Pripravnik kod drvodelje, nedovoljno sposoban da rezbari suve komade bukovine, ali relativno talentovan da istupi britvu, polomi testeru i zapali CNC mašinu. Što bi stari Rimljani rekli - nub.
-Zdravo, živo, gazda, oli mi dati danas sečivo u ruke da napravim ćalu tablu za šaha? -Mili sinovče, nešto me zažigalo oko krsta kad si ušo, a i slabo si ošmirglao oklagije što sam ti dao na baždarenje jučer. Nego trkni do žene mi drage i viči da pristavi dve turske, i u oči da je gledaš kad ti otvori, inače NEĆEŠ DELJATI.
Izabranik srca mlade Ruskinje Marije, od milošte - Maše. Jedini muškarac koji ima dozvolu da svoj privatni i najbitniji ključ umetne u Mašinu bravu, da se tako prelepo i metaforički izrazim. Nije on preterano lep, bistar je koliko i čovečija ribica, ali je Maši draži nego što je njenom ocu bio Staljin.
-Mašinka moja, ta zašto se ne javljaš na svojega Androida? Jal je sajlent, jal me izbegavaš? -Mili moj bravare, Android mi ispade iz podsuknje jutros u kuruzu, grom ga ubio.
Kult koji je uzdizan u nebesa od strane balkanskog življa proteklih par generacija. Zahvaljujući ocu i sinu, naslednicima poslanice češkog vladara iz senke, narod spoznaje lepote muzičke i pozorišne umetnosti. Tim sociologa i kriptologa, finansiran iz kase engleske kraljevske porodice, pronašao je u opusu ovih persona nepotpuna, ali skladna i inventivna uputstva za izgradnju masivnog generatora jeftine i ekološki zahvalne energije.
-Poštovane kolege, kao što se može zaključiti sa strane 56, potrebne su velike količine legure titanijuma i aluminijuma, kao i izvesna količina radioaktivnih izotopa masenog broja većeg od 103. Time se završava ovo poglavlje, a nakon pauze prelazimo na mehaničke aspekte aparature. Molim Vas da uzmete po primerak skice sa stola pored, šifra skice je RAQP-2808, autori su Borizd i Dinod Vornik.
Lagana šetnjica kroz blokove numeracije bliske brojevima 40 i 60. Odjednom se kroz vazduh promoli zajednička himna samostalnih preduzetnika i Kineza u tuđini. Začuše se alarmi plastičnih četvrtastih budilnika poređanih po obodu novobeogradskog buvljaka.
Ako si imao (ne)sreću da se obreš na toj glomaznoj pijačnoj strukturi – buvljaku - znaš da je jedini instinski indikator njegove blizine zvuk budilnika rasprostrtih po plastičnim mušemama i kartonskim kutijama, uz diskretno brkatu prodavačicu koja se nadvija nad takvom improvizovanom tezgom. Periodično pištanje krajnje jednolične i iritantne frekvencije jeste nepogrešivi putokaz ka tom svetom mestu gde možeš kupiti zvonce za bicikl, dihtung za frižider, minobacač korejske proizvodnje ili neobjavljeni doktorat iz genetskog inženjeringa. Međutim, alarmi su samo mamac i imaju za cilj da mušteriju prizovu do prave premije tezge, a to je kamen za pete. Da, uređaj kojim krvnički trljaš suve otvrdnele tabane je primarni artikal najveće beogradske pijace. Manji kamen, veći kamen, manje rapav, više rapav, mirišljav poput rumunskog kuma ili neutralnog mirisa, ako misliš da možeš da izabereš, zajebao si se. U ponudi je jedan jedini model kamena, veličine i oblika sapuna, bele boje. Na tebi je samo da kažeš koliko ti komada treba. Ako nosiš tašti u poklon, da ispadneš džek, uzećeš makar još jedan. Pa nek ide život, samo jedan imaš. Kupovina kamena je uvertira u sve ostale, ozbiljnije kupovine koje će uslediti. Kao što je pljeskavica u tortilji završni pečat buvljačnog bivstvovanja, tako je kamen inicijator uspešnog cenjkanja i probiranja.
