Devojka koja možda nema dečka, ali zasigurno ima pojačanu proizvodnju estradiola, koja dovodi do lučenja vlage i želje za oslobađanjem oksitocina. U narodu poznata i pod imenom rukometašica.
Za razliku od Trojeručice, svojeručica čini dobra dela isključivo sebi.
Potpuno odsustvo svesti o vremenu i mestu na kojem živimo, od strane dela mladih ljudi koji su finansijski obezbeđeni. Koji sa dohotkom od preko 100 hiljada dinara po članu porodice konkurišu za dom, jer se jede sve što leti.
- Ej, Petronije, što se ne javljaš na mobilni? Šta radiš večeras? Mislio sam da izvedemo neke ribe na romantiku, daje se neka komedija u Narodnom pozorištu, a posle malo Tri Beca, neko vince, tako neki fazončić?
- Na kojim si drogama ti? Kakve crne ribe, singl sam k'o Bajern na tiketu! Crtam grafičke radove za prvake za keš, da bih mogao da do kraja godine izlazim kod Cice na ćevape i vops, jebala te Tri Beca i Šardone!
- Petronije, razmišljao sam da idemo na neku planinu sad pre ispitnog roka, malo skijanje, malo bord, malo pijančenje uveče, znaš da opustimo živce?
- Alo bre, el si ti normalan, sve i da imam kintu za tavo pornićarenje, šta ti misliš koliko ja slobodnog vremena imam od 1 do gledam filmove Stivena Sigala i čekam da me ti zoveš na skijanje po Alpima? Ko će ugalj da unosi babama u zgradi za pare za more 2012.?!
- Matori, smislio sam plan! Idemo u subotu na derbi, a posle toga da se skupimo s ovima, kod mene na vikendici, neki roštilj da nabavimo, potoke piva k'o u američkim tinejdž filmovima, neke brucoškinje, jedno 2 dana da slavimo pobedu! Ili da utapamo tugu u onoj Amsterdamskoj vutri u slučaju remija, isti kurac.
- Ej bre... Ma... Lako je tebi biti svetac, kad ti je Bog otac... Samo uživaj matori!
Ljudski šljam, premazan svim nijansama vidljivog dela spektra. Pobednici svetskog prvenstva u licemerju, nosioci zlatne medalje za koristoljublje. Tragovi im smrde nečovještvom, a radnje su im mutnije od koktela na "Ladies free" noćima u diskotekama Paralije. Jadnici.
- Izvini Jelena, zašto grizeš produžni kabl, okružena polomljenim saksijama sa facom koja neodoljivo podseća na Džeka Niklsona iz "Isijavanja"?
- Zvala me je kuma. Tražila je 2 hiljade eura na zajam. Bez pardona, nakon što mi je napila i kresnula muža. Falsifikovala potpis u banci kao žirantu, ispričala familiji kako sam bila na lečenju u Lazi, kada nisam razgovarala s njom, jer mi je pregazila dalmatinca i bacila u kontener praveći se blesava. Dete mi je naučila svim mađarskim i bugarskim psovkama. A na tetkinoj sahrani je prodavala vutru mojim matorcima za smirenje živaca, koju je kupila od novca koji sam joj pozajmila za lečenje leukemije, koju je imala, koliko i ja znanja o deonicama na Kineskoj berzi. Na kojoj je šatro radila, dok je zapravo ležala u Temišvaru u pritvoru zbog šverca.
- Ona bi baš poslužila Bukovskom kao muza, mada mi se čini da je Viktor Igo o njoj već pisao.
Vremenska odrednica, detaljnije opisuje dužinu poznanstva sa nekom ženkom. Nalazi se između "igrali smo se u pesku" i "vodio sam je da pegla na drugarskom".
A: S kim ideš na skijanje?
B: Ma ono, familijarno: ja, Dunja, moj burazer, ćale i sestre iz Slovenije.
A: Opa to ona plava Dunja što je kriješ od nas?
B: Ma da, moja Dunja.
A: Znači pašće neka tršnja, bratori!
B: Alo bre, Dunja mi je k'o sestra.
A: Al' nije! Da ti je sestra imala bi tu bazuku od nosa k'o ti, ovako je prepička!
B: Ti si prs'o k'o fond Katarine Rebrače, to mi je najbolja drugarica!
A: Te su najbolje, ti singl, ona singl, taman za dubl!
B: Igrao sam fudbal s njom na male goliće, znam je dok još nije imala sisu! Incest, some!
Najefikasnija metoda za stišavanje bure nakon prekida unakrsne vatre i otklanjanja posledica kako verbalnog, tako i grudvanja posuđem i malim kućnim aparatima, od strane ženskog čeljadeta koje je uvidelo da nije u pravu.
- More šupičkumaterinu sotono jedna, zvocaš već šest sati! U razgovor s tobom samo šizofreničari treba da se upuštaju, pa da mogu da sazovu konzorcijum u glavi da bi te razumeli! Kupi svoje stvari, i marš napolje iz mog stana!
- Ali, izvini, ja sam samo htela da ti kažem da, ovaj, ne čitaš novine dok ručamo. Ajde dušo vadi ga, da izgladim stvar!
