Mudoblokatori
Najčešći razlozi i opravdanja za neiskazivanje osećanja prema drugarici. Razlozi koji nam, je l' te, blokiraju muda.
Znate se dosta dugo, ali poslednjih godinu i nešto ste počeli da se družite intenzivnije. Privukla su vas zajednička interesovanja, muzički ukus i netrpeljivost prema svemu što ima veze sa Balaševićem i Vokrijem. Vremenom se spisak onoga što vam je zajedničko proširio, pa bi ti sad malo i da produbiš vezu (i još nešto sem veze). E, sad, ako si apsolvent nejebice sa podužim stažom (a sva je prilika da jesi, jer u suprotnom reči iz naslova ne bi ni bilo u tvom rečniku), sva je prilika da patiš od hroničnog nedostatka samopouzdanja, koje je, je l' te (da parafraziram Mešu Selimovića) nemoćno kad se rodi, a strašno kad ojača. To je rak-rana koja, ako se redovno hrani mudoblokatorima, može da nabuja poput amazonske prašume i zauvek spreči dve bedne klice koje se nalaze u tvojim mošnicama da klijanjem formiraju dva čvrsta i postojana kamena, suštinsko obeležje muškosti. Tvoje vežbe pred ogledalom da imaginarnoj drugarici na lep način i uvijeno u oblande saopštiš istinu, koja u izvornoj verziji glasi "Dosta smo se više šetkali u fazonu Snežana Dakić-Boško Jakovljević, želeo bih da ti restauriram vulvu ili, što reče jedan cenjeni autor, da te jebem kurcem u pičku", završavaju se patetično kao prvi pokušaji Cicerona da opiše političku situaciju u Rimu, ili još gore, kao pokušaji Forlana da postigne svoj prvi gol za Mančester. Još jednom su kličice ostale u prašini. Zašto? Zato što su mudoblokatori metastazirali.
1. Ona mi je suviše dobra drugarica da bih to upropastio eventualnim spominjanjem veze (i verovatnim odbijanjem sa njene strane):
Šatro se toliko dobro kapirate da bi trivijalna i prizemna stvar kao što je veza unizilo transcedentalnost i dubinu vaše produhovljujuće platonske veze. Ne želiš da prljaš takvu svetinju nepriličnostima kao što su dogi stajl pamprčenje i filovanje senfare krečnim mlekom. Doduše, ako se njoj, u magnovenju, nastupu ludila ili pod uticajem alkohola, neko veče omakne da slučajno natrči kriškama na tvoju pridignutu močugu, nisi lud da odbiješ, ako ona može da spusti vezu na taj nivo, ko si ti da se protiviš? Ovo se mudoblokiranima skoro nikad ne dešava, najčešće iz jednog od sledećih razloga:
1. Blokada testisa je uslovljena nereprezentativnim fizičkim izgledom mužjaka (gojaznost, manji fizički nedostatak i slično). U tom slučaju, inteligencija ne igra nikakvu ulogu, možeš da budeš Tesla, da govoriš šest jezika i da znaš dobitnike Oskara po godinama. Nećeš jebati. Dobar si za zasmejavanje i za solidan provod subotom uveče kada nema alternative. Više šanse bi imao Maks Luburić da dobrovoljno dobije srpsku pičku usred Jasenovca.
2. Ženka je frigidnija od Fej Danavej u filmu "Mreža" i za nju je iskazivanje osećanja jednako zajedničkom podrigivanju posle ispijanja piva.