Da se vrši istraživanje tržišta na potezu buvljak-Piramida, došlo bi se do zaključka da su budilnici i kamenje za pete najneophodnije potrepštine urbanog čoveka, tik pored hleba i vode. Da l’ su Beograđani baš toliko predani higijeni donjih ekstremiteta, ili gaje latentan fut-fetiš, jebati ga, ne znam. Ali činjenica je da se kult kamena za pete usadio duboko u temporalni režanj žitelja. Novi zakoni, komunalna policija i slični dušmani polako prečišćavaju predvorje buvljaka. Sve je manje kamenja i budilnika, pa nauči da ceniš napore one šačice Romulanaca koji ti omogućavaju da svako jutro ustaneš na vreme, lepih i sastruganih peta.
-Godina je 2450. Kamenje za pete je evoluiralo u inteligentan oblik života i preti da iskoreni ljudsku rasu. Naši junaci, Zoran-Zoran i Milo, s puškama u nedrima, kriju se, nesvesni da im je kamen za petama.
Šara-mantni oplođivač, uglađeni biznismen, ljudina u kafani i van nje - to je ljubavnik Lepe Brene, arheneprijatelj onog njenog supruga tenisera. Dok je teniser sunčao znojave mošnice po otvorenim turnirima belog sveta, sve obučen u najfiniji južnokorejski poliester, Brener je teniserovu gospođu čašćavao međunožnom rabotom u zemlji matici. I postelji matici. Ta, i kamen običan, pa se kresne o drugi kamen, a ne jedna dama takvog sklada i šatorsko-koncertne aure.
Lepog Brenera nije niko video. Lepi Brener se ne hvališe svojim podjednako otmenim prijateljima, niti se eksponira. On živi u jonosferi dostojanstva i tvrdog kurca, carstvu armani parfema i ćebadi od kašmira, i jeftina slava ga ne dotiče. Njegova je nagrada ništa drugo, nego zahvalan pogled Jahić Fahrete dok ga ispraća preko kućnog praga krajnje poetičnim i odabranim rečima:"Hvala Vam na opravci, majstore. Ako mašina opet otkaže, zvaću Vas."
Nama smrtnicima Lepi Brener nek posluži kao čudovišni kanon i postulat pouzdanosti i stamenosti, iako ga nikada nećemo prestići u tom domenu. Lepi Bener jebe, a ne pita, jer ne uviđa mogućnost odbijanja, a žene mu opet zahvalne.
-"Uradi sam", izvolite? -Halo? Komšinica ovde, zvala sam i juče, možda se sećate. Treba mi Boš udarni čekić što je na popustu. I jedan propanski brener. Hoću reći, Lepi Brener. Znaće gazda šta treba da radi i koga da šalje.
Ime kojim se Neša Galija predstavlja kad ide uveče među pičke. U šuškavcu. Preko dana snima vokalno-instrumentalne solo i refren deonice, bavi se ženom i sitnim decama, jede pečen krompir sa kajmakom, al kad se pojavi u klubu tamo oko ponoći sa svojim pajtosima, u samom jeku ekstatične žuraje, svaka pička ovlaži i šutira se u dupe od uzbuđenja. Šone kad se namerači, ne možeš da ga odbiješ, pa nek si i Slavica Đukić Dejanović.
-Ćao, mačko, ja sam Šone Lijaga, al pošto si tako mazna i avionski skladna, možeš da me zoveš i Šone Lijaga. Neću mnogo da te brstim, nego popij to govno, pa se uputi k mojemu spačeku kabriju.
Konstatacija koja revidira nesrećnu činjenicu da je Anđela u mladosti doživela da se pijani moler Bugarin zajedno sa svojom suprugom koordinatorkom obruši sa aluminijumske merdevinaste strukture direktno na Anđelinu glavu. Ta dogodovština postaje nepobitno opravdanje za Anđelino zabušavanje u školi i na radnom mestu.
