak za nokte, booože, kakvo pitanje! A, srce, jel lepa boja?
- Iskreno da ti kažem, takvu zelenu boju nikad nisam video... liči mi na povraćotinu vanzemaljca, ako me razumeš...
- ŠTA?!? Pa to je najskuplji lak, firmiran, vidi kako SIJA!
- Da, rekoh ti, sija kao... hm, dobro... ali stvarno nekako neprirodno izgleda, bojim se da ti priđem...
- Ma ne brini ti ništa, kad ti ja obliznem tukididčića tvog zategnutog, zaboravićeš na lak! Teraj ga u grmlje!
- Hm, dobro... ali ja da ga vadim iz pantalona a ti ruke na leđa! Važi?
- Mr'š džukelo! Iv Sen Loran a ja da držim ruke na leđima!
Samo uz prethodno povraćanje
Ultimativna najedenost. Ne može da zine. Puko. Izdiše. Nikakav napor volje ne može da ga netera da jede dalje.
- Kume, ajde malo pihtijica, vidi kako drhture, kao da ti se smeškaju...
- Kume, pojeli smo kilo kajmaka i celu pršutu, osamnaest sarmi i pečeno prase, popili dve gajbe piva, satrli smo tortu od keksa... te tvoje pihtije mogu samo uz prethodno povraćanje.
- Kume, vidi kako se klimaju, vidi kako mesce viri iz njih...
- Daj lavor!
Vila Razvaljojla
Vila Ravijojla posle epskog susreta sa Kraljevićem Markom i Musom Kesedžijom, tokom kojeg su joj njih dvojica predstavili kompetitivne prednosti srpske i turske močuge.
Ta kad masturbira prilepi šmirglu na prst
Fina. Graciozna kao zapostavljeno dete Arnolda Švarcenegera i ruske bacačice kugle iz Zaporožja. Kad ide u grad, zaliva se parfemom na litar. Kad uđe i kaže "dobro veče" svi poskoče sa stolice i vade ličnu kartu. Delikatna ženska osoba prefinjena kao stubac oboren tupom sekirom.
- Sine, moram nešto da ti priznam... zvala me juče Dorotea. Hoće da idemo u bioskop...
- Sine, čime si ti zaslužio takvu nesreću?
- Hm... što? Mislim, ima plavu kosu...
- Farbanu domestosom, verovatno. Mentolu, Dorotea je nedonošče iz braka vartburga i trabanta. Kad masturbira prilepi šmirglu na prst. Ko to pojebe taj će dobiti Nobelovu nagradu. Možda i NIN-ovu. Posmrtno...
- Ugh, pa ja sam je, znaš, video samo izdaleka...
- Neka tako i ostane, sine, neka tako i ostane.
Spakovana tako da samo pička ostane od nje
Ono kad se sa ženskom, posle naslona fotelje, kuhinjskog elementa, radijatora i komode, dolomataš do kreveta, i tada ti, u poslednjim proplamsajima moždane svesti koja se gasi pred kurčevom (ne)svešću, padne na um poza koju nisi video ni u Figurae veneris a ni na Red tjubu, i počneš da izdaješ komande koje žensko čeljade poslušno izvršava spremajući se za pičeću egzekuciju.
- Je li, sine, šta bi sinoć sa Elenom, nestadoste kao dim?
- Uh, kako da ti kažem: dovukla me ćiku, ima gajbu na Senjaku...
- Mojne da pričaš: Senjak?!
- Aha, Senjak... i tako, skinemo se za par sekundi, navalim je na trpezarijski sto, prignječim joj one sise, bradavice mi se utisnu ko da sam spavao na kamenčićima, TRAS! odvalim je od jezika na fotelji, kad eto ti nje, uspravlja se, a ima je, bogami, u ravni smo, i cimne me na krevet, Francuz!
- Ugh, pa de baš Francuz!
- Mora tako na Senjaku, ne pleti mi se u priču... i tako valjamo se, čas joj moja kita u ustima čas meni njen nožni palac negde oko dupeta, oće-neće unutra... i ja kao da me nešto prosvetlilo, brate, ne mogu da ti objasnim... ugledam je najednom onako kako bi samo mog'o da sanjam... i kažem joj: digni desnu nogu, levu zabaci, ruku ovamo, stopalo smotaj tamo... i ne znam sad ni da ti opišem, ona poslušna, spakujem je tako da od nje samo pička ostane, lepo vidiš nešto belo, okruglo, i pička u sredini!
- Jao, brate, ne da ga pričaš! Pa, jesi pogodio u cilj?
(Pripaljivanje cigarete, dubok udah, pa izduv dima):
-Jok, promašio sam! Sine, razbucao sam je gore nego požar Hindenburga, raspala se u froncle dok je došlo do prskanja!
- Bratac, alal ti kurac! Nego ajde da platiš pivo pa da mi to izdetaljišeš, da ja to malo na papiru skiciram, da se ne zaboravi, znaš, greota je ne čuvati novoosvojena znanja...
Nula u ustima
Zubno defektološka situacija velikog razmaka izmedju gornjih jedinica, leve i desne. Izmedju dve jedinice jedino može da obitava - nula.
- Sine, jel bi ti kresao Dudu, mislim, pitam te čisto estetski? Mislim da mi se nabacuje, a prekosutra je žureza kod Tanketa, tu bi mogao da je pokupim...
- Koja Duda? Ona sa nulom u ustima? Pazi da ti se ne zaglavi jezik, čoveče...
- Pa ima da popijem, pa će jezik da mi zadeblja...
- Pa probaj... al nemoj da kukaš i da me zoveš u ponoć sa klještima da te vadim!
