Život kroz domaće TV serije
On hoće život, i to bolji život. Gleda kroz otvorena vrata kako komšije Jagodići svaki dan hasaju ranjenog orla. Misli se, to su srećni ljudi. Nisu kao on, otpisani, pa da ih obori i najmanji vruć vetar. Gleda paradu u Ustaničkoj ulici, kamiondžije se spremaju da pedere pošalju na našu malu kliniku... U četiri zida samo on i njegov sivi dom. Pita se da li smo baš svi zaboravljeni? Njemu treba ono, kao, ljubav, obeshrabruje ga to što stalno sreće bitange i princeze. Kad bi bar nasledio porodično blago, kad bi počeli da stižu dolari, pa da kupi belu ladju... Al jebi ga, državu vode diplomci, ta složna braća što muvaju po raznim agencijama za SIS... Kod njih ti je, brate, nikad izvini! Sve mu je više i više tesna koža, ubija ga sva ta ravnica, sav taj folk, svo to sranje tipa pevaj brate, sve je super... Postaje lud, zbunjen...Normalan, doduše, nikad nije ni bio. Odlazi kod rođaka sa sela, tamo se bar oseća miris kiše na Balkanu... A Jagodići sutra putuju u Montevideo... Ej, Montevideo bog te video!!!
Razvojni put hevi metalca iz provincije
Peta godina : Sa dedidonog kasetaša šiba Tarmi Rićmi... Ćale pevuši... Tebe boli kurac, igraš se u pesku...
Devet godina: Ekskurzija... Pun autobus klinaca koji slušaju Dr. Igija... Slušaš I ti, kud svi Turci tu I mali Mujo.
Trinaest godina: Ona Sanja je baš slatka, nekako se čudno osećaš kad prođe pored tebe, ali ona nosi neke crne majice sa kosturima, drugari kažu da je metalika. Čuo si kako neki stariji momci spominju tu metaliku I kažu kako je do jaja. Odlučio si da I ti slušaš metaliku I tražiš od keve da ti na buvljaku kupi majicu kao što ima Sanja. Keva ti kupuje Nuke trenerku... Mrziš kevu... Mažnjavaš pare od Dede I kupuješ metalsku majicu. Sad si I ti metalika.
Petnaest godina: Brzo si definisao muzički ukus I sad imaš gomilu CD-ova. Sa ortacima praviš bend. Ti si pevač, jebote! Sanja je upisala istu srednju kao I ti. Jednom je sa drugaricama došla na probu. Drkaš na Sanju svaki dan...
Sedamnaest godina: Komšija Mića, domar u školi, sredio ti svirku za dan škole! Bila je I Sanja I posle svirke ste se smuvali. Ti si car! Imao si svirku I smuvao si ribu! Svaki put kad je proba vari se granje. Pravi si metalac...
Devetnaest godina: Sviraš poonekad vikendom, ali nema kinte. Ma ko ga jebe, ti gradiš karijeru. Na maturskom si kresnuo Sanju. Pišeš joj pesme. Sanja ne voli to što duvaš. Kažeš da vise nećeš. Lažeš... Nećeš na faks, bićeš muzičar. Sanja upisuje faks.
Dvadeset godina: Sad te I plaćaju da sviraš, kažu biće od vas nešto. Često posećuješ Sanju I ona tebe... Volite se.. Batalio si travu... Dop je bolji...
Dvadeset I dve godine: Stondiro si u Sanjinom studentskom stanu... Otkačila te ... Kaže da si jebeni džanki... Snimio si album I posvetio ga njoj... Ali nju to vise ne interesuje...
Dvadeset I pet godina: Album je prošao ko kurac... Niko ne sluša metal...A nema vise ni Sanje, nemaš pojma šta je sa njom. Batalićeš muziku ...
Dvadeset I šest godina: Čuo si da se Sanja udala... Pun šleper riba si pojebo, al ti nekako prazno oko srca. Učlanićeš se u neku stranku I promeniti svoj život. Zbogom Metaliko!!!
(deset godina kasnije, kadrovsko odeljenje državne firme)
- Dobar dan, ja sam po oglasu, donela sam CV za radn... Baki, el si ti?
- Znamo se od nekud, gospođo?
- Ma daj, to sam ja Sanja... Ne seri da si me zaboravio!
- Nisam. Ako mislite da se tako izražavate na random mestu, ovo nije firma za vas.
SLEDEĆI!!!