Skraćenica od definiši sebe. Smisao definisanja sebe je kvalitetna komunikacija sa drugima, u cilju upoznavanja sebe (ili obrnuto). To NE znači napravi profil na fejsbuku, slikaj se u gaćicama da te bolje upoznam, idi u teretanu da ti se definišu mišići...To ZNAČI definiši se, čoveče, shvati šta hoćeš od života, odstrani ono što ti smeta u životu, radi kvalitetne i korisne stvari, stiči prave prijatelje, okruži se lepim i dobrim ljudima, udalji se od zla..
Ako se definišemo PRE, ostaje nam POSLE za sreću i blagostanje koje idu uz definisanje!
Pitanje, koje se nekada postavljalo tek nakon iscrpnog, interesantnog razgovora i kojim se želelo da sazna da li će se neko sresti negde generacijski. Postavljalo se iz dobre namere i značilo je upravo ono što je i pitalo.
Sada se to pitanje postavlja prvo i nosi brdo zaključaka u zavisnosti od odgovora.
U narodu poznata kao bubuljica nejebica, tj ona koja izadje kad se duže vreme apstinira od sexa. Može se pojaviti i u većem broju.
Veoma skraćeni naziv za jednu multifunkcionalnu prostoriju.
U njoj možemo pošteno da se isplačemo, iskenjamo, istuširamo.
Veliki broj je onih koji su se u toj prostoriji setili prijatelja koga nisu čuli mesecima, kao i onih koji su, prazneći se, osmislili neki stih ili došli na ideju šta bi trebalo sledeće u životu da urade.
Takodje, u trenucima naše opuštenosti i samoće u VE CEu, može se dogoditi da udje baba ili majka, preturajući po veš mašini kako bi opran veš okačile da se suši.
Ili, upadne dete da nam baš u tom trenutku pokaže i otkrije - plišanu igračku koja mu danima džedži na krevetu.
E, na kraju ostaje ključ, koji je poželjan u vratima od VE CEa sa unutrašnje strane (ako u kući nema dece) koji nam omogućava neometani boravak u istom. Tada mogu da se čuju samo uzvici i povici nestrpljenja, ali šta se to nas tiče, kad smo sa prave strane vrata!
To je bezvremeni period koji naš narod preživljava.
Veoma potreban deo nameštaja, koji u 21.veku može poslužiti za peglanje odeće.
Blago ugrejane (ili vruće) stvari iz mašine za sušenje obavezno staviti na naslon stolice, ali je vrlo važno da veša ima puno, da se koristi samo JEDNA stolica i da se prvo poređaju majice, koje posle par dana, ispod gomile pantalona, krpa, čaršava i ostalog, izgledaju kao ispod pegle izašle!
Drug, koji je zaboravio svoje prve drugare iz naselja, izgubio neznost i skromnost koja je krasila nasu generaciju, osmeh zamenio dvema linijama izmedju obrva. Postao je glavna faca medju (uvek) nepoznatim likovima, ne skida naocare koje prikrivaju poluspljosteni nos iz tuce, kojom je dokazivao sebe. Vidim kako pod ,,punom opremom,, na motoru vozika devojke 15ak, 20 godina mladje od sebe, 200km/h.
Nesto me uvek tera da ga svojom pojavom podsetim na detinjstvo, pa mu se uvek nasmejem i pitam za roditelje, zdravlje, buducu porodicu, posao, a od svega dobijem odgovor kako je sve ,,ovo/ono,,. Teretana, ludilo i trange /frange, iz cega neizbezno shvatim da on ne zna ni ko sam ja, ni da li su mu roditelji zivi i gde, a posebno ne zna sta ce sa svojim zivotom, jer prazninu u dusi i neukost popunjava prolaznim stvarima.
Donji veš je definitivno najbolji pokazatelj da smo dodali ili pak smakli koji kilogram telesne težine.
*U prvom slučaju zatežu, a u drugom malo popuste.
Polako se udaljavajući od prirode, prirodnih plodova, zdrave hrane, pića i života uopšte, dobili smo sokove, jogurte, BOMBONE, šampone, sve obogaćeno vitaminima, da nam ne zafali što god.
Mislim da je krajnje vreme da neko smisli monitor, obogaćen kalcijumom, vitaminom C, B, E, da ne bismo dobili skoliozu, prespavavši dnevno svetlo, a i da se osećamo kao da smo negde u prirodi i džogiramo.
Po ,,teškim" slovima, rekla bih da je neki zaostali turcizam, a često se koristi da bi se iskazalo uporno, i često uzaludno čekanje nekoga ili nečega.
*Džuprim na ovoj stanici, a BUSa niotkud.
*Džuprim ispred ogledala...
*Džuprim...gde god.
Ni sama ne znam zašto, ali pravopis smisliše umni ljudi, da bi bar osnove jezika bile pristupačnije.
Uglavnom plastične(mada sad postoje i gumene), kockastog ili pravougaonog oblika(finije varijante imaju i kružne, elipsoidne piramidalne oblike, i sl.) sa malim ispupčenjima koja se uklapaju jedna u drugo.
Služe za dečju igru ili igru sa odraslima, za razvijanje motoričkih sposobnosti, vizuelnih, kao i da dete kroz takvu igru napravi neki svoj svet i u njemu uživa.
Sve dosadašnje generacije počele su da upoznaju svet oko sebe upravo preko nekih vrsta lego kocki. One su pružale samostalnost, kreativnost, individualnost, a bile su dobre i u velikoj grupi, kada svako od kreatora doda po nešto ili kada svako za sebe, boraveći u grupi, sklapa zamišljeno.
Uz lego(ili slične) kocke oseća se mir, spokoj, nema nervoze jer neuspeh ne postoji.
Naravno, u igri se mogu kombinovati sa drugim igračkama, a pošto sada postoje takvi paketi koji nude i kocke i čovečuljke i kolica i toliko raznovrsnih delova, nije potrebno mešati ih sa bilo čime.
Postoje sada, gumene, za decu do godinu dana, krupnije plastične za decu do 3 god, zatim sve sitnije i sitnije za decu preko 5god.
Zaista, ni na jednoj od tih varijanti ne videh da je upotreba i korišćenje lego kocki ograničeno uzrastom.
