Ogroman zajeb koji napraviš kao klinac ne sluteći da te je keva indirektno i tako mudro prevarila naučivši te gde je prodavnica kako bi te svaki naredni dan slala da joj kupiš hleb.

Pitanje nakon čega uvek slede bar još 2 štangle.

Biće sa natprirodnim moćima koje se teleportuje po kući samo od sebe.

Situacija u kojoj ne uzimate 4 dinara kusura jer vam ne treba da vam se vuče po novčaniku a sutradan vam tih istih 4 dinara fali da kupite hleb od 36 dinara te stoga vadite novih 100, 200 ili 500 dindži.

Mali put kroz život. Put kroz dvorište baba Mire do fudbalskog terena (tu moraš da prođeš da ne ideš okolo jer skraćuješ 5 minuta pešačenja). Uvek se polu-krijеš jer strepiš da te ne vidi kako se provlačiš kroz njeno dvorište sa svojim drugarima i kako joj berete njene trešnje/kajsije ili najslađe grožđe u kraju. Gleda vas popreko kada vas zatekne iako joj kidate granje i ostavljate nered po avliji ali vas opet pušta da prođete, jbg, valjda jer ste još deca. Ipak, nasmeje se retko onako blago starački i pomazi te po glavi, obično rečima "sine moj mali". Ona je jedina koja neće da vam buši loptu ako joj upadne u dvorište, retko kad priča i nje se niko ni ne plaši. Ponekad te pita da joj kupiš pola crnog hleba, ti se odvezeš svojim bmx-om za čas i kupiš joj, a ona ti da kusur da kupiš žvake. Ti budeš najsrećnije dete na svetu jer si zaradio koji dinar. Kada si žedan posle fudbala piješ na njenoj česmi vodu a ona te uvek ponudi uštipcima ili ratlukom. Uvek uzimaš, nikada ne odbijaš.

Dugo si spavao ali napokon si se probudio kao odrastao čovek. Stari drugovi, stara ekipa, stari teren za fudbal. Prvi put je sa željom iščekuješ da se pojavi da je pozdraviš i pitaš je "Kako ste"... ali ona je davno otišla svojim putićem...Kroz maglu se sećaš njenog lika a putić više nije ono što je bio. Sada su tu neke nove zgrade, neki novi ljudi. Sve se promenilo. Ipak, ona stara česma i ledena voda koja teče iz nje kao i onaj ukus slatke crvene trešnje koju ste kao klinci krali je opstala u novoj urbanoj sredini i vraća te u neke stare dane, neke stare priče...

...onaj stari putić...
...lepo je ponakad setiti se...

Šamarčina iz okreta sa zamahom većim od 180 stepeni. Oplemenjivač budala, idiota, bezobrazne dece (koja ti se bezrazložno iritantno pleze kad prolaziš pored njih), glupih taksista, džukela, Saše Popovića. Lek za sve probleme. Bridi i po par sati.

Budući "beogradski" automobili će samo njih posedovati, zatim će se svesti sve na prvu, na kraju ćemo brže ići pešice.

Dva lista iz sredine sveske usled nedostatka toalet papira.

To je ono što odmah uzmeš u ruke nakon gledanja prvog porno filma.
Nažalost... ili na sreću... u većini slučajeva je nažalost...

Jedini kviz u kome igrač završi učešće tako što pogine.

To ti se desi kada samelješ mušicu koja ti je pre toga stala 17 puta na nos, ušla 7 puta u uvo i pokušala da ti oplodi kapke i to sve naravno dok si ti pokušavao da spavaš.

dinar.

Зашто јаја сматрамо драстично бољим од курца у говору, а тако су близу један другога не знам ни сам, али тако је било и остаће за век векова.

Јебозовно најукуснија ствар уз јутарњи доручак у пекари које никад нема дововљно за последњи и најлепши залогај.