Poslednjih 5 sekundi u američkim filmovima...
Дешавају се најчешће пред крај неких америчких трилер илити хумористичких филмова, последњих 5 секунди, ситуације трају отприлике 5-10 минута. За то време разни тетреби од глумаца бацају лопту која се креће отприлике 2 минута, акцију праве још 5 минута и поентирају једно три минута, јер је лопта избачена толиким луком као да се лансира отприлике ракета...
Баскеташки филм, тим неких зајебаних црнаца, разлика је 1 поен у корист неких пацера који ће као и увек морати да изгубе јер су белци, а и јебига, нису главни глумци... Тајм аут, задњи напад 3 секунди до краја, ситуација добацивања лопте са стране...
Плеј црња(даје неке опасне потезе, креира и распоређује своје играче, док га са трибина гледа црнкиња, која је иначе његова риба, наравно са најбољом сисом од свих осталих, стигне и да јој зајебано самоуверено намигне)... Ви гледате у недоумици, од његовог додавања лопте прошле су већ 48 секунди, колико за два напада, а не јебених три...
Лик испред тв-а, прати догађања: Ајде бре јебем вам матер Америчку, и филм и све... Отекоше ми муда до колена, ви још убацујете лопту у тај јебени кош!! Пууу, маму вам!
У том тренутку после 10 минута догађања лопту избацује исти зајебани црња плеј док његова девојка преврће уста и грицка нокте док лопта путује једно педесетак секунди...
Лик: Ууу јебем ти девојку и филм и све, овај бре сељобер има избачај као Дирк Новицки, па ни Дирку бре оволико лопта нема висок лук!!! Ма идем да се испишам, кад се вратим вероватно ће лопта да прође кроз обруч...
Пролази неких 3 минута враћа се лик из вц-а, видно изнервиран...
Лик: У јеботеееее, ајде, идемо.... Тоооооооооооооооо! Јебем ти филм и све, и ко ме натера' да гледам ове павијане!!!
Tereni u Umetničkim školama.
Уметничка школа у Србији, а можда и у читавом свету има исте идеале, принципе, као и своје карактеристике а то је да се сви њени ученици не баве спортом и да њихови терени за баскет изгледају малтене као нови. Табла феноменална, неизлизан обруч, мрежица нетакнута(која се ретко среће на уличним теренима за баскет, осим ако је метална). Једноставно није да је прилаз забрањен, да је забрањено да се ту шутира на кош који махом провалите да постоји након 20 година вашег живота јер труне на том месту у највећој чамотињи, већ су и теткице које раде по тим школама потпуно избациле из ума мишљење да иза тих школа уопште постоји кош, илити уопште да постоји нека жива душа да игра тамо. Када би неко и случајно хтео да пође тамо да шутира, ако је радни дан, теткице би им галамиле и дизале џеву као да сте унели пиштољ у школу, што и указује на ситуацију о спортским активностима у истоименим школама, или ће комшије дебили за време викенда јер им реметите јавни ред и мир измуљити главу изнад прозора и гађати вас теглом за краставце.
Уметничка школа, мој први долазак на баскет, ситуација 1:
Теткице(седе и дуване цигарете испред школе): Дечкоооо, дечкоооо, ало децооо па где сте пошли?
Ја: На баскет мало да шутирамо?
Теткица 1: Сте ви нормални, ајде мр'ш тамо бреее! Какав баскет, какви бакрачи, због тебе ћу сад морати и терен усрани да почистим!
Уметничка школа, сутуација 2:
4 ортака играју баскет, кад одједном ето га комшилук, јавља се да упозори да им реметите спавање или тако нешто...
Комша(са цигаретом у устима, видно нервозан, нешто отприлике као пред дерби): Ало мали, немој да ти изађем главу да ти изломим, јебем ли ти оца ненормалног! Како су те то учили реду....
Ортак 1: Али сада је пола 8, време за одмор је још давно прошло...
Комша: Немој да излазим!!!
Ортак 2: До' роооооо више терајте се у курац!!! Ајмо си!
Podšišati
Ова реч би требало да значи нешто између нормалног шишања и гуљења... Ово употребљавају људи којима и нешто мало остало од косе, па се или гуле на ћелаво или се подшишају мало, пошто очигледно немају шта да шишају...
Ispoljavanje emocija u sportu...