-Gospođo Anđela, ako biste batalili grickanje kikira na pet minuta, bio bih Vam zahvalan. Ne morate ni da mi objašnjavate zašto je ukradeni programabilni generator iz vakuum-komore privezan za Vaš termos, ali bi mi značilo da iskopirate ovih par stranica pre devet jer su... gospođo Anđela?
...Anđela stade sa grickanjem, preko ramena mu uputi nekakav juneći polupogled i izvadi iz tašne set šurikena i libelu i položi ih na sto uz par posve očekivanih reči: -Za poneti ili ovde jedete?
Okrenu se nadređeni, pokunjen poput psa kome su stali na šapu, te potraži potencijalni uzrok nesposobnosti one spodobe za kopir aparatom i seti se: Anđeli su jedared u prošlosti pali na teme. Preciznije, Anđeli je bugarski monokvalifikovani emigrant pao na teme, jašta more.
Znajte da ste fukare zalutalih srca, neopevana onlajn mafija i zlorabotnici nad slobodom izražavanja. Bezosećajna bagra, sputavači našega kreativnog dela. Da sam malo nevaspitaniji, nazvao bih vas fašistima, ali neću. Nek vam je na čast svaka vaša akcija, a i njutnovska reakcija!
Vi! Vi, nejači što sisate mleko iz dugmeta za brisanje definicija, pa nek vas je stid do centra glaksije i nazad! Nek vas je stid što navlačite pod čaršavom skrivenih namera gnev nas prostih i smrtnih na se! Ni suzom da nas udostojite kad pokopate i groblju na vlast prepustite kucanu reč. Jezgrovitu reč, koncentrisani vrhunac jedne internet-sesije. Setite se Van Goga i njegovog, za života nepriznatog, doprinosa. Zar neće duh neke, od lanaca moderacije otrgnute defke zaživeti kroz par godina, par decenija, par milenijuma? Pomislite li ponekad da, eto, niste dovoljno kulturno, kritički i stručno uzdignuti i opskrbljeni dovoljno jakim leksičkim aparatom da baratate izlivima naše proste, ali i čedne proze?
Pored svega, pozdravljam vas ja. Bez zlih namera, hejtova i vređanja, bez afektivno stisnutih dugmića i klevetničkih sastava. Doći će vreme loših autora, a do tada uživajte u svojoj strahovladi, ali se osvrnite oko sebe ponekad. Možda loš autor vreba iz čamotinje neelokvencije, i spreman je da vas strgne sa rotirajućeg prestola s koga se logujete na grandioznu objedinjenu mrežu.
Pandan onoj izlizanoj i večito prepričavanoj "kivi" dijeti, a prilično efektnija.
Drugog u mesecu izađeš u kafanu ili restoran, i celu platu spičiš na rakije, vinjake, viskije i ostalu duši milu tekućinu. Posle toga trijes dana nemaš ni za poparu i veoma lako telesnu masu spustiš na optimalni nivo, tj, osušiš se ko grabov kurac.
Prvog dana narednog meseca ipak daš sebi oduška, pa opleteš po slovenačkoj viršli ili parizeru, jer, bože moj, meraklija si u duši.
Nedeljko Bajić Baja i Voja Nedeljković. Oni su postali od jedinstvenog živog bića, pranedeljčine, tj, deljčine. Onda se deljčina mitotički podelila i nastale su dve srazmerne jedinke - nedeljčine, što znači da se one neće deliti u bližoj budućnosti.
Onaj prvi krvnički ubod koji napraviš na svežoj lubenici. Kad njega isplaniraš kvalitetno, nije problem iseći ostatak familiji i komšijama.
-Donesi, der, bostan iz kade, dosta smo je kupali. I švapski nož, onaj sa špićem. Sad će bata da joj udari pirsing, a ti posle iseci do pola, a pola zavij i baci u podrum.
