Kukati. Žaliti se na lošu sreću, besparicu i tragičan ljubavni život.
Miroljub Brzaković - Brzi je pevač, koji je hitovima Neće me, pa neće, Prevari me život i Podigla me iz pepela stekao enormnu popularnost. U ovim pesmama je Brzi pevao o socijalnoj problematici tadašnjeg društva, koja je i danas veoma prisutna na našim prostorima. Te njegove pesme, koje su mešavina novokomponovane muzike i književnog realizma, uz Bolji život Siniše Pavića, predstavljaju umetnička ostvarenja, koja i posle 20 godina pokazuju da se malo toga ili čak ništa nije promenilo.
Kada se Brzi polako povlačio sa scene, nije se pojavio niko da preuzme taj trend i da ga popularizuje, što je Saši Popoviću omogućilo da sprovede svoju reformu novokomponovane muzike i odvede je na neku skroz drugu stranu.
Ministar Đorđe Genčić: Vaše veličanstvo, vaš otac, Njegovo veličanstvo Kralj Milan je prokockao svu kintu za unapređenje vojske i zapalio za Bukurešt. Nema nameru da se vraća. Načelnik štaba tvrdi da ćemo morati da raspustimo veliki broj vojnika, jer nema para za njihove najosnovnije potrebe. Kralj Aleksandar Obrenović: Nemojte sad, gospodine Genčiću, da mi prepričavate pesme Brzog. Taman sam nameravao da popijem pivce i opustim se s jednom dvorskom damom, ako me razumete, a vi mi kvarite raspoloženje.
Žena koja od svakog muškarca može da napravi papučara. Jaka na rečima, ne okleva ni na delima. Čak i kad joj muž ima jače argumente, ona pobeđuje, jer tako je u mogućnosti. Ima dva-tri zajebana brata koja su raspoložena k'o Grdoje i Vučina iz Policajca sa Petlovog brda, ali od njih te nije toliko strah koliko od nje lično. Edita kad te ošine, ko zna gde će ti se otkotrljati glava.
Ovaj tip žene poseduje i jedan neverovatan talenat. Uspeva gotovo uvek da nađe muškarca, koji to sve može dugo da istrpi bez da joj pravi veće probleme i samo takve lovi. Trenutno je otvorena diskusija u komisiji za zaštitu životinja da se takvim muškarcima dodeli etiketa zaštićene vrste.
Ta vrsta žene je dobila naziv po legendarnoj pregovaračici Prištine, Editi Tahiri, koja je sličnim metodama izvlačila maksimum iz Borka Stefanovića, pregovarača Beograda.
- Odo' ja do Deje da gledam tekmu, vraćam se za 2 sata. - Kod Deje ideš, a? Onog ženskaroša?! Kao da gledaš tekmu, a sigurno dovodite neke kurve tamo! Puuu, skote! - Šta ti je, idem samo da odgledam tekmu. Kak'e kurve? Biće jedino Stojan. - Jao, znala sam! Dobro, idi! Samo da znaš, ako sad odeš, ne trebaš mi dok si živ!!! - Koji kurac... Ae dobro, jebi ga. Nego gde je daljinski? Sa' će da počne tekma. - Kakva tekma? Sisaj bobana, pajvane, sad mi počinje Sulejman!
Skup zakona za ćomane koje im je Bong saopštio preko njihovog proroka Ćojsija.
1. Ja sam Gospod Bong tvoj; nemoj imati drugih bongova osim mene. 2. Ne pravi sebi džointa niti kakva blanta; nemoj im se odavati niti ih pušiti. 3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Bonga svojega. 4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana vari i svrši sve svoje vutre, a sedmi dan je odmor Gospodu Bongu tvojemu. 5. Ne otimaj keš od oca svojega i majke svoje, da ti bude čista savest dok navaren puziš po zemlji. 6. Ne ubij se od alkohola. 7. Ne vari pre Ljube. 8. Nek te uradi. 9. Ne svedoči lažno o kvalitetu vutre. 10. Ne poželi ništa što je luđe.
Neka vrsta plagijata. Plan, koji je unapred smišljen od N.N. lica, koje je našlo neku naizgled neutralnu i nepristrasnu osobu, da predstavi plan kao svoj.
N.N. lice je obično vaš komšija, koji želi da vaša krava skonča u najgorim mukama. Komšija nema podršku načelnika opštine direktno, ali su tu 2-3 čoveka, takođe N.N. lica, koja imaju velik uticaj na skoro sve relevantne opštinske zvaničnike, pa i na samog načelnika. Svima njima je u interesu da atentat na vašu kravu bude uspešan. Vama ostaje samo da se nadate da je vaša krava Vuk Drašković, koji savršeno barata veštinom izbegavanja svake vrste atentata na njega.