Најјача ствар. Махом када играте фудбал, баскет, одбојку, па и тенис када се вратите у меч као некад Ливерпул против Милана... Нема лепши осећај да се испразните и избаците сву ону негативну енергију која вас прогањала последњих недељу дана у школи, на послу итд. Осећај непроцењивости када успете да дате гол у свом крају на "вашем терену" на коме се осећате као да играте код своје куће, и притом да буде у задњем минуту. Јесте да вас сви сматрају будалом, али само ви знате колико је то добар осећај, када избије бес из вас. То је увек један играч у екипи, напаљен за фудбал, тренирао али није успео да се избори за први тим, његовим речима "Имао би бољу каријеру, да се клуб није угасио" па га и даље бије осећај важности чак и у утакмицама против ортака из краја.
Утакмица у крају "Проклета Авлија" мали голићи, ситуација 30 секунди пре краја тј. задњи напад.
Посматрач(мерач времена): Е Циду још 30 секунди тј. задњи напад.
Циду(почиње да се дере на целу екипу, да им да мотивацију, притом уживљавајући се као да је на Вемблију текма Барса-Манчестер):... Ајде бреееее... Идемо, пресинг, пресинг...
Посматрач: Још 10 секунди...
Циду( у том тренутку крља од жеље убија противнике као да су му највећи непријатељи, узима лопту нема везе што је притом одвалио играча у ногу, шутира са неких 10-так метара и даје гол из ранга "нисам срао месец дана" и почиње да бесни)... Ааааааааарасаааааааааааа, опаааааааааааа ооооооооооооооооооо сам вам рек' о да можемо да их стигнемо??? Аааааааааааааа...
Посматрач: Ја сам рек'о крај још пре 2 минута, џабе си се радовао. Више среће у следећој текми...
Циду: Оооо маму ти јебем, да ти јебем!!!
Stranci u Srbiji
Под "Странци у Србији" наравно не подразумевам праве странце из иностранства. Већ су то момци, махом другови из краја који су као мали отишли из земље(углавном запалили за време рата) које стичу надимак (типа Турчин, Немац, Холанђанин итд...) само на основу тога што су видели бела света, у односу на ове остале. Изазивају велико интересовање међу вама када се врате из неке селендре у Италији, Шпанији или Енглеској, где су једва скрпили посао конобара или бебиситерке. Без обзира на све то, и што му не верују ортаци из краја у приче како се он упустио у различите мафије, и тако то, верујте, сви они нису ништа бољи од вас.
-Лик 1:Е си чуо, ко долази на фуцу?
-Лик 2:Ма јок, немам појма, нит' ме интересује. Дош'о сам да се истрчим...
-Лик 1:Човече, Стева Холанђанин јеботе, је л' ти то даје нешто на значају?
-Лик 2: Мислиш Стева конобар? Е мој дечко, исти ти је курац посао тамо у иностранству и овде... Он ти је видео Холандију, исто колико и ми Париз!
(У међувремену наилази Стева Холанђанин...)
Стева: Где сте сисе? Видим живи се смрдљиво овде, јебига не ваља вам туш, код мене увелико доле у Холандији у мом апартману само севају ђакузији, и то се купам са неким црнкињама! Буразери да знате какв.....
-Лик 2:Добро, пизда ти материна што си долазио овде онда, јебем ти све!?
-Стева: Па....
-Лик 2: Па шта па? Пизда ли ти материна, ајде мр'ш одавде, да те нисам вид'о! Он ће мени да прича како се живи у Србији, срдљивко један мали... А кад је био овде све му је ваљало, а сад је ухватио Бога за муда што је отишао да конобарише!
Gotovo sad, ukenjao sam se...
Ова изјава не само да је зајебана, већ може и вас да прекине на пола кењања и донесе штету не само лику који вам куца на вратима, него и на вашу штету може да иде. Најчешћа је изговарају деде, бабе или мало дете, али може се десити и нама... Ево како то може да изгледа.
Лик је у клоњи увелико зачитао новине. У једном тренутку чује се фуриозно упадање његовог деде на врата. Куца на вратима од тоалета...
-Е синко, шта радиш?
-Па кењам деда, шта друго могу да радим? Шта је било...
-Ма ништа, само ти заврши па ћу ја...
Након 30 секунди опет куца на врата...
-Е сине, ајде завршавај, колико то дуго радиш, да ти донесем маказе...
-Па чекај бре деда бре, пу јеботе! Шта си наврз'о к'о да гори кућа... Излазим за минут...
После тридесетак секунди ћутње, одазива се унук из тоалета...