3. I jedno i drugo. Ubij se odmah. Banana-ikebana.
Suma sumarum: Možeš da se zavaravaš do mile volje da zataškavaš šta osećaš iz časnih namera. Istina je jednostavna. Ti se plašiš! Usro si se, pičko! Drugome prodaj foru o vanvremenskom prijateljstvu, dok uveče iz sve snage daviš biskupa na hologram svoje prijateljice. Sve i da jedno drugom dopunjavate rečenice i da znate koji zub je kome kvaran, to nema nikakve veze. Ako misliš da te neće odjebati čim nađe prvog koji odgovara njenim ekstravagantnim prohtevima (da nisu takvi, ne bi bazala s tobom godinu dana), ti si onda još veća budala nego što izgledaš. Potencijalna materijalna sigurnost, prosečna žvaka, prosečna količina muda i ode ti u kanalizaciju, ko da nisi ni postojao, pa do mile volje zamišljaj kako joj nodluje bradavice koje si toliko puta imao na metar od sebe. Ako misliš da ona nije provalila da si se napalio ko mladi pavijan, takođe si se zajebo. Zna ona to dobro. I moli Svevišnjeg da nikad ne skupiš muda da joj to i kažeš, da bi vas oboje poštedela neprijatnosti, jer je, je l' te, jako obzirna osoba.
2. Ako popijem korpu, tek onda neću moći da se pokupim i startujem drugu mesecima i godinama
Ako se, ne daj Bože, desi najgore, i popiješ korpu, to će toliko uništiti tvoje ionako poljuljano psihičko stanje, već postojeći kompleksi će se utemeljiti i mnogo će vode proteći ispod mosta pre nego što budeš bio spreman da se opet otvoriš. Zaurlaćeš kao Čarlton Heston u "Planeti majmuna" kad shvati da je na Zemlji, kao Laušević na kraju "Sivog doma" i tvoja unutrašnja drama će se nastaviti u nedogled.
Ako si stvarno sposoban da se ovako osećaš i time potvrdiš da svi oni super-iritantni "volim te i posle smrti" likovi iz knjiga i filmova stvarno postoje, onda si u većem kurcu nego što se može i zamisliti. Ne znam šta da ti kažem. U svakom slučaju, ništa ne možeš da izgubiš. Već si bio na nuli, tako da jedino što može loše da se desi je da tu i ostaneš, a tu si već ionako na svom terenu. U principu nemaš čega da se bojiš. Isto kao kod vađenja zuba - zajebano, ali ništa nepoznato. Ako i popiješ pedalu, gledaj na to kao na uklanjanje gangrenoznog zuba iz vilice - bar se nećeš više baktati sa istim. Boleće te malo po isteku delovanja anestezije, ali si se bar rešio bede.
Suma sumarum: da demistifikujemo neke stvari.
1. Rep ti NEĆE porasti ako piješ kafu.
2. Utisak o Bosiljčićevoj glumi se NEĆE popraviti ako ga gledaš više puta.
3. Kurac i ostali organi ti NEĆE otpasti i pakao se NEĆE otvoriti pod tobom budeš li saopštio svoja osećanja i popio korpu. Sve je to za ljude.
3. Ako me pedalira i to se pročuje, kako ću posle na oči zajedničkim poznanicima i drugarima
"Mali je ovo grad, u njemu sve se zna", pa se tako i raščulo da si popio tvrd ispuš kod izabranice tvoga organa sa dve pretkomore i dve komore. Kad god vidiš nekog od zajedničkih poznanika, moraš pokorno da saginješ glavu i besno da ljubiš sram, kao do juče Dušan Vasiljev. Strašno te pogađa što sad moraš da slušaš njihove veštačke reči utehe, koje, što se tebe tiče mogu da ture sebi u rč, sažaljevaju, a ti se pitaš, što me bar ne mrze? Jer, ti njih u tom momentu zaista mrziš. Što ne gledaju svoja jebena posla? Pa, zato što je to u ljudskoj prirodi. Nije valjda da si tek sad primetio da ljudi obožavaju da se nekom desi nešto loše, da bi to kasnije mogli da prepričaju nekom drugom? To se zove češljanje jezika. Ništa revolucionarno. Svako čudo za tri dana. Pričaće, pa će prestati.
Suma sumarum: Ako ćeš životne odluke koje se tiču samo tebe da gradiš oko toga šta će drugi o njima da kažu i misle, onda ti ni jebeni seksualno opterećeni Jevrejin, koji je po Neletu Karajliću u pravu, ne bi mogao pomoći i preporučujem monaštvo, kako bi celibat bar imao svrhu i smisao. Bar ćeš tešiti sebe da si posvećen višem cilju kad ti stigne Božićna čestitka od drugarice sa porodicom. Drugačiji život tebe interesuje.
