Moj ćup je pun praha.
Očevog.
Od tad ne jedem;
Trup mi je suv.
I svi mi se smeju, jer ličim na grand.
Paradu.
Stiskam se za šiju, al' oni me ne šiju.
Ni 2 posto.
I dok maštam o daljinama,
Popokatepetlu, Andima i Riju
Petunija i dalje raste nagore,
Negde u Meksiku.
Turego nema ni za kiriju.
PISANO ZA POJZENING
Veštačka inteligencija.
Oličenje urbanosti. Pseudonim iza kojeg se krije dečko sa električnom gitarom i nepravilnim loknicama. U ljubičasto-kariranoj košulji, svetlo plavim, pomalo na kolenima iscepanim farkama i zanosnim glasom za sve maloletnice iz prvog reda gde bezuspešno bivaju zavođene od strane svoje jače, ali ne i lepše polovine, jer je tu, ponavljam, dragi im:
DžENAN Ločnareviiiiiiić! Dobro veče Džena N-e, kako Vam se dopala Vršačka publika?!
- Gorepomenuti gospodin, znojav i rumen sa osmehom preko celog lica: Pa kao i uvek, noć će biti nezaboravna, publika je opet pokazala ljubav prema mojim kako pesmama tako i prema meni samom, mom glasu i...
...Nego recite nam, da li pevate iz ljubavi il...
- ...Naravno.
Ali čekajte, Mister Džena n-e, niste čuli moje pitanje do kraja.
- Naravno kada to nije ni potrebno. Pozdrav!
Promeni mišljenje. Propaganda u pokušaju.
- Nećeš da radiš taj, što bi ti rekao, prljavi posao?
- Ne!
- Hm, razmisli.
Nada poslednja umire, plus nadoknada vremena.
Naime, ima još da se igra služi kao moralna podrška i samopouzdanje svim gubitnicima i luzerima, ulivajući neku snagu u njih sa potrebom da grizu i hrle ka pobedi.
Još nije gotovo! Takođe i šamar buđenja opuštenima, koji usled prednosti imaju potrebu za lađenjem muda u hladu travnatog terana.
- Daj Šefe, ubaci Ivana mesto Gvozdenovića, trči tamo u napadu pa sve zapinje! Il' ofsajd il' faul! Sjebaće nam i ovaj bod što nam je na putu.
- Možda konačno nešto pametno uradi! Ima još da se igra! TRČI GVOZDENE!
Fin način da se izjasniš, izneseš svoj stav o određenoj temi a da ne padneš pod uticaj zlih jezika i maloumnih -ko-te-pito-za-mišljenje- tipova.
- Ja ne volim da plaćam devojke za usluge. Mislim da je to krajnje idiotski.
- Ako mene pitaš, ja to odobravam. Za hiljadu dinara da dobiješ vrhunsko pušenje, bez da iko zna, to je super.
Efekat naduvane ribe. Na prvi pogled, rekli biste, 'vidi ga, mali, sitan, daj da ga bijemo i otmemo pare što je dobio od tate za užinu'. Hmm, kakva greška u startu! Kakva predrasuda! Istina, mi, naduvane ribe, jesmo sitne, neupadljive, i pre svega lak plen za grabljivice sudeći po vama... Naime, to je sve iluzija, varka, jer ja sam otrovan i buknem kad je to potrebno. Pitajte Radeta iz drugo šest, ako mi ne verujete. Pitajte ga kako je prošao.
- Rade, šta ti je bilo?
- Dirao sam Ivana.
- Ili je dirao on tebe?
- Ja sam njega dirao.
- Pa odakle ti onda igla u oku?!
Da, tako je.
- Je l' istina da je Šomi napumpao Đanu?
- Nisi to čuo od mene.
- Stvarno je pucao u koleno ovom što mu je dugovao?
- Nisi to čuo od mene.
- Ivke? Peder?
- Nisi to čuo od mene.
Istraživanje istine gurnute pod tepih sa ciljem da se pravda zadovolji.
- Znaš nekog grobara, verovatno Milan, ispisao mi po kući ''Mića P.F.K'' , a nema ni dve nedelje od kako sam okrečio. Ccc.
