Pepeljanka: Milutine, mogu li sad malo da sjedem? Iscijepala sam onih pet metara drva jutros dok si ti spavao, nahranila kokoške, očistila štalu i pomuzla krave i koze. Evo ručak se kuva, biće za deset minuta.
Milutin: 'bem ti ženo majku kad te i oženih. Da je druga na tvom mjestu bila bi zahvalna za ovo što joj pružam i trudila se da se oduži, al' jok, ti samo da sjedeš pa da sjedeš. A novine same da se donesu iz prodavnice?
I da neću možda sam sebe zadovoljiti?

Gledaj onu Semiramidu, njene saksije imaju svoje saksije. Malo joj jedan balkon.

-Divi ga vajo, popio tri piva, skinuo se go, otišao u kuputalo, čučnuo na veš mašinu i neće da izađe. Sad je počeo da plače za Bambijevom mamom i u pauzama pjeva Karleušine hitove.
-Žali Bože genetskog materijala koji je utrošen za njegovo bivstvovanje.
_______________

-Hahah e skontaj one emo blizance što su izbušili lice, ovaj jedan izbušio samo desnu stranu a ovaj drugi lijevu. Čuo sam još da već godinama ne nose ništa osim kožne odjeće, da u njoj čak i spavaju.
-Žali Bože genetskog materijala. Bolje da ga ih je majka progutala.

Poslala me majka juče u prodavnicu po špagete i odem ja, kad ono radi neka treba, ne može kasi da priđe od sisa. I u trenutku zaboravim kako se kažu špageti. Otišao u tačku totalno. Pita me šta hoću, a ja stojim gledam u nju. Blokada. Snebivam se tako, gledam okolo k'o mahnit i kažem "Znaš, treba mi ono dugo, tanko, ono...", ona taman počela da me gleda kao degenerika i da se vrpolji kad skontam na polici špagete. Dohvatim kesu, platim na brzinu i nestanem u nepoznatom pravcu.

-Pa je l' ti čitaš to uopšte ili samo blejiš bezveze?
-Daj oladi, imam fotografsko pamćenje.

-Skontaj reljef one debele u helankama, tačno joj sa sto metara vidiš kotline i planine na dupetu.

-Ajde oblači tu majicu pa da idemo.
-Daj samo makaze da odsiječem ove novine, k'o da biblioteku nosim ispod majice. Druuže, saznao sam kako se kaže pamuk na dvadeset jezika.

Mladić se vraća kući poslije napornog treninga. Odvezuje pertle i skida patike sa svojih gotovo oduzetih nogu.
Prostoriju zaplahne miris uginulog tvora koja je par mjeseci bio zatvoren u kutiji sa ostacima ručka i sada je konačno sadržaj kutije ugledao svjetlost dana.
Temperatura u sobi se podiže za par stepeni i vazduh oko nogu postaje zelen i lelujav. Mladić blago ošamućen počinje svlačenje čarapa držeći jednu ruku na nosu.
Utom iz susjedne sobe čuje vrisak očajanja "Šta to kandiše ko da je nešto crklo?!" i čuje kako neko strčava niz stepenice i zalupi ulazna vrata. Potom paljenje auta i škripu točkova. Svi civili su napustili kuću.
Možda ipak tako neizdrživo smrdi.

Smarač: "E druže, kakav si da mi napišeš par redova o razmnožavanju vinogradskih puževa? Uzeo sam to za referat iz biologije a znam da tebi ide biologija..."
Lik: "Nemam baš vremena. A i ne ide mi ta oblast." *misli: evo sve trčim da se jebem sa tvojim esejem i vinogradskim puževima*
Smarač: "'Ajde molim te treba mi stvarno. Častim te pivom nekad.. Hoćeš?"
Lik:"Ne."
Smarač: "Molim te, molim te, moliiiiim te. Očajan sam."
Lik: "Okej, hoću."
Smarač: "Stvarno??"
Lik: "Ma jok. Koji ti je kurac? Neću. Koji dio u 'ne' ti nije jasan??"

A: "Brate mogu malo gitaru da vidim?" :kučeći pogled i pružanje ruku ka istoj:
B: "Neeee! Samo gitaru ne diraaj.. Bolje mi bubreg uzmi!"

Tata: "Sine, najvažnije ti je da si ti čiste savjesti i da možeš mirno da spavaš."
Sin: "Ali tata, ja ne mogu mirno da spavam kad umirem od gladi..."
Tata: "Pa dobro, opet ne moramo da brinemo da će nam neko provaliti u kuću. Nije potrebno da otvaraš 17 specijalnih brava, deaktiviraš 3 alarma i kojekakve senzore."
Sin: "Pa u našu kuću možeš ući kuda hoćeš kad imamo tri rupčage u zidu. U sobi preko rupe lijepim poster; samo ga pomijerim i izađem napolje, već sam zaboravio i da imamo vrata."
Tata: "Da, ali imaš čistu savjest..."

Riječ je o ravnoteži koju nastojimo da održimo pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Naravno tu postoje čelni, savjesni ljudi koji se najviše i zalažu da ne dođe do remećenja gore pomenute harmonije.

* Alkos (nakon lešenja 5 dana zaredom i konačnog vraćanja u svejesno stanje): "U jebote još ću da zakačim cirozu jetre. 'Ajde dvije čaše sirutke će da izvrše regeneraciju. I svemir je ponovo srećan, do sledećeg lešenja."