Suština svega je razmišljati što manje. Gorepomenuti Ciceron je svoj nedostatak pokorio i pretvorio ga u pobedu. Ali, nismo svi Ciceron.
Prst na obaraču
Sumrakom je dobovala sitna, dosadna kiša, a negde u daljini hor pijanih glasova se nadjačavao sa harmonikom … “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je maaaala” … Eee, moji vi … meni je prevelika večeras, mišja rupa da mi je …
Prošlo je tačno šest meseci otkad sam otišao u rat i tri otkad sam se iz njega vratio. I dva otkad si mi rekla da je među nama gotovo. Da ti ne pada na pamet da ceo život dvoriš bogalja. Bogalja ? … Taj te bogalj voleo, i još uvek te voli … Da, ali si i go kao taj pištolj za pasom što nosiš, rekla si. Pištolj ? … Eh, da … stara, verna “tetka” šćućurila se u futroli k’o da zna da je oružje poraženog ratnika. Otkopčah lagano dugme i kundak odblesnu mutno u odsjaju prozora. Pomilovah ga, a zatim se šaka uvežbanim pokretom savi oko njega i povuče napolje.
Sedam na stolicu, stavljam cev među kolena i repetiram. Leve ruke nema da mi pomogne, opravdano je odsutna … na mrtvoj straži podno metohijskih planina. Ustajem i ponovo zauzimam busiju kraj prozora. Prst je na obaraču, prinosim cev slepoočnici. Dodir hladnog čelika i kože aktivira kaleidoskop pred očima.
Trčimo po pljusku, mokri k’o miševi, do spasonosne nadstrešnice lokalnog autobuskog stajališta. Da, pratim te kući. Da, nemam jebena kola. Ali sam srećan dok ti kosu sušim maramicom. I ti si srećna. Ili mi se učinilo ? Češljaš mi kosu prstima dok brbljaš nešto veselo, od čega ni reč nisam upamtio. Šteta ...
Nakon što te bus odneo video sam te samo još dva puta, ako ne računam snove i slike sa tvog venčanja koje su mi poturene na uvid uz pogled ispod obrva i tek ugašen osmeh oko usana. Likovali su lokalni zvrndovi, mislili su da ću da ridam, šta li ?
A onda, vidim moju sestru kako me grli i plače ljubeći prazan levi rukav moje košulje, uz „samo kad si mi se živ vratio“. Plače seja jadna, a ne sme da mi kaže da se otkako sam otišao, u tvoj život uvukao nemir, a s njim i on – Elmer Davež, lokalni „milioner“, koji doduše ne poseduje palatu i jahtu, ali je njegov „diskretni šarm buržoazije“ učinio tvoju „nepodnošljivu lakoću izbora“ još lakšom. Luksuzna kuća na periferiji ili podstanarstvo ? KušEMdasi ili gradski bazen ? Toyota Land Cruiser ili Taxi ?
Ali ne, dušo, čaršija se večeras neće osladiti našom pričom. Znaće, ako povučem oroz, da to nije zbog sakatosti, posttraumatskog stresnog poremećaja ili kukavičluka, već zbog nas dvoje.
Zbogom „tetka”. Dosta je bilo.
* * *
Svratih pre neki dan do vaše radnje po neku robu. Miholjsko leto. Elmer za divno čudo beše uslužan i nenadrkan. Sa zadovoljstvom konstatovah da bi mu kapica rabina dobro stajala na dobrano proređenom skalpu i da će mu ogledalce uskoro biti obavezan asesoar kad pođe na pišanje.
A onda si se odnekud pojavila ti, vodeći klince za ruku. Kratak osmeh očima i konvencionalno „Dobar dan“, tek toliko da preparirani ništa ne primeti, ustostručili su vrednost moje odluke da spakujem „tetku“ nazad u futrolu pre deset godina.