Serija koju bi podhitno trebalo upisati u žanr naučne fantastike.
'Ajde što onaj pajser Sindragan ima telekinetičke, Radašin seksualne nadljudske moći ali što su medicinske sestre i doktori uvek nasmejani i ginu da udovolje pacijentu... To je već davno prešlo granicu normalnog.
Rečenica koja se često čuje od roditelja kada njihov pulen bane odvaljen od alkohola kući, a odnosi se na društvo sa kojim je do malopre cirkao. Ili se roditelji ovako teše da njihov mali više nije mali, ili su stvarno debili pa misle da njihovoj finoj i nevinoj dečici neko na silu sipa alkohol u usta.
- Šta je Milanu, legao još u osam?
- Ne pitaj, dovede ga neka baraberija malopre i unese ga u krevet mrtvog pijanog. I samo se smeškaju, a on jadan kao riba na suvom! Opet su ga napili!
- Majku im jebem ništačku, opet ga prevarili da se napije! E, pa nema više da se druži sa njima!
Dosetka iz seoskih šoder- ligi, kada se igrač mrskog protivnika nađe u položaju govečeta koje pase travu.
- Op, op! To bre Milašine, polomi mu ti grisini od nogu! Opaaa, tako, nek pase travu malo!
- Bacite koren žita vepru!
Dogovor budućih prijatelja oko spremanja svadbe svojim mezimčićima, čije su se duše spojile pa su rešili da sebi sviju ljubavno gnezdo i 'zakunu se da ih niko rastaviti neće', kako veli naš veliki etno- socijalni poeta u Bajernovom dresu- Tarmi Rićmi Mitar.
Golupčići su izbegli ovaj svečarski trenutak jerbo odlično poznaju narav tvoritelja svojih, pa su otišli da gledaju venčanice i ostale potrepštine. Mladoženjina majka, Milosija, sedi kraj šporeta i ćuti grdna, ništa ne govori. Her Svetozar- Toza Frankfut, taj stari bauštelac, je glava porodice i 'ima da bidne kako on kaže inače će Milosija da dobije sledovanje, kad prijatelji odu, jelte'. Mladin ćaća, ugledni akademski slikar, Jasmin Kučajski se ne slaže sa Her Svetozarom da bi njihovo veselje bilo adekvatno ispraćeno muzikom Bora Drljače i Goci benda, već je za neku etno varijantu Biljane Krstić i Milodarki, dok bi tortu ispratio gudački kvartet. Veli još i da je četristo duša mnogo, te da bi najuža porodica bila sasvim dovoljna. Mladina mama, dete Beograda, treća generacija, da. Čuvena profesorka nuklearne fizike, gospoja plave krvi, Aristofanija Tanjirača- Langobardski se ne da skoncentrisati lako na ovaj razgovor zbog parčeta prasetine u tanjiru, na kojem je primetila masnoću! 'Mili Bože, kakvi su ovo ljudi, pa ovo je holesterolska bomba! Jesu li čuli uopšte za makrobiotiku?' Babu i dedu boli kurac, zaspali uz Dnevnik.
Mali, maljavi, veseli čovečuljci koji se ubijaju od hmelja i vare džidžu sa Gandalfom, kada ih ovaj snabde dobrom vutrom.
Ćale: Šta gledaš bre to, opet oni patuljci?
Sin: Hobiti ćale, tri puta sam ti rekao.
Ć: Ma sve to ista govna, jebem im mater ko ih napravi tako male.
Baba: Daleko bilo šta ti sa zapada sve neće da smisle i pošalju ovamo da nam omladina polude i nastrave se deca. Ccccc...
Da bi bio vrhunski lažov, moraš ubediti sebe da su laži koje izgovaraš istina. E pa, ova fraza je toliko otrcana da ti ni zen- metode koncentracije ne bi pomogle. Jednom si u ove reči poverovao, bivšoj koja je snimila gengbeng sa maturantima ali ni ti više nisi toliko glup. Kakav to čovek moraš da budeš, osim ako nisi sa foruma B92, pa da poveruješ da neko nije znao šta radi dok je zakidao radnicima plate, bludničio sa decom, ubijao, pa kada dođe vreme za naplatu on završi na psihijatriji kao neuračunljiv. Slavko R. iz Boljevaca je bar priznao da je ubio komšiju jer je ovaj bio vampir.
- Šta radiš, sine?
- Evo ćale, gledam neke tvoje stare slike. Haha, vidi kako si bio smešan sa ovom frizurom.
Obojica se smeju ćaletovoj frizuri.
-A odakle je ova? Kakva je ovo ludnica?
- To je sa ekskurzije. Ah, kakva je to ekskurzija b...
- A ova?
- Isto.
- Hahahahahah a vidi ovu, kakvo ludilo. Svi odvaljeni kao stoke, sigurno a? Haha, vidi ovaj povraća. Ćale, gde si ti na ovoj slici? Hahahaha, vidi ovog lika obučenog u mini suknju i sa perikom što se ljubi sa ovim crncem.
Dečak se smeje od srca i u jednom trenutku kapira o čemu se radi. Polako prepoznaje čoveka na slici i okreće se prema njemu ali ga ovaj dočekuje sekirom u čelo.
- Izvini, sine, nisam znao šta radim...
Česta radnja u životu svih nas. Nadođe tako u trenucima tamnim, u očaju i samoći. Naiđe kao plima i pod ruku vodi sramotu. Sedneš kraj prozora, zapališ jeftinu krdžu i uz domaću brlju se sećaš nekih bezbrižnijih vremena. Spaziš sliku iz osnovne ispod 'Blica' na kredencu i zagledaš se u sebe. Uz pijani smešak konstatuješ da je sa mature a onda se zacrveniš i psuješ mater svoju što te je naterala da izgledaš kao bugarski švercer, tako uredno očešljan u žutoj košulji, na kojoj visi šarena kravatica. Nosiš lepe crne cipelice i iz njih vire bele čarape... Fino, estetski nema šta. Kroz maglu dolaze i ljubavne poruke koje si na maturi slao Miri i iste noći, kao šmoklja plakao iza restorana kada si video da je neki baja, srednjoškolac dabome, skuterom odvezao put Picinog parka. Za tim ide i tuča učenika, koja se za tebe završila i pre nego što je počela jer si se sapleo i razbio vilicu o ivičnjak... Pa tu je i srednja, tešio si se da će u njoj biti bolje ali ti si obitavao kao duh i jedva našao ribu, koja te je prevarila već treći dan... Bar da si bio neki đak tu, nego truba. Faks nećemo da pominjemo, toga je čak i mene sramota. Misliš tako i crveniš se, kao bulka, dok shvataš kakav slabić si bio. Kuneš Boga, društvo i državu, zatucani Balkan... Kuneš i studente, bolje ljude od sebe, koji završiše sve u roku i nađoše posao.Kakav- takav, ali posao... I bacaš čašicu, jebo joj pas mater i opet kuneš i proklinješ.
I hteo bi da se vratiš nazad, kroz vreme i život, sramotu i suze i promeniš sve. Hteo bi ti, al nema, bajo...