U vremenu burleski, u dobu kada hulahopke zapravo nisu postojale, kada su sve žene nosile haltere, a otkriveni ženski članak bio simbol seksualnosti i požude, taj tanani materijal, sa jednocifrenim brojem dena, od koga su čarape spravljene, nije mogao dugo da pruži otpor neisturpijanim ženskim noktima, nezgrapnim muškim prstima i sitnim ekserima nedovoljno zakvenim u klupama na keju.
Pokidana jedna nit izaziva lavinu. Efektom domina, jedna za drugom se brzo kidaju i ostavljaju svetlu štraftu koju je nemoguće ispraviti, a vrlo teško sakriti. I koja se neretko pojavljuje u najnezgodnijem trenutku po vlasnicu istih.
Tako je i sa pričom, i sa neprimernim šuškanjima po kuloarima. Trač se za razliku od pohvale, poput pukotine na ženskoj čarapi širi brzinom svetlosti. Ne birajući trenutak, na štetu po glavnog aktera.
Takve priče nikada ne želimo da nam se dogode. Ne možemo da ispravimo njihov negativan učinak i eventualnu nelagodnost koje su donele. Ali posle određenog vremena ni jedna normalna osoba ne haje za iscepane čarape.
U teoriji ovo je najviši stupanj muške izdaje.
Pandan ovoj frazi na našim prostorima, zabeležen je još pre desetak godina u stihovima "Tražio si sve i sve sam ti dala" što će reći: Džabe sestro slatka litar krvi! I u Zavodu za transfuziju ćeš da dobiješ samo pomorandžu, majicu i slane "Soko Štarkove" štapiće pretekle iz rezervi za vreme bombardovanja '99. Zašto bi od njega dobila nešto više?
Kad daš sve, uključujući i bubreg, draga moja glavna junakinjo srceparajuće latino-američke sapunice, on nema više šta da traži kod tebe. Izmužena si. Možeš da spremaš ručkove, možeš da pružaš seksualna zadovoljstva oponašajući pokrete trbušnog plesa, možeš biti napirlitana, oribane i uglancane kuće kao da ćeš da se slikaš za "Story", nema vajde. Postaćeš dosadna i bićeš izdana. Otići će kod one crne rospije sa ispeglanom kosom, zbog koje tvoja baba ispljuje ekran kad dotična uđe u kadar. Nego šta! Ima da ode sve lupajući se stopalima u pozadinu i pevajući, bez griže savesti, jer ko te jebe kad je tvoj zaplet predvidiv.
U praksi ona nit' je dala bubreg, nit' je dala pičku k'o kesu u "Maksiju".
Neće dati ni dostojanstvo zarad nekog. Njena serija ima bolji scenario.
Dilema svake žene pri spoznaji karakternih osobina svog, očigledno, idealizovanog muškarca. Javlja se u trenucima kada se ispostavi da je vaš dojučerašnji potencijalni životni saputnik, koji likom podseća na Apolona, umećem na Don Žuana, punjenim tikvicama na Džejmija Olivera, a obdarenošću na Leksa Stila, zapravo vezan za maminu suknju k'o srpski budžet za MMF.
Za nekoga ko je u stanju da recituje sve od Ćopića do Bodlera, obučno očekujete i da zna da čist veš nema sposobnost teleporta u fioke, kao ni da noću ne dolaze nindža kornjače da nečujno iznesu smeće.
- Miro, da li dolazite ti i Žarko za prvi maj, kod nas u vikendicu na par dana, da roštiljamo sa kumovima?
- Ne verujem draga, radim k'o crnac u Najku, do subote uveče. Neću imati vremena da se spakujem, a još treba i sve račune da poplaćam, napumpam gume na Nisanu i proverim ulje pred put. Ne stižem, pa da me jebeš!
- Pa ček, što on ne sredi kola i spakuje štogod, pa da te pokupi posle posla da dođete pravo gore. Znaš kako smo utegli vikendicu, k'o Brena čelo, nema trunke neravnina na travnjaku, sva stolarija blista, sve pod konac!
- Ma 'de bre on, ne bih mu poverila 150 dinara da odnese zgradonačelniku za čišćenje stepeništa jednom mesečno. Kao dete je, ujutru ga opeglam, obučem, nahranim, pa sebe pakujem za pos'o, nekad ne znam šta tražim s njim, nit' da mu popušim, nit' da ga podojim. Da sam 'tela dete, rodila bih ga.
Mnoge pripadnice ženskog pola ne razumeju da im Bog s razlogom nije dao takvu anatomiju da vrše malu nuždu ili, jelte, pišaju stojeći, ili pak dižu nogu i zapišavaju, bilo drveće, bilo hidrante ako preferirate američku kinematografiju. Žensko obeležavanje teritorije je odraz isključivo sopstvene nesigurnosti. Nešto poput poslednjeg trzaja davljenika, ili pokušaja blefa, ne samo da drže sve karte pod kontrolom, već da imaju i neke imaginarne kečeve u rukavu. I nemojte se brinuti, to što znamo da ste paćenice neće stvoriti kontra-efekat. Stvoriće pravi, ali na vrlo pogrešan način.
