DVE SESTRE (ne tako male kako bi se moglo pomisliti s obzirom kako se zabavljaju):
Aj da pevamo pesme u svim stilovima, da vidimo koji nam najbolje leži. Ajde, snimam, kreći... Al moramo glasno, slab je zvuk na ovom telefonu.
"Niiiiši mouj odžavnooou doooubrou žnam..."
"MaAajko moOoja mnogo mi ga žaoO, jer je leEep i mlaAad, jer je leEep i mlaAad..."

KEVA (ulazi sa izrazom na licu kao pred povraćanje): Jeste vi normalne? Kakvi su to neandertalni zvuci? Ovde su nam zidovi tanki toliko da čuješ komšiju kad sere, a vi se tu dernjate ko bolesne! Eeee to majka jednom rađa, samo sam ja bila te sreće da rodim dva puta...

A: Joj dragi znaš kako sam imala skrnav dan!
M: Pa šta je bilo ljubavi, ispričaj mi?
A: Ma... trebala sam u osam da se nadjem sa Sanjom i krenula sam naravno da se spremam negde oko četiri da bih stigla, ali dok sam stavljala maskaru skontala sam da se potpuno osušila, a nisam imala vremena da skoknem do DM-a pa sam se mučila da je nanesem jedno 20 minuta, pa sam je na kraju skinula jer nista nije valjalo, sve trepavice su mi se ulepile i tako da je to potrajalo. Kad sam nekako dovršila šminkanje, dok sam oblačila znaš onu rozu majicu sa mašnicom sa strane koju obožavam jer mi nije ni prekratka ni predugačka i boja je onako baš u skladu sa onim svetlim farkama sa cirkonima na džepovima, ubrljala sam je puderom pa sam morala da smislim sta ću drugo da obučem, a ništa mi ne ide uz te farke kao ta majica, znači poludela sam... U međuvremenu me je nazvala Maja da mi kaže kako razmišlja da se vidi sa bivšim, nije normalna, on je ladno bio uporedo i sa sestrom od njene komšinice koja joj je ono jednom čuvala psa, mislim da se zove Tijana, znaš ona sa iskrzanom kosom... Uglavom, dok sam ja njoj objasnila da to ne radi, a ona uporna, prošlo je baš dosta vremena i kasnila sam pola sata već, Sanja je histerisala jer je u kafić gde me je čekala došao onaj Mihajlo što joj se sviđao kad smo bile u srednjoj, a koji btw ima nenormalno gadnu devojku, ja ne znam šta je sa tim dečkom, zašto nije hteo da bude sa Sanjom. Ona je jako dobra devojka, iako istina nije baš nešto kad je u pitanju stil, jebote pa ladno je za Novu Godinu bila obukla braon najlonke na crnu suknju, mislim to jednostavno ne ide, zato što bla bla bla bla bla bla bla....
M: (Posle prve rečenice izgovorene od strane Ž.) "E, ne mogu ja ovo... Ajde gledaću je sa razumevanjem i pokušaću da se setim da koji put klimnem glavom. Samo da mi ne postavi neko pitanje pa da provali da je ne slušam, ništa onda od sexa. Mmmm sex sex sex sex sex sex sex..."
*** Kladim se da je i sad većina muških stvorova koji ovo čitaju samo preletelo pogledom preko izlaganja gospođice A. I ne krivim ih.

UČENIK: Ali molim vas profesore dajte mi priliku da popravim ocenu, zaista ne smem da padnem na popravni. Kažite samo koje oblasti da naučim i sve ću da naštrebam do petka obećavam.
PROFESOR: Eee Petroviću, Petroviću... Ajde da si mi ko pesmicu naučio sve o prokariotskoj i eukariotskoj ćeliji, ćelijsko disanje - znači glikoza, Grebsov ciklus i transport elektrona, i ajdeee potentnost jajnih ćelija i determinaciju razvića. Eto, mislim da to nije teško, čak ni za tebe.
UČENIK: Nije profesore, hvala vam stvarno, vidimo se u petak. (A u kurac, nemam blage veze šta je rekao, ubiće me moji, a moram i da smislim kako da eskiviram petak...)