Naizgled neutralna i nepristrasna osoba, koja će vam ponuditi realno rešenje, je u stvari terminator T-800 koji vas pita "da li ste Sara Konor".
- Pogledaj ti ovaj spisak, jeb'o te: Opet nema ni Kežmana, ni Ilića, ni Duljaja... Važno da je raspali Koroman na spisku. I Smiljanić! I ko je ovaj Trišović, koj' kurac?! - Ko zna kakve mračne sile pišu spisak igrača tom Klementeu. On nam dođe nešto kao Ahtisari u svetu fudbala.
Dati nekome do znanja da je prevršio svaku meru i da je najeb'o ako napravi još samo jednu grešku. Posle te rečenice, osoba, kojoj je ista upućena, treba da zna da je vreme da sjaše i prestane da nervira, ali ne samo to. Pošto je prevršio svaku meru, dovoljno je da napravi i najmanju grešku da ga ovaj nalupa k'o šaban krušku na vašaru, sve dok žrtvu ne raširi po patosu k'o baba testo za pitu.
Rečenica potiče iz legendarne scene filma Balkanski špijun gde se Ilija Čvorović javlja na telefon. Odatle je preuzeta, samo ne u bukvalnom značenju, tako da zna biti nerazumljiva ljudima koji nisu gledali film ili nisu upamtili tu scenu.
(Situacija u bioskopu: Par redova iza čoveka sa ženom i decom (ČŽD) sedi neki čoban.. budala (NČB) i jede kokice. Film ga je malo smorio, pa je počeo da gađa ljude ispred sebe kokicama, a ponajviše tog čoveka.)
ČŽD: Molim vas, kakvo je to ponašanje? Mislim, stvarno nema smisla. NČB: Izvinite, 'teo sam da pogodim mog drugara, pa sam promašio. (Pik! Pik! Pik! - opet gađa.) ČŽD: 'Alo, bre! (Ustaje i prilazi mu.) NČB: Izvinite, nisam hteo vas. Greška. Hehe.. ČŽD: E pa 'oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta! NČB: Ne kapiram. ČŽD: A šta, nije vam jasno? (Tu ga u'vati za gušu.) Nije vam jasno?! E biće vam jasno. (Trš! Trš! Bum! Tras! Trš! - stao da ga maklja k'o vola u kupusu, al' ovaj se nekako otrže i pobeže.) Jebaću ti majku majčinu! M'rš, džukelo jedna! M'rš! (Onda se vrati kod žene i dece.) Deco, doneo tata kokice.
Sleng u krugu igrača PES-a za ljude češke nacionalnosti. Nastao je time, što se češki golman zove Petr Čeh (čije prezime je takođe i naziv za pripadnike češke nacionalnosti -> Čeh -> Česi), a u petom izdanju PES-a mu je prezime Čemo, jer Konami tada nije imao licence da koristi prava imena čeških reprezentativaca.
- Je li, šta je ovaj Jan Veseli? Neki Poljak, a? - Jok, brate. Čemo. ---------------------------------------------------------------------------------- - E, vreme je da pališ. Sa' će mi dođe neki ambasador. Ček', ček'! Ae pomozi da sredimo malo kancelariju, vidi šta smo napravili. Drž' ovaj papir od bureka. Jao, vidi što je zamašćena fotelja. Pu! - Brate, je l' ti to očekuješ englesku kraljicu? Čemu tol'ka panika? - Ma jok. Neki Čemo, al' sam dobio nalog iz samog vrha da ne smeju ni pertle da mi vire, ako me razumeš.
Čovek koji je američkoj javnosti najpoznatiji kao zaštitni znak istoimenog grila. Daleko od toga da je to jedino po čemu bi on trebao da bude poznat, ali Amerikanci najviše vole dobro da se nažderu. Češće povezivanje Formena sa grilom u odnosu na druge stvari vezane za njega doprinosi i gril, koji reducira mast iz mesa, tako da debeli Ameri mogu da pojedu i kilu-dve više nego obično, jer je zdravije.
To što je on bio svetski šampion u teškoj kategoriji u boksu njima ne može da prepuni već pune stomake. Takođe, to što je najstariji bokser u istoriji, koji je postao šampion u istoj kategoriji, ne može da im prepuni već pune stomake.
Lepo je to što je Džordž Formen bio jedan od dva glavna aktera (drugi je bio Muhamed Ali) legendarnog meča, poznatog pod nazivom Rambl in d džangl u kojem je Muhamed Ali došao do svoje prve titule nakon što su mu poništili titulu i suspendovali ga zbog odbijanja da ide u Vjetnam "10 hiljada milja daleko od kuće da ubija ljude jedne siromašne nacije i time doprinese da beli robovlasnici osiguraju svoju dominaciju nad tamnijim ljudima ovoga sveta", ali Amerikanci ne mogu to da pojedu.