Zagrobni umetnici
Estradni likovi koji umiru mladi (droga, duvka, alkohol, sudari, sasecanje mačetom od strane poremećenog ljubavnika), kojima, međutim, tim aktom samodestrukcije ne prestaje karijera. Naprotiv: njima se u radnjama pojavljuje sve više i više ploča što su oni duže mrtvi. Fenomen potiče od neograničenih mogućnosti digitalne remasterizacije snimaka koji omogućavaju dodavanje vuvuzele na Betovenov posmrtni marš, kao i pratećeg vokala Ejmi Vajnhaus koji udara tercu Tošetu Proeskom, u najnovijoj pesmi Kvinsija Džonsa, iz 1964.
- Koji je bre ovo kurac: "Ejmi Vajnhaus klupska nada u 2012, sa snimkom kurac palac kako li se zove snimak"?!?
- To je po majanskom kalendaru, brate, po majanskom, mojne da brineš... Neka zagrobnih umetnika, nek pevaju. Zlo ne misle...
Neizdrživo dobra riba
Sasvim posebna, ni sa čim uporediva kategorija Ženskog bića. Daleko od dobre ribe, daleko od vrh ribe, od ribe aviona i ribe nosača aviona.
Daleko od svih riba.
Neizdrživo dobra riba je ONO što se u prirodi događa tako retko kao kad u kosmosu, udaljeni međusobno cirka 200 milijardi svetlosnih godina, dva kosmonauta bace po limenku pasulja iz svojih brodova, a te limenke se, zilion vekova kasnije sudare.
Žensko biće za koje ti se ne javlja neverica da li postoji, nego da li ti imaš aparat da to shvatiš. I kako toliku ribežljivost sad da vodiš u mozgu.
Neizdrživo dobru ribu čak možeš da vidiš i u svom veku, ali tada moraš priznati sebi da si prokleti srećni kučkin sin.
Može ti se, dakle, desiti da noću ustaneš iz kreveta, popišaš se, popiješ ladne vode, i shvatiš da ti se ne vraća u krevet, da je san otišao u kurac, da se Kosovo nikad neće prisajediniti voljenoj matici, da Dunav i Sava teku li teku... i odlučiš da sedneš pred tv da te malo zrači jebena kutija, da odgledaš kako neki lavovi dave zebre u nekim savanama, pritisneš, dakle, crveno dugmence... i tamo neko nešto kaže, tebi se odmah učini francuski... jeste, francuski je... i u sledećem trenutku u kadar ušeta...
... Brižit Bardo u Vadimovom "I Bog stvori ženu".
I vratiš se u krevet, jer shvataš da je to neizdrživo.
Kroz dupe
U letnje veče, uz puno očekivanja, vodiš novoupoznatu picu na brodsku večeru, i dok vetar pirka preko vaših tela i njenih golih ramena a ona ne zatvara usta kenjajući o drugarici koja joj je kupila papuče ispred nosa iako joj je ova danima govorila da će ona da ih kupi, o tupsonskoj komšinici koja joj prosipa supu na punta pod prozorom i naravno o bivšem koji je tolika stoka da joj je tražio nazad rukavice koje joj je poklonio za rođendan, kao ljut što se ona pijana kresala sa njegovim drugom, "šta će mu ženske rukavice, kakav retard", mašući ti pred nosom svojim dugačkim frenč manikjurisanim noktima, do vas dogmizava konobar nudeći specijalitet kuće na šta ona zavodljivo trepće na balavog sinovca i pita "A šta je specijalitet?" i on kaže "Punjeni škampi" na šta se ona se prenerazi, prevrne očima ispod milionizovanih trepavica i iskaže filozofsku sumnju "Oh, pa kako škampi mogu da se PUNE?!?", pa dok keša hvata vazduh da pruži objašnjenje ti mu, manirom Džemsa Bonda nonšalantno daš znak rukom da ućuti, okreneš se ka torokuši, i... izgovoriš formulu iz naslova.
Dobrojutrirati
Spustiti nekoga na zemlju. Suočiti ga sa poražavajućom istinom. Razbiti mu iluzije. Uništiti mu poslednju nadu. Dobro jutro, Kolumbo!
(Telefonski razgovor)
- Sine, ako ti izmuzeš od keve ekstra kintu, možemo da kupimo i krmaču piva za uz pes!
- Ček da vidim... (dere se): Kevo, jel imaš dve stotke za večeras? Stole i ja idemo u...
- Onda nemam sutra za ručak. Pali bez te dve stotke iz kuće!
(Telefon)
- Š'a je bilo?
- Dobrojutrirala me. Idemo suvi na pes.
Asfalt za spoplitanje
Sinonim za mufljuski odrađen posao, ono kad majstori dođu, zapljunu se i odu. Izvorno nastao u domenu komunalnih delatnosti, preneseno značenje mu je svaka situacija u kojoj ti se prisere pri pogledu na objekat majstorske obrade.
- U, bre, Miljenko, pa gde si se tako uneredio, nije valjda da si već kusao rakije, tek je pola tri?!
- Ne seri leba ti, opružio sam telesinu na pijaci, majke im ga asfalterske, meni babe da se smeju...
- Pa šta si radio, gazio po bananama?
- Ma jok, bre, asfaltirali parče na ulazu gde su makli one tezge sa starim cipelama i lusterima, ono znaš gde su cigani donosili galanteriju iz kontejnera, a asfaltirali ga, mame im ga spalim tako kao da su se ispovraćali pa utapkali nogom, ima neka razlika u nivou, zapeh nogom ko nosorog...
- Augh, asfalt za spoplitanje, znači?! Ima takav jedan kod moje ujne u Sremčici, ginu seljaci ko na frontu... c c c, znam kako ti je, Miljenko moj. Ajmo na pivo da te utešim!