
Бијо ја једаред са другрчнама у Бијоград. И сад ајд додемо у неки пичалук, мало живе муске, женскиње да ватамо. Одемо ти ми на рокенрол, ал баш тешки рокенрол, севају гитаре, грми бубањ, онај косати њаче нешто, не знам није ми се свидило, није као Бора Чорба нпр. Мушких много више, ружни леб те јебо, ја и другарчне највеће мушкарчне тамо.
Грму они убњеви, и кад је била пауза кренемо ти ми на неке мале оне готике, оне нам се смише нешто, видим ја ми ћемо вечерас гузце раскантават. Одведосмо их ми у хотел Бијоград доле према желжничкој. Сунце ти дечије крваво, кад смо ми њи доватли, па ја нисам чуо онлко скичање откад ми је ђед ономад гајде уруке узо и из свију снага дуно. Од тог дана не могу не волит рокенрол.