-Ево деда, завршио сам, пожурио сам колико сам мог'о! Дедаааа, дедаааа?!?!
-(Чује се звук који једва допире до унука) Готово сад, укењао сам се... Закаснио си...
-Как... Ахахахахаха, ајде бре деда, који си ти цар! Џабе си ме мучио да устајем са шоље! Ае здраво.(Враћа се на клозетску шољу, да заврши пос'о.)
Zna se šta je bio...
Појава када хоћемо да увеличамо неку особу, али речима типа да је он толико познат да би се требало знати шта је био.
Пример 1:
- Е онај лик, што игра добро фудбал, опасан је, шта је он био пре него што је почео с' нама да излази?
-К'о Ђуки?
-Да, он...
-Па зна се шта је био, чуј њега...(сви у друштву се иронично смеју)...
Пример 2:
- Онај затвореник комшија, што се вратио малопре из затвора, не познајем га, је л' опасан?
- Ууу, ма јок... Разбио излог продавнице, покрао цео маркет, ништа више...
- Јууу, има и горе... Није то нека велика штета...
- Ма није човече, није само то... Него се зна шта је био... Да те не плашим сад... Није за причу!
Kako da je ja ne znam?
Питање које употребљаву буџе у вашем насељу за неку новодесељену рибу, која изгледа бомбастично. Са исчуђавањем постављају питање јер је просто немогуће да им нешто промакне, све знају, све чују, све виде, али некад се деси и да им испадне из вида.
Баја: И тако ти ја кажем комш'о, Барса и Севиља ће поделити бодове јавио ми ортак из Каталоније, јебеш ми матер, никад не греши у дојавама! Него шта има ново комш'о, како секс и те ствари, ако требам нешто да ти наместим, само зови, сређено!
Комша: Ма нека, нека... Нема потребе не треба сређивати, одлично, а код вас како је?
Баја: Ма ево баш сад ид..... У јеботе комш'о која је ова мала? Има суси за медаљу!
Комша: А па то нам је комшика живи ту већ месец дана, баба јој је она баба Цвета са трећег...
Баја: Како да је ја не знам, маму јој сисату! Како мени овако нешто да промакне, јеботе?!?! Уф, комшијо мораћу да попричам са баба Цветом, а ти знаш да сам ја проверена гарда! Мала је пицикато!
E ako ti je on dao...
Израз који користи ваш ортак да би се оправдао, типа да је примио робу од неког зајебаног другара, која се вама баш и не свиђа, али је ипак проверена, јер је роба од тог главног баје који шанира по вукојебинама... То већ мења ситуацију, која утиче на вашу одлуку.
- Е, ево синак, донео сам ти робу, да се усереш!!
-Уу, јеботе, дај вади да видимо.
- Кажи каква свила човече, за матуру је савршена, нико је нема у граду?!
-Шта ти је бре ово који курац, си ти нормалан, где си ово шанирао, од кинеза?! Па мени наш'о да уваљујеш за дупло више...
- Јок, Маркић из краја, донео из Шведске, али ако нећеш добро... Уосталом има ко 'оће!
-Чек, чек, чек .Е ако ти је Маркић дао, то мења ситуацију. Него кажи ми цену брате рођени одело је феноменално, него сам био поспан малопре, па нисам запазио!
Kao u kafani...
Замерка професора, замерка најчешће ваше родбине, када седите непристојно на столици... Мада исти курац, седиш овако или онако исто је...
Пример 1: Улази баја у школу са закашњењем од пола сата, упада на час, и заузима полулежећи положај на столици...
Професор: Како то седиш Николићу...
Николић: Како седим?
Професор: Као у кафани, хоћеш и пиће да ти донесем?! Излази напоље!
Пример 2: Слава је у току, улазите са кевом и заузимате једно од места, онако сте се прописно раширили...
Кева: Душаааанеее, како то седиш?!! Одмах да си лепо сео!!!
Душан: Шта се сад опет дереш на мене, само сам ти ја крив, и како то седим, баш ми кажи?!
Кева: Дошли смо на славу код родбине, а ти се се раширио као у кафани, пизда ти материна!!!
Strah od kučića.
Најзаступљени страх код девојака, а и мушка популација је веома близу. Мора да имате неког таквог ортака или другарицу која се плаши кучића, тј. кучићофобије. Занимљиво је да када са њима идете у град, или било где другде, боље је да идете где вам они кажу, иначе сте најебали уколико затекнете неко псето успут. Једноставно, тај страх је несавладив. Има и оних ликова који причају како их је некад давно ујело куче за ногу, или огребало за руку, и да се од тад плаше кућића, као "Ђаво од крста". Имају онај обичај, када угледају псето на 100 метара испред њих, почињу да се прибијају уз вас, или да иду иза вас, држе вас за рукав, што може јако да буде иритантно.
