Karakteristika muškaraca starijih od šezdeset godina. U jednom trenutku svog života, iz neobjašnjivih razloga, prosečan srpski deda prilikom izlaska u šetnju/supermarket/poštu, prestaje da ruke drži pored tela ili u džepovima, već ih jednu u drugoj postavlja na donji deo leđa i tako se kreće gradom sam ili sa ortacima.
Rečnik / autori
CK
ckavu
na Vukajliji od januar 2010.viđena 15. sep 2015.
27 definicija0 odabranih1.902 poena
Ne pljuj po meni dok pričaš!
Poruka deci da se u životu i nemaju bog zna čemu nadati.
Odgovor doktora/sudije/advokata/šalteruše/nastavnika/učiteljice na očigledan primer mita i korupcije u vidu novca, parfema, praseta, peškira i sl.
- Evo doktore, jedan mali znak pažnje u vidu sto eura, kožne tašne i rokovnika.
- Ijao, pa nije trebalo, stvarno nije trebalo (u sebi: trebalo je, trebalo je više! Dvesta, trista, četristo eura, dve tašne, četiri rokovnika, neko meze, pa i mi doktori smo ljudi, mora se od nečega živeti)
Onog trenutka kada platiš jedan, u poštanskom sandučetu se pojavi račun identičan plaćenom. Ovu magiju je nemoguće skinuti. Neki su probali pa upali u začarani kovitlac, u narodu poznat kao sudstvo.
Najniži nivo narodnjaka koje izvode umetnici poput Lepog, Vendi, Mice Trofrtaljke i sličnih. Izvode se na ruralnim veseljima, svadbama, vašarima, ispraćajima u vojsku, mada se mogu sresti i u gradskim predelima. Naslovi ovih pesama su vrlo kreativni poput: Trese mi se lada, I labavi ume da zabavi, Pitala sam popa, itd. Dokazano utiču na zdravlje nervnog sistema.
Otiš'o si sarmu prob'o nisi, kuče laje a ja mislim ti si
Ljuljaj ljujaj kaže meni Gara, a kola se raspadaju stara
Što na kafu zoveš mene kada nemaš samlevene
Maramica, maramica, sva od bele svile, crkni, pukni, mene voli mile
Nemoj da mi plačeš na kućnome pragu, da ulazna vrata ne povuku vlagu
Umri draga, i ja ću s tobom, kroz sanduke pružićemo ruke
Sisetine na štreberki. Do momenta kad ih neko konačno dohvati neće više biti čvrste, prkosne i mlade, već otrembešene, naborane i stare.
Debelo dete uzrasta do tri godine. Okruglo i mekano.
"Jao, vidi onog malog tamo, prava krofna."
Perač sudova.
-Brate, jesi video što sam kupio mašinu za pranje sudova BOSCH (Boš), nove generacije? Pere za medalju, ako kupuješ, nema bolje.
-Brate, nemam ti ja love za to. U mojoj kući, ja sam Boško.
Ona je žena dvadeset prvog veka. Ona koristi platnu karticu pri svakoj kupovini. Kredit diže za manje od 24 časa, kupuje kuću ispred koje se ona, njen muž i deca radosno igraju sa svojim kućnim ljubimcem. Radost nalazi u upotrebi detardženata i omekšivača, pa tako dane provodi tražeći najpogodniji miris u koji će da utone svake večeri kada umorna legne u svoju uvek čistu posteljinu. Kada pronađe pravi, nosi ga sa sobom u bioskop, pozorište, na posao ne bi li prosvetlila svoje prijateljice i njima pružila ovu neopisivu radost. Kuću joj čisti jedan divan ćelavi gospodin koga samo treba dozvati zviždukom. U "one" dane ima neopisivu potrebu za jahanjem, ronjenjem, skakanjem iz padobrana i ostalim svakodnevnim aktivnostima. Jako brine da li će joj neindentifikovana plava tečnost procureti kroz pantalone, ali i za to always ima pomoć. Njen život je generalno lep. Namršti se tek ponekad, kada njen sin želi kakiti kod Kaće u WC-u ili kada joj ponestane Vanisha, ali to se da lako rešiti. Pozove svog mačo-nabildovano-obrijanog-naparfemisanog supruga koji u njihovim kolima na lizing časkom skokne do najbliže prodavnice i odmah reši problem. Uveče se opušta u kupki od algi iz mrtvog mora i blaženo se osmehuje jer je još jedan savršen dan gotov.
Suptilno zbunjivanje društva radi izbegavanja plaćanja računa u kafani. Uspeva jednom, uz dobru glumu i više puta.
E brate, jutros sam ustao, izađem pred zgradu, neko mi čuknuo auto, sednem u njega, neće da upali, odem na posao, zakasnim, šef se izviče na mene, natera me da ceo dan nosim neke kutije, pa se tako i ušinem, pa me sve boli i jedva mrdam, a u pičku materinu, plati, nije mi ni do čega, idem po dete u obdanište. 'Ajde zdravo!
U prevodu, bolnica je sagrađena pre II svetskog rata, od tada je okrečena jednom, pre dvadeset godina, prozori ne dihtuju, duva k'o da si napolju, WC smrdi kao poljski, a tako i izgleda, posteljina je govnjiva, flekava, nema tople vode, nema grejanja, hrana nije ni za svinje, nema flastera, braunila, gaze, pa izvoli, kupi sam, sestre te maltretiraju, ako ih uopšte vidiš, svuda je buđ i smradčina kao u svinjcu, tako da treba da budeš zahvalan što ti taj stručnjak neće odseći nogu ili te ubiti ili tako nešto.