Potpuno spreman za sve izazove. Sati i sati mukotrpnih treninga konačno su počeli da se isplaćuju i da daju tražene rezultate - dosegao si željeni nivo svojih sposobnosti. Sve što ti sada preostaje jeste da nastaviš da redovno vežbaš, kako ne bi dozvolio da se ponovo zapustiš i vratiš u početni stadijum.
- Svestan si da piješ petu čašicu rakije, a tek smo došli na svadbu? - Apsolutno. - I? - Ne boj se, neće mi biti ništa, u formi sam još od prošle nedelje i kumove slave. - U toj formi si ti od kad sam se udala za tebe. - Tačno. Zapitaj se zašto je to tako.
Floskula koju uglavnom koriste stariji ljudi kako bi klincima indirektno stavili do znanja da, iako sada vode miran i idiličan porodični ćivot, to nije oduvek tako bilo, bili su i oni nekada mladi i razuzdani, ali posao, žena, deca, jebiga, morali su kad tad da se smire i skrase i uplove u mirne luke bračnih voda. Ipak, predanja o događajima iz njihove mladosti ostaće večno da žive u pričama i prenosiće se generacijama s kolena na koleno.
- Ćale, daj ključeve od kola. - Mrš. - A daj, imam sastanak, kiša lije, neću valjda peške po devojku da idem? - Ohoho, sastanak, pa što ne kažeš sinčino moja, evo ključevi od kola, evo 200 dinara za piće i još 200 za kondome. I nemoj da radiš ništa što ja ne bih xexe. - A šta si ti to radio? Stric mi pričao da si bio bubuljičavi štreber, da nisi pio, nisi pušio, nisi izlazio, da ti je keva bila prva i jedina devojka koju si imao i da si plakao od sreće kad ste se prvi put poljubili jer si mislio da ti je to ujedno i poslednji put. Tako da me interesuje, šta si ti to tačno u mladosti radio? - Jebo sam ti majku. Ostavi ključeve.
Floskula koju koriste uglavnom sportista kako bi zaplašili protivnika pred meč i pokazali mu da pucaju od samopouzdanja i da uopšte nema potrebe za verbalnom predigrom, već će direktnim okršajem na terenu, licem u lice, iskazati svu svoju nadmoć.
- Oćemo u kafanu noćas? - Kaži da li misliš da možeš da me pratiš u celonoćnom ljuštenju rubinštajna? - Sve što imam reći ću na terenu.
Pretnja nenapunjenim arsenalom. Verbalni atak koji ima zadatak zastrašivanja protivnika u cilju ispunjenja svih tvojih zahteve.
Međutim, ukoliko protivnik shvati da je sve to samo prazna priča, ili pak ukoliko je preko puta tebe jedan od onih likova iz akcionih filmova koji će hladno da ti odbrusi: ''Nema pregovora sa teroristima'' - najebao si kao žuti, sinak. Tvoja misija u koji si krenuo noseći pušku napunjenu ćorcima ovde se završava na jedan od dve načina koja si još ranije mogao predvideti: pukovnik il' pokojnik. Nažalost, bićeš iznesen sa nogama napred.