Шетају два ортака улицом, кад у једном тренутку, затекне се куче на 100 метара испред њих...
Кими: Е, брате, ево ти лопта држи је молим те, док ово куче не прође...
Марко: Дај бре, који ти курац, види га какав је, све му се коске виде, једним ударцем ћу да га поломим.
Кими(већ полако почиње да се прибија уз Марка, и да му иде у ноге...)...
Марко: Ало, бре, Кими, опусти се мало јеботе, који ти је курац?! Шта идеш у мене, помислиће људи да смо педери, ајде одмакни се!
Кими: Лако је теби, мене је куче једанпут ујело тако јако за ногу да сам мог'о да идем на операцију....
Марко: И, је л' си иш'о ?
Кими: Ма јок, сва срећа није ми било ништа, рана је зарасла за два дана.
Марко: Па шта сереш, онда који курац, јебали те кучићи на главу ми се пењеш више!
Кими: Добро, добро видећеш ти кад те буде ујело куче...
Crnogorac voditelj.
Ако сте икад имали прилике да можда случајно при окретању програма на телевизији, обрнете "Атлас" или "РТЦГ" знате о чему се ради. Једноставно, људи млади или стари, тв водитељи исти им се курац 'вата, сви су исти. По питању фудбала, имате онај осећај као да сте не дај Боже на сахрани. Њима је циљ да по могућству, умртве чак и утакмицу финала Лиге Шампиона ако треба, па је на вама само да се питате, што сте уопште изгубили добрих два сата, уместо да сте радили нешто друго. Имају ту моћ да прописно издепримирају чак и звезду Светског фудбала Лионела Месија, док своје пулене попут Вучинића, Вукчевића или Јоветића, наравно, кују у звезде. Прави су мајстори у обрнутом случају, да направе сморну утакмицу у занимљиву, што им је једна од главних карактеристика.
Ево ако сте имали прилику да гледате њихову репрезентацију против Енглеске на Вемблију биће вам све јасно.
Утакмица Енглеска-Црна Гора, иначе сморна текма, али јебига када игра Црна Гора увек је коментаторима занимљиво. Утакмицу преноси коментатор и наравно његов стручни помоћник, стара гарда Црногорског фудбала.
Утакмица почиње.
Коментатор: И како је кренула утакмица Стефан Савић горостасни штопер, 20 милиона је понудио Спортинг из Лисабона за њега, тако да му је велики мотив да данас одигра изнад свог просека...
Бивши ас: Управо тако, дечко је за 2 месеца напредовао, а чуо сам да ће га Милан купити у замену за Несту, тако да је и то у оптицају...
Коментатор: И погледајте само како се наша Црна Гора брани феноменално, па ту ни Лампард не може да прође, лавина Вукчевић га је покрио , и доказао да се ради о једном озбиљном играчу, само што је са тренером Спортинга у свађи, иначе би играо, нема сумње... Лампард се збунио, комплетна одбрана коју чини Тери нема снаге да заустави нашег вундеркинда Јоветића...
И после оволико хвалоспева, током утакмице, коментатор је завршио свој пренос речима... "Тако је момци, сјајно сте се показали, разбили сте Енглеску на Вемблију и ако је било свега 0:0, али барем је могло да буде 0:3 да је Перовићу био дан..."
Pa pitajte me nešto iz knjige.
Појам када те професор пита нека питања из његовог детињства, најчешће питања не везана за градиво, а у књизи нису ни поменуте те теме. Углавном их постављају професори у годинама, смркнутог лица или пак они у средњим годинама сјебани због тога што их вара муж/жена, али који по дефиницији предају предмете које немају везе са вашом школом, а камо ли са будућом професијом (типа у Медицинској школи музичко, ликовно, филозофија, устав итд.). Код њих једноставно не морате да трошите глас да се посвађате, јер ће се по правилу увек наћи нека два до три штребера, која га редовно слушају на сваком часу, која ће вас покопати само да би имао покриће, иако та питања нису постављена из књиге. У неким случајевима, када вам довољно прекипи може доћи до озбиљног конфликта...
Час из санитарне хемије, професор управо испитује једног ђака.
Профа: Добро, кажи ми како се музе крава?