Genijalni gril, koji je uspeo da zaseni sve što je Formen ostvario u životu, je prava stvar za Amerikance. Naime, kažu da je preko 100 miliona komada prodato i verovatno ga se može videti u svakom domaćinstvu u Americi.
Random američki bračni par na putu do kuće posle večere kod novih prijatelja, kod kojih su prvi put gostovali:
- I, Džo, kako ti se sviđaju gospodin i gospođa Batler? - Pa fini su. - Da... hm... Jesu. (mala pauza) A da nisu malo čudni? - Da znaš! Dva puta sam zavirio kod njih u kuhinju i nigde nisam video da imaju Džordž Formen gril. - Ni ja ga nisam primetila. A fini ljudi, nikad ne bih rekla da nemaju Džordž Formen gril. - Oni mora da su u nekoj sekti. - Sto posto!
Obavezna izjava naših sportista i trenera kad nam neki klub (ili nacionalni tim) bude sravnjen sa zemljom od strane neke ozbiljne ekipe, ili kad kiksa protiv nekih vodoinstalatera iz zemalja koje se bez lupe ne vide na globusu. To zapravo znači: Ispušili smo, jebi ga. Šta da se radi? - ali niko to neće tako direktno da kaže. Pred kamerama to izgleda kao da će oni da analiziraju poraz i da nauče iz svojih grešaka, što bi i trebalo, ali naravno da od toga nema ništa, jer ako treba, to ne znači da mora.
- Imali smo dve 100-postotne šanse, koje nismo iskoristili, dok su oni svojih šest uspeli da realizuju. Ali eto, izvukli smo pouku.
Lupiti. Bilo da se radi o upućivanju udarca ili o izgovaranju neke gluposti, "šopiti" u oba smisla može da zameni "lupiti". Kod današnje omladine je slabije u upotrebi, ali zato se može češće čuti kod njihovih roditelja.
- Ćale, idem ja da ukradem neke svetiljke da malo okitimo oras za novaka. - More, kad te šopim biće tebi svetiljke! Okitim ti mamu, konju jedan! M'rš u sobu i knjigu u šake! -------------------------------------------------------------------------------------------------------- T.Nikolić: Dobar je Gogolj, ali Paolo Koeljo je zakon! Kralj romana. A.Vučić: Jeste, Tomo. U pravu si. V.Šešelj: Hahaha! Al' ste ga sad šopili! Kvalj vomana?! Ne vevujem svojim ušima. Aj mavš iz moje stvanke! Obojica!
Jedan od najbolje rangiranih komplimenata. Mlađi brat bogoca. To je osoba koju uglavnom svi gotive. Njene reči su zlato. Ta individua jebe, ali većinom se svojevoljno podredi interesima ekipe.
Stojan: Jao, brate, koja frka danas! Da nije bilo Deje stajali bismo 3 sata u onoj gužvulji. Mitar: Šta je radio? Stojan: Ništa, priš'o lepo ovoj za šalterom, lepa reč 'vamo - lepa reč tamo i eto nas. A čak nije bilo problema što nismo poneli čukundedinu Albansku spomenicu. Mitar: Ma nema, Deja je k'o 'ladno pivo u vrelo letnje popodne. Je li, Dejo, a šta si joj rek'o? Deja: Da ću da je silujem, ubijem, pa opet silujem, zapalim i bacim u šaht ako nas ne pusti. Mitar: Vidiš s kakvim se predznanjem šalju preporučena pisma, brate? Ženo, daj papir da zapišem ovo.
Očevidac: Ja sam video svojim očima, časni starešino, kako se Atanasije i Avakum ljube u usta. Starešina: Šta?! Na lomaču s tom dvojicom! O'ma'! ------------------------------------------------------------------------------------------------------ Tužilac: Meni je Sofija rekla da je videla kako se njen čovek i moja žena grle. Starešina: E, ako je Sofija rekla - na lomaču! ------------------------------------------------------------------------------------------------------ Tužilac: Časni starešino, moje žito je zapalio Janićije! Video ga je Marko rano ujutru začađenog. Starešina: Gde je Marko da to potvrdi, čoveče Božiji? Tužilac: Na žalost, nije više među nama. Našli smo ga mrtvog pored moje njive. Garantujem da ga je ubio Janićije da ja ne bih imao svedoka. Starešina: Na lo... Čekaj, jes' ti siguran? Tužilac: Da. Starešina: Na lomaču!