- To je to, sad su ga preterali. Kim Ping Pongu, obavesti ceo svet da će akcija uništavanja američkih agresora i zvanično početi na rođendan moga ćaće 16. februara zime ove gospodnje! - E? Mislim, kako to mislite gospodar Džong Ilu? - Kako kako bre? Pa putem televizije, okači na redtjub, jutjub, smisli bre! - Ma dobro to, nego mislim zašto? Zašto sad odjednom? - Kako zašto? Gle šta su napisali o mojoj frizuri. - Samo zbog toga? - Pa ne... I zbog toga što su... Ubijali Indijance... Držali crnce kao robove... Širili agresiju po svetu... Bombardovali Srbiju, priznali Kosovo, a Šešelja strpali u Hag! SVE IH SPALITI, A VOJVODU OSLOBODITI! De su nam nuklearke? - Koje nuklearke? - Kako koje jebem ti oganj, pa one što smo pretili da ćemo im poslati usred Vašingtona, pa onda duž istočne obale sve do Floride BUM BUM, usta ih jebem. - Pa nema, za te pare smo napravili statuu vašeg oca. - Za SVE pare? - Pa rađeno u brounzi gospodaru, jeste videli kakav je, ko da je živ, MRTVOG NE PRAVIMO! - E ćale, ćale, jebeš me i u grobu. Ništa, ipak ti objavi da ćemo da ih napadnemo s tri-čet'ri nuklearke, ukoliko nam ne ispune zahteve. Neke, smislićemo kasnije koje. - A šta ako provale da blefiramo? Onda ćemo mi da najebemo. - Pošto ovi iz Južne Koreje liče na nas, reći ćemo da si njihov i da oni oće da nam podmetnu rat. Onda ćemo za primer da te streljamo na trgu. Tako da bi ti bolje bilo da pretnje zvuče što uverljivije. Aj pohitaj sad lagano i uplatider mi usput Bsk-Javor od nula do dva gola.
Nesigurna, nepredvidiva, krhka i lomljiva. Anatomski stvorena da u jednom trenutku izdrže uraganske nalete i klizeće startove svih Stamova i Gatuza na planeti, dok bi u drugom, laganim povetarcem bila uništena, pregažena i prepolovljana, ostavljena u životu tek toliko da mogu iscrpljenim i promuklim glasom da dozovu pomoć. Projektovana da dosegnu sam krov sveta, kolena bi trčećim korakom nezadrživo napredovala ka svom cilju, ne dozvoljavajući da im se išta ispreči na tom putu, da bi se na poslednjem stepeniku nespretno okliznula i u sekundi se strmoglavila i našla na početnoj tački. A onda opet Jovo nanovo...
Kolena popularnog Zube, pravog Ronalda, najboljeg igrača sveta na prelazu iz 20. u 21. vek, jednostavno su imala svoju narav. U isto vreme su mogla da budu i najsigurniji oslonac na svetu i najveći neprijatelj. Ćudljivost te naravi sprečila je Ronalda da defintivno dokaže da je najbolji, ali mu je i istovremeno omogućila fudbalsku besmrtnost.
- Pomirio sam se sa Anicom. - Opet? Jebote, veza vam je nestabilna kao Ronaldova kolena. Ako se nisam zabrojao, to je deseti put za poslednje 3 nedelje da odlazi i da ti se vraća. Čoveče, ti se ne zabavljaš sa devojkom, nego sa bumerangom. - Pa znam... Ali ja je volim. - Predlažem ti da udariš sebi par šamara ne bi li se osvestio i realno sagledao situaciju. Kad to uradiš, pozovi me da razgovaramo, do tada uživaj sa jo-joom.
Nesposobnost pravilnog upravljanja sopstvenim ekstremitetima ili određenim unutrašnjim organima, najćešće mozgom. Prirodni disbalans fizičkih sposobnosti koji u korelaciji sa psihičkim može predstavljati izuzetno ubitačnu kombinaciju po užu i širu okolinu.
- Fali nam jedan za fucu. Da zovemo Džonija? - Nemoj brate, znaš kakve je naravi. Prošli put se toliko iznervirao na lika koji mu je tražio faul, da ga je bacio na zemlju i naterao ga da jede travu i viče Muuu, sve dok ovaj jadnik nije zaplakao. - Znam jebote, ali nema nas dovoljno... Ostaje još jedino Zoki, ali je on u svađi sa nogama, takoreći nema pojma loptu da šutne. - Bolje u svađi sa nogama, nego sa mozgom. Zovi.
- Ju crni sine, šta ti je to na oku? - Ma pokačio se sa nekim crncem iz Studenjaka zbog ribe. Ali nije ovo ništa, trebalo je da vidiš na šta on liči. - Aham, vidim ja da je on tebe lepo udesio. Što ne staviš led? - Držao sam ga 3 sata, ne vredi, ne spada otok. - A, pa to je afrička šljiva - ne pada. Žene znaju. Hehe.