Иван: ( Па нисам ја сељобер, шта ме то интересује, који курац сад?!)... Шта како се музе?
Профа: Добро идемо даље. Шта се ради са теглом пре него што се убаци пекмез?
Иван: Не знам.
Профа: Ово ти је питање да се извучеш?
Иван: Па професоре питајте ме нешто из књиге, шта ме питате ова питања, нисам ја баба па да знам како се прави пекмез и како се музе крава?!
Профа: То ти је тачка за јединицу, имаш још једно питање....
Иван:(поцрвенео у лицу и видно изнервиран)... Да, а то питање је шта сте јели синоћ, или да ли сте јутрос испратили ћерку у школу!? Него маните то, кажите ви мени, к'о је синоћ играо у стартној постави за Келн на Рај Енерги Стадиону?!
Профа: Један, иди на место!
Иван: Ма јеби се!
Ima noge kao Safet Sušić
Можда једна од најбољих констатација да убијете вољу свог ортака, коме се нека риба баш свиђа... Сви знамо да фудбалери имају развијене мишиће на ногама, али Сафет је нешто посебно.
Драган: Еее, да знаш колико је лепа она Дијана из шестице...
Милан: Која Дијана? Она што има ноге као Сафет Сушић?!?
Komentari sa tribina u nižerazrednim ligama.
Одлика нижеразредних лига у Србији. Махом сви љубитељи фудбала тамо иду не због гледања фудбала(који је и иначе катастрофалан) већ због слушања неких идиотских и шаљивих коментара који су упућини махом са западне и источне трибине, од стране два до три бицмана (који иначе не знају баш толико о фудбалу али знају све играче и њихове надимке и изигравају менаџере свих тих играча махом из неког села или варошице) или родитељи деце која тамо играју. Ипак нисте баш за џабе платили карту, нема сигурно атрактивног фудбала, али атракција на трибини је непроцењива. Немојте случајно да дођете у ситуацију да се закачите с' њима јер су веома зајебани, када им неко соли памет о фудбалу, или ако седите близу њих не указујте им да стишају тон никако, јер један приговор може довести и и до туче.
Утакмица је у току, Раднички из Ниша промашује једну од изгледнијих прилика на мечу...
Лик 1: Ало мајсторе, гурни гу бре у го, Цоми шутни гу јаче...
Лик 2: Зашто не пусти Кермита, ало бре куде ову битангу пусти, да ли си ти нормалан!?!?
Након извесног времена и негативних коментара, пуштају се прозивке на рачун гостујућег тренера који је иначе добацио нешто свом играчу, а том приликом публика не пропушта прилику да га извређа.
Лик 1: О јебем те у сандалке те твоје, куде их купи, види га бре на шта личи, говедо једно...
Пера: Извините господине, је л' би могли мало тише, пробисте ми бубну опну...
Лик 2: Мали, није ти ово Енглеска, иди у Енглеску па гледај, тамо навијачи навијају као у позоришту!
Čime ti se bave roditelji?
Реченица која долази од стране сасвим непознатог професора, приликом упознавања са неким новим учеником... Иако и они сами не знају зашто то питају, то питање се већ низ година изговара на свим просторима, не само код нас... Понекад може да буде од изузетног значаја...
Први час у школској години је почео, наравно разредни у разговору са једним од ученика...
Професор: Како се зовеш?
Ученик: Душан Војиновић.
Професор: Добро Дуле, чиме ти се баве родитељи?
Ученик: (Шта га боли уво чиме се баве моји родитељи?!?!)... Па мајка ми је у затвору, а отац само што је изашао, само што не дође кући...
Професор: Децо извините идем зачас до канцеларије, одмах се враћам....
Након 3 дана замена професора, који је главом без обзира побегао, иако је то све била шала, која га је коштала посла...
Đubre jedno, volim te...
Честа реченица данашњице махом код женске популације која апсолутно нема никаквог смисла и значаја. Данас и псовке могу да значе љубав...
Причају две иначе најбоље другарице у школи...
Милена:,, Ђубре једно волим те највише на свету!"
Наташа: ,,Знам и ја тебе стоко једна бахата..."
Duh
Непостојећа појава са белим чаршавом, од које се свако од нас кад је био мали штрецао, кад год би требао да легне да спава у празној мрачној соби.
Jebem li ti sunce žarko
Најпопуларнија и уједно најнедостижнија псовка којом се користе људи у годинима, иако и они не знају појам њеног значења.