- A okle ja znam, mogu proveriti sa drugovima iz kvarta, oni znaju te klince. A šta će ti?
- Ču šta će mi?! Ima ceo grad da prevrem, samo da ga nađem!
- Kopaj kopaj.
- A pošto ga pronađem, jezikom će da riba zid, pa posle do njega kući idemo, pa tamo da pišemo!
Izraz koji opisuje čoveka kao osobu koja gleda samo da izvuče korist, spas za svoje dupe, a potom to što ga je izbavilo zanemari i baci, kao da nije ni postojalo.
''Najviše obećavaju oni koji nemaju šta da daju.'' - A kad dobiju, zadrže za sebe i upute kameni pogled.
Čovek kao nezahvalno biće; jednim okretom za 180 stepeni okreće i leđa onima koji su mu pružali aplauz, izdržavali ga celi život, bili mu publika i odskočna daska.
- Bacila je sve niz rijekuuuuu, i pooš...
- E ne patetiši.
- I sad odlaziš?
- Odlazim!
- Neka neka, sve to vidi onaj od gore. Iscedi ti limun, pa baci koru. Baš si to uradila sa mnom. Sram da te bude.
- Eheej, dvadeset prvi vek je lepotane.
- Ponavljam, sve to vidi onaj od gore, dok sam imao novaca i svakojakih prihoda bila si tu. 'Milane, hoću nova kola!' , ona dobije nova kola! 'Pa daj i stan u Beogradu, kad dete budemo imali, gde će na studije? , i stan sam kupio! Šta sve nisi dobila, a sad ideš, sad kad nemam ništa i kad si sve uzela ti ideš! Neka! Zbogom.
Racionalno objašnjenje za svaku napravljenu glupost.
- Što si jeb'o travestita u dupe?
- Ej, dvaes prvi vek je!
- Odičem se sina! Šta gledate?
- Ti nisi normalan.
- Dobrodošao u dvadest prvi vek!
- Evo tebi profo sto jevreja, pa ti meni daj dva!
- Pa što da ne hehe? Dvadeset prvi vek je.
Rat i mir. Uvod u tešku razradu, i teži zaključak. Nebitno o čemu, bitno je da jednoj polovini taj deo ne odgovora, i da joj to dalji život može koliko-toliko ugroziti i promeniti. I sve to propraćeno uz nekakvu podlogu depresije. Tihom pričom i suzama u očima.
''Strašno mi je žao, znaš ti da sam ja dobar i da radim sve za tebe. Evo, neću više nikada, samo mi oprosti. Moja dragana!''
To je valjda, potreba da ljudi izbace sve iz sebe, izjadaju se i pokažu se kao pravi i iskreni, dok je recimo, iz mog ugla, bolje prećutati to što si karao debelu klinku u veceu noćnog kluba, bez kondoma, a kasnije se trezan vratio kući u suzama i shvatio grešku uz poslednju cigaretu pred spavanje...
- Jednim osmjehom, ti puniš me i dajeeeeeš snaguuuuu mii!
- Šta ti je ovih dana?
- Da ustanem... Ujutru.
- Koji si Šah Džahan, nešto si mi sumnjiv, nikad nisi bio ovakav.
- Kakav? Je l' ti smeta?
- Ne, suviše si dobar.
- A kupovina, idemo danas?
- Da!!! : sa sve smeškom: Prvo doručak u krevetu, sad kupovina, eeej, 'ladovineee.
Noć. Polako legaju u krevet
- Znaš draga, moram nešto da ti kažem...
- Hm.. Znala sam.
- Obećaj da se nećeš naljutiti?
- Ne mogu da ti obećam kad ne znam o čemu se radi, Bog zna kako ću reagovati.
- Znaš onih dana kad me nije bilo puno kući?
- Da?
- Tih dana su bile kamere po kući, prijavio sam se za one preljubnike, mislio sam da te kum Gašo jebe.
- Pa kako te nije sramota? Hajde, reci mi sad!
- Ne znam... Sramota me je, to je problem, zato ti i govorim. Ne smem u oči, te tvoje plave oči, boje mora, da te poglem.
- Jaoj, opet počinješ sa pesničkim preseravanjima. Danas spavaš na kauču!!