Серија коју би подхитно требало уписати у жанр научне фантастике.

Реченица која се често чује од родитеља када њихов пулен бане одваљен од алкохола кући, а односи се на друштво са којим је до малопре циркао. Или се родитељи овако теше да њихов мали више није мали, или су стварно дебили па мисле да њиховој финој и невиној дечици неко на силу сипа алкохол у уста.

Досетка из сеоских шодер- лиги, када се играч мрског противника нађе у положају говечета које пасе траву.

Договор будућих пријатеља око спремања свадбе својим мезимчићима, чије су се душе спојиле па су решили да себи свију љубавно гнездо и 'закуну се да их нико раставити неће', како вели наш велики етно- социјални поета у Бајерновом дресу- Тарми Рићми Митар.

Мали, маљави, весели човечуљци који се убијају од хмеља и варе џиџу са Гандалфом, када их овај снабде добром вутром.

Да би био врхунски лажов, мораш убедити себе да су лажи које изговараш истина. Е па, ова фраза је толико отрцана да ти ни зен- методе концентрације не би помогле. Једном си у ове речи поверовао, бившој која је снимила генгбенг са матурантима али ни ти више ниси толико глуп. Какав то човек мораш да будеш, осим ако ниси са форума Б92, па да поверујеш да неко није знао шта ради док је закидао радницима плате, блудничио са децом, убијао, па када дође време за наплату он заврши на психијатрији као неурачунљив. Славко Р. из Бољеваца је бар признао да је убио комшију јер је овај био вампир.

Честа радња у животу свих нас. Надође тако у тренуцима тамним, у очају и самоћи. Наиђе као плима и под руку води срамоту. Седнеш крај прозора, запалиш јефтину крџу и уз домаћу брљу се сећаш неких безбрижнијих времена. Спазиш слику из основне испод 'Блица' на креденцу и загледаш се у себе. Уз пијани смешак констатујеш да је са матуре а онда се зацрвениш и псујеш матер своју што те је натерала да изгледаш као бугарски шверцер, тако уредно очешљан у жутој кошуљи, на којој виси шарена краватица. Носиш лепе црне ципелице и из њих вире беле чарапе... Фино, естетски нема шта. Кроз маглу долазе и љубавне поруке које си на матури слао Мири и исте ноћи, као шмокља плакао иза ресторана када си видео да је неки баја, средњошколац дабоме, скутером одвезао пут Пициног парка. За тим иде и туча ученика, која се за тебе завршила и пре него што је почела јер си се саплео и разбио вилицу о ивичњак... Па ту је и средња, тешио си се да ће у њој бити боље али ти си обитавао као дух и једва нашао рибу, која те је преварила већ трећи дан... Бар да си био неки ђак ту, него труба. Факс нећемо да помињемо, тога је чак и мене срамота. Мислиш тако и црвениш се, као булка, док схваташ какав слабић си био. Кунеш Бога, друштво и државу, затуцани Балкан... Кунеш и студенте, боље људе од себе, који завршише све у року и нађоше посао.Какав- такав, али посао... И бацаш чашицу, јебо јој пас матер и опет кунеш и проклињеш.