* Dodik: "Hmm, fino ću da napravim zgradu Vlade za nekih 200 miliona maraka, s tim da ću malo prebaciti sa zdravstva malo iz prosvjete, i onda ću.... Onda ću... Znam! Asvaltiraću koji putić za dva tri sela. To mi je negdje oko tri put' po sto metara. Sjajno. Ljudi vole asvaltirane puteve, niko se neće žaliti što im otimam iz usta i ravnoteža u svemiru je postignuta."

* Profesor (u toku časa dok učenici nešto popunjavaju, razmišlja): "Eto sad me grize savjest što sam dao 11 kečeva prethodni čas. Ipak mi možda nisu djeca kriva što sam pao tiket i izgubio mobilni. Uh ići ću u pakao..."
(naglas): "E evo brojevi 3, 11, 15 i 24 neka pripreme 'Industrijsku revoluciju u Engleskoj' za sledeći čas."
(vraća se razmišljanju...) : "Možda ipak nisam za pakao. Eto ovim paćenicima ću da dam petice kako god da urade i to će da anulira onih 11 kečeva što sam dao prošli čas. I da, ravnoteža u svemiru je postignuta i bogovi su zadovoljni. Ček ja sam jednobožac. Šta god."

* Amerikanci: "Jest' da smo bacili bombe na Hirošimu i Nagasaki, jesmo malo pretjerali ali znate li vi koliko smo oblasti pošumili?? I koliko smo samo pomagali zemljama trećeg svijeta?? Pa molimo vas, postigli smo ravnotežu u svemiru."

* Hitler: "Jesam ubijao Jevreje. Ali znate li koliko ih je bilo? Morao sam, zbog ravnoteže u svemiru."

* pet sati pisanja eseja *
Perfekcionista, gleda svoje remek djelo, bez ijedne mrlje, svaki red podjednako udaljen od ivice papira, rečenice vrhunac njegovog stvaralaštva, esej napisan najbolje što je moguće. Gleda ga nekoliko trenutaka, minuta, i odlaže. Nakon par sati mu se ponovo vraća.
Vidi mrlju.
Da li je tu bila na početku?
Hvata ga panika i ubrzano diše. Nije dovoljno dobro! Vidi gramatičku grešku. Ne! Odjednom nedostaci sami izlaze pred njega. Cijepa papir. Vadi svesku. Sigurno ima grešaka i u ostalim sastavima. Spaljuje je. Simbolično baca papire u plamenu kroz prozor.

1981. godina
* Djeca se trkaju i jedan punašni sedmogodišnjak stiže poslednji *
Dječak: "Mama djeca mi se smiju jer sam spor i debeo."
Mama: "Ti si samo malo puniji. I nisi spor. Šta oni znaju... Ti si moralni pobjednik, nema veze što si stigao poslednji."

1988. godina
* Taj isti dječak, sada već četrnaestogodišnjak, osvaja drugo mjesto na takmičenju iz fizike. Prvi je naravno bio njegov zakleti rival. Uostalom taj jaz od nekih 40 bodova razlike je u njegovoj glavi premostiv. *
Dječak (za sebe): "Ma bilo je namješteno. Kao da je on bolji što ima svih 100 bodova. JA sam sa mojih 63 boda moralni pobjednik."

1999. godina
* Isti dječak, sada već mladić od 25 godine, konkuriše za svoj posao iz snova. Međutim (koja slučajnost) na to mjesto primaju istog onog mladića koji ga je pobijedio na takmičenju iz fizike. *
Mladić: "Kad bolje razmislim nisam ni htio ovaj posao. Ionako više volim da radim u porodičnom granapu i da svaki dan slušam džangrizavu babu koja je pustila korjenje u istom. Ja sam... a da, moralni pobjednik..."

2002. godina
* Ovaj dvadesetosmogodišnjak upoznaje ženu svog života. Ljubav cvjeta i prvi put u životu pomišlja da možda može biti pobjednik bez ikakvog prefiksa. Međutim ona mlada i naivna odlazi u Italju sa 25 godina starijim gospodinom, ljubav ne zna za godine. A on između ostalog ima sve što joj je uvijek bilo važno. Misli na osobine naravno, ne na finansijsku situaciju, vilu od 500 kvadrata, jahtu ili kolekciju audija. *
Mladić: "Jebiga. Valjda sudbina. Još sam mlad. Još imam vremena. Ja sam moraln... Ja sam prokleti najbaksuzniji gubitnik!"

"Joj samo da izvučem pozitivnu..."
A treba biti optimističan, kako god okreneš dobićeš pozitivnu.

Marko: "Jaoj ne znam šta da radim za ovaj pismeni iz matematike. Moram bar dva da dobijem."
Saša: "Mene boli briga. Ne mogu da se nerviram..."
Marko: "Ali brate, ako dobiješ jedan ti padaš. Učiš li ti išta, ikad?!"
Saša: "Pa iskreno da ti kažem i ne učim. Kad dođem kući prvo pročitam novine, onda sviram, pa crtam i onda visim za kompom."
Marko: "Blago tebi, ni brige ni pameti. Da mi je tvoj mozak da se odmorim malo."

Seka ^-^ says (18:31):
*hahaha
*ja jedem sad za racunarom
*znas kako to izgleda
     Tea.     says (18:31):
*ja jedem uvijek za računarom :D
Seka ^-^ says (18:32):
*meso u rukama
*i kucam
*XD
     Tea.     says (18:32):
*hahah
*ja viljušku u lijevu
*a kucam desnom
*i po potrebi viljuškom
*sad ću da definišem hahah xD
Seka ^-^ says (18:34):
*hahaha