Standardni inventar engleske druge lige - Čempionšipa. Fudbalski klub čije je zlatno pravilo - zlatna sredina. Druge lige.
Lišen ikakvih ambicija, ovaj klub je od 107 profesionalnih sezona, čak 76 proveo manje-više spokojno se izležavajući u drugoj ligi, ne pokazavši bilo kakvu želju ka napredovanjem među velikane. Nekoliko puta je doduše pao koji stepenik niže, ali se uvek, gotovo ekspresno, vraćao na stare staze drugoligaške kolotečine u kojima se osećao kao riba u vodi. Budimo iskreni, i nije on za tu snobovsku Premijerligu. Previše je to bezrazložnog stresa i cimanja. Jeste kinta veća, ali on nikada i nije jurio za parama. Da se ima za pljuge i pivo u pabu sa ortacima i njemu dosta. Skroman dečko.
Ipak, par puta je bio nadomak promocije u viši rang. Navio bi sat da ga probudi ujutru u 7, alarm bi zvonio (Delča - Ajde polako, ajde lagano), Barnsli bi digao glavu, pogledao kroz prozor, video tmurno vreme praćeno jakom kišom, zevnuo, odmahnuo rukom, okrenuo drugu stranu jastuka, pošto je prvobitna bila ulepljena pljuvačkom i - nastavio bezbrižno da spava.
Uostalom, biće dana za megdana...
Riding: De si tebrinjo, šta ima? Barnsli: Ćao R. Ništa, evo završio sa poslom u magacinu, pa pičim kući na spavanje. Riding: Još si tamo? Pa sto godina radiš dole. Oće skoro kakvo unapređenje? Barnsli: Jok vala. Bio sam gore u kancelarijama, svi bulje u one kompjutere i drkaju mobilne. Niko ni sa kim ne priča. Jezivo. Jeste u magacinu malo vlažno i poladno, ali bar sam svoj čovek, nit' me iko dira, niti ko obraća pažnju na mene. Riding: Pa da. E, žurim, ja sam ipak prihvatio unapređenje prošle nedelje, pa jurim neke podatke da odnesem šefu. Pozdrav B. Barnsli: Pozdrav. E, čekaj. Imaš pljugu da mi pozajmiš, plata mi tek sutra leže?
Vapaj trenera kada vidi kako se njegovi puleni muče na terenu. Neorganizovanost igrača i bezidejnost u igri dovode ga do ludila, te bi on najrađe skinuo svoje trenersko odelo i uskočio u kopačke, kako bi objasnio deci neke stvari i demonstrirao im iz prve ruke kako je on to sa lakoćom radio u svoje vreme.
Novinar: Očajno prvo poluvreme, zar ne? Mnogo je teže gledati utakmicu sa klupe? Trener: Blago rečeno očajno. Priznajem, u jednom trenutku sam poželeo da uđem u igru, ali propisi su propisi. Šta je tu je, nadam se da boljem nastavku. Novinar: Jeste li se konsolidovali u poluvremenu? Trener: Jesam, drmn'o sam jedan vinjau, super sam se konsolidovao.
-------------------
- Šta radi Omer onoliko sa onom malom tamo? - Muva je, čika Rade. - A? - Zaljubio se, hoće da zabavlja sa njom, pa pokušava da je ubedi da je on taj. - A ona se sve kao nešto ne da? Tvrdi pazar, a? Jao, sad mi dođe da uđem 'mesto njega u igru, da mu samo pokažem kako se to radi na brzinu. Pa meni je deco u moje vreme bilo potrebno 5 rečenica da opčinim potencijalnu udavaču, pa posle u seno ili na livadu, pa udri do zore. A gledaj njih... Boktejebo, pa kraće traju pregovori Beograda i Prištine.
