Kućna pomoćnica
Žena kojoj plaćaš za seks sa svojom ženom.
- Da nećemo... ?
- Ne mogu večeras, preumorna sam...
Džeki Čen
Kriška belog luka koja najviše pali i žari.
- Uf, uf, daj vode!
- Na Džekija si naleteo? Evo voda!
Zauzdati
Pripitomiti, upristojiti, srediti. Uticati na nekoga da iz korijena promijeni ponašanje. Kao i divljeg konja, smiriti ga, ošišati mu grivu i natjerati da bude krotak i poslušan.
- Svi li su muškarci isti, prije braka skidaju zvijezde sa neba a čim ti stave prsten zaborave na sva obećanja.
- Ti to za ovog mog nešto? Ne brini, mama, zauzdaću ja njega, ne brigaj ti ništa. U ovo vrijeme iduće godine, kada opet dođete kod nas, naći ćeš ga sa keceljom i usisivačem u rukama.
- Da vidim i to čudo.
Pričao ja ili pas lajao, isto mi se hvata
Period u odrastanju jednog roditelja. Počinje trenutkom kada shvati da djeci na jedno uvo uđe, a na drugo izađe, bez stanice u sredini. Od tada samo poslovno, kao i voz iz poređenja.
Neće znati gdje se nalazi
Verbalni uvod u furiozni napad. Oružje je podmazano i napunjeno, vojnici spremni i motivisani, sve pripreme su obavljene i čeka se samo komanda... A kada se to desi, i Hanibal da gleda, obrvu bi podigao. Frontalni udar teškom, lakom konjicom sa bokova, obuhvatanje u stilu zmijskog cara, stezanje do poslednjih kapi...
- Jesi li naučio, Mahabharata?
- Sve. Ima da zablistam. Kad se sjutra table dohvatim, profesor neće znati gdje se nalazi! Neće znati šta ga je snašlo, kako se zove ni u kojoj je državi!
- Dohvati se ti još malo knjige danas, vidi malo bolje onu Plankovu konstantu. Da ne bude predeo slikan čajem u avgustu... A i svako ljeto poslije toga.
- Mudro zborite, mama. Mada, i ta polja čaja, i to je za ljude?
- Jeste, ali za one sa obaveznim, osnovim, obrazovanjem. Uči, sine, nije škola pojata...
Kumiti i bogoraditi
Moliti, ali na kvadrat. Ma šta na kvadrat, na kub. Dati sve od sebe, upirati i nogama i rukama, poniziti se u procesu ako treba.
- Zaboravi na dres. Neće da ga vrati.
- Pa jesi li je fino zamolio?
- I zamolio, i kumio i bogoradio ali ništa. Kameno joj srce osta.
- Pa šta će njoj, ona čak i ne ide na utakmice?
- Ako znam, zna me jad. Ali, na dres zaboravi.
Otisnuti se
Dati se u promet. Jer, ako je brak mirna luka, a brodolom krah bračne veze, prostom dedukcijom se zaključuje da je potreban, a nažalost često i dovoljan uslov za brodolom upravo otiskivanje bar jednog od brodova dalje od sigurnosti pristanišnog veza.
- Dragom Milisavu iz Splošnice srećno uplovljenje u mirnu luku žele majka Mirka i otac Slavko.
Možda će neko zvati
Razlog za neisključivanje mobilnog telefona čak i kada je vrijeme za odmor.
- Alo?
- Mhm.
- Ih, izvini, izgleda da sam te probudio.
- Da znaš da jesi. Mada, ko mi je kriv kada ne isključujem telefon ni kada spavam.
- Pa, da znaš da bi trebalo. Zbilja, zašto ga ne isključiš barem kad spavaš?
- Pa, možda će neko zvati?
- I to što kažeš.
Ovaj naš
Superlativ prvog lica jednine. Nešto kao moja malenkost , više kao moje visočanstvo, a najsličnije izrazu me, myself and I, odnosno, totalni manjak tolerancije i razumijevanja za svijet okolo, ali i sa određenom dozom inata.
Korijene vuče iz atavizma plemenskih zajedica i naslijeđa pripadnosti, iz vremena kada smo mi bili MI, a oni ONI. A naši NAŠI!
- U 5 dolazim kod tebe?
- Bogami, ovaj naš neće ustajati u 5, tamo oko 8, ništa prije.
- Zašto kenjaš sad, neću onda stići da završim sve, treba mi bar pet sati rada na tvom kompjuteru?
- Ko te šiša, moj kompjuter, moja pravila!