Broj žena koji navede muškarac sa kojima je navodno bio slobodno podelite sa dva kako biste dobili tačan broj.

Broj muškaraca koji navede žena da je navodno bila sa njima bezbrižno pomnožite sa dva i dobili ste tačan broj.

Fejsbuk — okupator vašeg privatnog života.
Mišković — okupator Srbije.
Srbija — okupator vaše slobode.
Pink — okupator vašeg muzičkog ukusa.
B92 — okupator slobodne misli.

Na žalost nesrećnice kojoj je ovaj „kompliment“ upućen, znači da izgleda kao sušta suprotnost lepe američke glumice švedskog porekla — Grete Garbo. Nedao joj bog ako je tom prilikom još i zgodna kao bojler...

Osavremenjena brzalica „prokicošio li si mi se sine“.

... kažu ljudi koji nemaju smisla za crni humor (ili ga ne vole) za nekog ko ima (tj. voli crni humor).

Vrlo podmukao, ali, mora se priznati, ipak dovitljiv te vispren način kako se ratosiljati sveg onog mesa i drugih (polu)proizvoda što čučaše po zamrzivačima i hladnjacima te kome rok trajanja ističe za koji dan ili je već istekao, i to po povišenim cenama. Primenjivo na i Buregdžijadu, Rakijadu, Kupusijadu i sve ostale „-jade“ koje služe nizašta drugo do za opijanje i prežderavanje samoprozvanih iskusnih poznavalaca đakonije po kojoj je manifestacija i dobila ime.

Nije slučajan ni nastavak -jada u imenu, ovako izveden narodskom etimologijom (jezikoslovci bi rekli kako je nastavak -ada; — ne verujte im), jer označava koliko je sve to jadan pokušaj organizovanja jedne kulturne manifestacije za široke narodne mase za koju se nadamo da će postati znak raspoznavanja našeg grada ne samo u Srbiji već i šire.

Ali avaj, blatnjave ulice i sokaci, smrdljive i neljubazne prodavačice, najniži mogući kvalitet hrane, pića i usluge (sedenje na rasklimatanim roznjikavim baštenskim stolicama, požutelim od sunca, za stolovima sa sumnjivim stolnjakom i jedenje sa još sumnjivijim priborom naplaćuje se dodatno) odvratiće sve sem najupornijih i najzagriženijih poštovalaca ovih opštenarodnih veselja. „Muziku“ i pevaljke da i ne pominjem.

Jedna lepa strana globalizacije i ustoličenja engleskog kao svetskog jezika jeste i sveprisutni rastući broj turista koji dolaze u Srbiju, a sa njima se eksponencijalno povećava i broj „znalaca“ engleskoga.

Kako bi mogli da gnjave svoje goste iz inostranstva tupavim pitanjem (ucakljenih i razrogačenih očiju): „A kako vam se sviđa hrana u Srbiji?!“, i pišnu u gaće od zadovoljstva kada stranac počesto iz kurtoazije prema domaćinu (videvši kako je ovaj sve nade položio u potvrdan odgovor, premda nenaviknut na toliku količinu masnoće i začina u jednom jelu) kaže: „Mmmm, mhmm... Odlična je!“, naši vični ugostitelji su spoznali potrebu da ovladaju tim univerzalnim međunarodnim jezikom komunikacije, engleskim. Tako se rađaju prvorazredni prevodi ponude iz jelovnika nastali po sistemu: udri po bukvalizmu, il’ prevedi samo ono što znaš...

„Jelovnik“ sa pićima. Nešto lepši način da se kaže „karta pića“.

Pravi su izuzeTci kafići čiji nepismeni vlasnici na drljavom komadu kartona nisu napisali legendarno „NapiTci“. Takođe, podaTci Gradske čistoće kažu da leTci koje dele ulicom radi promocije svog novog (a već hiljadu puta dotad viđenog) kafića završe u obližnjoj kanti za otpatke uz neizostavno gnušanje sviju koji iole poznaju gramatiku milog nam em dragog maternjeg jezika, i na samu pomisao a kamoli pogled na taj omraženi nominativ množine sa tim jednim suvišnim slovom.

Ističu se i prevodi (odnosno, bolje rečeno: pokušaji prevoda) jelovnika i pićovnika na engleski jezik maštovitih ugostitelja, naročito u restoranima i kafan(icam)a na Zlatiboru, Mokroj gori i kod čuvene Šarganske osmice, no o tome u nekoj drugoj definiciji.

Radni sastanak na kome morate biti ozbiljnog lica kako vas sagovornici ne bi smatrali izrodom, a isti se dešava posle ručka sa salatom od ljutih papričica, kada želudac i creva počnu da se komešaju.
Karakteriše ga blago podizanje zadnjice, toliko blago da za ostale mora biti neprimetno; puštanje vetra i obazrivost da ne napusti predeo oko izlaznog otvora prerano, što znači da ostavlja vazdušni jastuk oko dupeta (u neku ruku praktično za neudobne stolice); smrtna ozbiljnost na licu „izvođača“, kao da se ništa ne dešava, eventualno uz blago nakašljavanje i „oštroumnu“ primedbu na nečije izlaganje ako se primeti da se neće u potpunosti moći prikriti reski zvuk oslobođenog vazduha stezanjem dveju kriški; konačno pridizanje sa stolice po završetku sastanka kada svi napuštaju prostoriju, a po slobodnoj proceni zagađivača nema više velike opasnosti po nozdrve prisutnih.
Mora se paziti da se ne stvori preveliki vazdušni jastuk koji bi premašio granice rastegljivosti donjeg rublja (stručnim žargonom: prenaduvavanje), te koji bi svojim raspršivanjem bacio senku sumnje na glavnog junaka.
Ključ do savršenstva u izvođenju jeste redovna vežba.

To je kad vam majka ili neka druga rodbina kaže kako da pronađete npr. radnju na koju oni misle i kupite ono što im treba, a pritom koriste orijentire od pre Hrista, tj., da budem blaži, iz svoje mladosti.