Srpsko-hrvatski
Jezik koji je bio zvanični u jednoj zemlji duže od 70 godina. Jezik koji je u toj zemlji govorilo 24 miliona ljudi, plus par miliona emigranata. Jezik koji su razumeli svi od Vardara, pa do Triglava. I svi su voleli da pojedu dobru Podravka juhu, a da ne cepidlače da li je supa ili juha. I svima je bilo lepo da u džepu imaju crveni pasoš, a da ne cepidlače da li je putovnica ili pasoš.
Sa godinama koje su okupirali topovi, popovi i lopovi, pored svega što je nestalo, nestao je i srpsko-hrvatski jezik. Pridružio se u aleji bivših latinskom, starogrčkom, aramejskom... Jedino ga još Wikipedija prepoznaje. Mi ostali preko noći savladasmo četiri jezika.
Narodna skupština, 1928. godina
Stjepan Radić: Oprostite gospon predsjedavajući što sam zakasnio. Vlak je imal problema.
Puniša Račić: Koliko sam ti puta rekao da nije vlak, no voz?
Stjepan Radić: Miran sjedi u tim hlačama...
Puniša Račić: Sa' ću da ti jebem sve po spisku... I za hlače, i za vlak...
_______________________________
Beograd, 1964. godina
Tito: Za kaj... Hm... Hm... Majku im božiju...
Krcun: Gde nađosmo ovoga što jedva naglaba srpsko-hrvatski za najvećeg sina?
Tito: Kaj Krcune?
Ranković: Ništa druže Tito. Kaže Krcun – Druže Tito mi ti se... Pevaj Krle... kunemo, da s tvog puta nikad ne skrenemo...
Krcun: Hoću da pevam Titu, zabole me. Pa nije drug Staljin preda mnom...
________________________________
Španija, 1986. godina
Kreša Ćosić: Imamo 9 punti prednosti... Kol'ko još? Minut do kraja? Ne dajte im šutirat tricu. Jesi l' čuo Divac? Dražene, ti vodi balun.
Dražen Petrović: Udvojiće me.
Kreša Ćosić: Neka izađe neko po balun onda. Ti Divac nemoj. Slušaš li ti? Razumiješ li srpsko-hrvatski?
Dražen Petrović: Hajmo momčad. Rutinirano do kraja.
Vlade Divac: Hajmo polako. Samo rutinski da završimo i u finalu smo... :šapuće Draženu i Aci na uvo: Ma, ovo je sve gotovo. Ne znam šta je Kreši. Ako ovo izgubimo nosiću bradu do kraja života.
Dražen sa osmehom pogleda u njegovo ćosavo lice.
Najskuplja srpska reč
Kosovo. Ukoliko to ikada zaboravite, pogledajte bilo koju emisiju u kojoj se pojavljuje Matija Bećković. On će vas sigurno na to podsetiti. A neki patriJota će vas sigurno podsetiti da je najskuplja srpska reč toliko skupa da u stvari nije jedna, već tri reči. Kosovo i Metohija. I na kraju će vas verovatno podsetiti da je jednačenje suglasnika po zvučnosti u „najskuplja srpska reč“ zapravo vatikanska zavera. Nije srpska, nego srBska, tebra!
Jun 1999. godine, Aerodrom Slatina u Prištini, Kosovo (i Metohija)
Ruski vojnici prvi zauzimaju aerodrom. Preduhitrili su jedinice NATO-a.
Vesli Klark: Gospodine predsedniče, imam ovlašćenje od predsednika Klintona i premijera Blera da sa Vama pregovaram o tome da se povučete sa Kosova.
Boris Jeljcin: Generale... Pa to je nemoguć zahtev. Serbi su naša braća, a Kosovo je srce Serbije. Znate li generale koliko je Kosovo skupo?
Vesli Klark: Znam predsedniče. Imam ovlašćenje da skupo platim.
Boris Jeljcin: U zelembaćima?
Vesli Klark: U zelembaćima.
Boris Jeljcin: Ali Kosovo je najskuplja serbska reč.
Vesli Klark: Nule u sufiksu će pokriti „najskuplju“.
Boris Jeljcin: Dogovoreno.
Sutradan ruska jedinica večera u Moskvi. Ili Peterzburgu.
____________________________________
Februar 2008. godine, nakon proglašenja „protivustavne samoproklamovane nezavisnosti takozvane države Kosovo“
Boris Tadić: Halo Moskva, mogu li dobiti predsednika Putina?
Moskva: A Vi ste?
Boris Tadić: Predsednik Srbije, Boris...
Moskva: Boris? Pa Vi mora da ste moj brat.
Boris Tadić: Da... Tadić. Mogu li pričati sa predsednikom?
Moskva: Kažete Srbija? Ne možete. Predsednik razgovara samo sa bitnima. Vi ste nebitni, kako da Vam kažem, vanredni. Spojiću Vas sa Sergejom Šojguom. I tako ništa ne radi već mandatima. Evo mu šanse da zaradi platu.
Boris Tadić: Ali predsednika Putina obožavaju naši bajkeri. I daćemo predsedniku Putinu Svetosavski orden!
Moskva: Staviće je u kutiju starog televizora sa katodnom cevi u kojoj drži svoje KGB-ovske značke. Samo momenat.
Sergej Šojgu: Kako rekoste, Boris?
Boris Tadić: Da, predsednik Srbije. Imam za Vas jednu molbu. Danas je Kosovo i Metohija proglasila „protivustavnu samoproklamovanu nezavisnost takozvane države Kosovo“. Želeo bih da Vas zamolim da tu „nezavisnost“ ne podržite u UN, kao borci za međunarodno pravo. I kao braća.
Sergej Šojgu: Da. Kao borci za međunarodno pravo. I kao braća. Da. Kosovo beše najskuplja srpska reč?
Boris Tadić: Jeste...
Sergej Šojgu: U redu. Može. Kao prva rata biće dovoljna Naftna Industrija Srbije...