- Ej bre! Lakše malo, kako se to obraćaš mom dečku!? On je retko dobar čovek, što ga bre zezaš! Znaš kako je fin, jeste da ja tebe ne poznajem baš i da nema poente što ti sve ovo pričam, ali moraš da čuješ, on je baš dobar. I u krevetu kad me spava, i ovako! I ide po hleb, i sluša muziku koju ja volim. Nemoj da bi se neko drznuo da ga dira! Nego 'el sam vam pričala kad me je moj dečko vodio u pozorište? Ček, ček, to ću kad se skupi malo veća grupa, da se ne ponavljam i pričam svima ponaosob o svom dečku.
- Ajde bre ženo lagranž, iskuliraj malo. Ništa se ti ne brini, niko neće da ti dira dečka, pogotovo ne tako zapišanog i u patofnama.
Specijalna vrsta rakije koju ne možete naći u skupim prodavnicama alkoholnih pića i međ' novim srpskim brendovima koji potenciraju rakiju u fensi flašama sa žigovima. Ona se nalazi samo u podrumima nečijeg dede, koji je za nju te šljive ili kajsije sam brao i probirao.
- Mićo, imaš li još one tvoje jake domaće od prošle godine?
- Kako ne, moja stomatološka kamenac skida!
Kada se zovete Robert Rodrigez sve što vam je potrebno za ovakvu avanturu jeste par flaša Čivas Regal Rojala starog pedesetak godina, boca Kristala, par linija čistog koksa izvučenog platinastim Amerikan Ekspres karticama, ukoliko svrate neke glumice, gomila rizli i vutre koje vam je doneo Ričard Marin kad je poslednji put išao tetki da odnese lek u Meksiko i na kraju, vaš najbolji drugar Kventin Tarantino.
Rodrigez: Joj brate Kventine, razmišljam da snimim film, oduvek sam imao želju da režiram nešto s bojnim otrovima koji od ljudi prave zombije!
Tarantino: Uuuu, dobra! Skroz mi se sviđa ideja, al' de ubaci neke kurve!
R: Može! Kurve! Pa da im zombiji jedu mozgove! I nekog opasnog zlikovca, ali da ima skroz neki uvrnut hobi! Znam! Da seče muda ljudima!!!
T: E toooo, brate! Kleštima nekim da seče muda! I da stavlja u teglu! K'o turšiju! Ali da postoji nenormalniji lik od njega, neka holivudska zverka, Brus Vilis!
R: Da, da, neko da spašava svet! On uvek spasi svet! Ajde da ubacim još nešto! Uz kurve ide gomila Harlija, kafana, pića, pički materina! Šta još, šta još?
T: Ej, al' da glavna bude neka kurava! Ali ne neka dobra, savršena pičoka, k'o do sad što smo trpali, tipa Uma, Selma, nego nešto da joj fali!!! Nek joj fali oko! Neee, noga! Noga nek joj fali!
R: Hahahaha, odlično! Od detinjstva sam se ložio na piratske drvene noge! Joj brate ima da joj stavim neki AK-47 'mesto drvene noge, pa da puca! I neki minobacač! Da ih sve roka nogom!
T: Joooj care koliko je to do jaja. Ej bre i ja ću da glumim, oću i ja da karam kurve!
R: E može batice, al' tebi neću da platim, dosta ti što ćeš da pucaš u ljude i drpaš jednonoge kurve ratnice!
T: Hehe, može, nego što ti je dobra ova vutra!
R: Ej radi samo tako... Joj što će bre film da bude dobar! Ima i muziku d'uzmem da pišem, i scenario, i da režiram i sve! Aj živeli!
T: Nek' smo živi i zdravi!
... i tako je nastao Grindhouse - Planet Terror 2007. godine
Superlativ nad superlativima.
Krajnji stadijum savršenosti nečega.
Odlikuju ga primese idealnog i perverznog. Javlja se sa mirisom pornjave u vazduhu, jer ste poslednji put zapali u takvu katarzu kada ste gledali najvisokobudžetnije ostvarenje najpornićarskijih mladih uzdanica filmske industrije Švedske.
Stana: "Joj moja ti da vidiš što sam dobila od mog Mike vibrator za 8. mart, ma ne, ovo prosto nije vibrator, ovo je vrhunac tehnologije, jednom rečju svršenstvo!"
Dana: "Crna Stano pa s 19 centimetara u obimu i dužinom moje oklagije za razvijanje kora, kako da ne bude vrhunac!? I kako sa svim tim kuglagerima, što k'o iz drobilice za drva da su ispali, da ne svršiš? Kol'ko brzina ima, bolje da si mikser turila! S zečijim ušima što draškaju u ritmu r'n'b hitova dok te greje i uz pratnju Podmoskovskih večeri na zvučniku iznad klitorisa dok te hladi i ove frigidne s pogodnom temeraturom organa za rađanje pingivna, svršavaju na keca.
Svršenstvo, nego kako!"