Pravo mesto za sve one koji toliko žele da budu underground.

Natera te da se prihvatiš kućnih poslova i pretreseš, godinama ljudskom rukom netaknute, delove kuće.

Kad, uglavnom leti, provedeš celo veče u parku, usled nedostatka novca ili boljih opcija za izlazak.

Izraz za osobu čija ružnoća dostiže epske razmere. Ogledala pucaju, biljke venu, ljudi u agoniji beže u brda, a psi čak i ne laju kada prođe. Više puta je bežao grobaru sa lopate i označava superlativ prideva 'ružan'. Ne biste s njim bili čak ni da je opstanak vrste u pitanju. Bebe automatski plaču pri svakom susretu sa dotičnim.

Mesto gde nakratko nestaju hemijske, gumice za kosu, upaljači i jedna čarapa.

U nedostatku kamenih lavova i orlova, još jedan odličan način da pokažete komšiluku da ste stekli bogatstvo, ali ne i smisao za estetiku.

Uvek zanimljiva aktivnost koja čini, inače, iritantan zvuk usisivača ultimativnom zabavom. Sastoji se od toga da zujite u istom tonalitetu kao i usisivač kako bi se zvukovi poklopili (tj. vi mislite da se poklapaju, dok su drugi svesni da proizvodite čudne zvukove).
Iako zujimo uglavnom u detinjstvu, nikad nije kasno prisetit' se ili čak i početi sa ovom vrstom zabave.

Odgovor na to kada neko kaže da lažete.

Gotovo neizostavna izreka korišćena na ekskurzijama od strane tinejdžera koja opravdava blejanje po celu noć u sobama svojih drugara i šetanje po hodnicima.

Dokaz da, negde, u podsvesti čoveka, uvržena misao da pare mogu da pokrenu apsolutno sve, odnosno da sve ima svoju cenu. Ako nesto ne biste uradili za pare, onda ne bi uspela apsolutno nikakva druga metoda ubedjivanja ili prisile.U principu, proisteklo iz verovanja da 'para vrti gde burgija neće' - a gde i novac zakaže, tu zaista ne preostaje nista drugo.

To je ona vrsta knjiga koja se odlikuje time što kad počneš da je čitaš ne možeš da je ostaviš.
One ti zaokupe pažnju u tolikoj meri da tih nekoliko dana dok je ne pročitaš, svakodnevne problemi i aktivnosti postaju manje bitni.
Nosiš je sa sobom u VC, ideš na spavanje kasnije nego obično, čitaš je kad god imaš slobodnog vremena, a ujutru, kada ustaneš, ne latiš se prvo kompjutera nego knjige.Ipak, istovremeno ti je žao zato što što je brže budeš čitao, pre ćeš je završiti.
Kada je konačno i završiš, par dana, a možda i duže, ostaješ pod utiskom pročitanog dela.
Glavni junak, kao i pojedine rečenice ti ostaju dugo u sećanju.
Takođe, bitna odlika ovih knjiga jeste što se mogu čitati više puta tokom godina, a da pritom izazovu isto ili slično oduševljenje kao pri prvom čitanju.
Najzad, čitanje dobre knjige pruža odličan osećaj, kojeg, nažalost, nisu svi ljudi svesni te zbog toga ne praktikuju ovu aktivnost često.

Ovaj izraz koristimo kada zelimo da pokazemo nekome koliko je nesposoban i/ili sklon jadikovanju i negodovanju i pri najmanjim naporima.Time mu predocavamo da ne bi imao svetlu buducnost u nekoj situaciji gde bi bio prepusten sam sebi, primoran na napore svake vrste radi i okruzen opasnoscu.
Pandan ovom izrazu je i “Ti u divljini ne bi preziveo ni dva dana”, ali je meni, licno, drazi ovaj, definisani.

Desavalo se u istoriji da ljudi pale knjige.Na to sam gledala kao na varvarski cin kojim se unazadjuje kulturu jednog drustva.
Medjutim, zadnjih godina, javila se vrsta knjiga, koje pored slicnih, plitkih I trivijalnih, tema, odlikuje jos jedna zajednicka osobina – naime, ona se ogleda u tome da apsolutno nikakva steta ne bi proizisla iz spaljivanja istih.
Knjige ‘za spaliti’ su knjige koje zapravo nemaju umetnicku vrednost.One predstavljaju svojevrstan vid zabave, I samo zabave, poput tele-novele ili neke jeftine holivudske romanticne komedije.

Mozemo ih prepoznati po:

-Roze koricama
-Debiloznim naslovima: “Kupoholicarka”, “U lovu na gospodina Savrsenog”, “Preziveti tridesete”.
-Takodje debiloznim podnaslovima: “Dzeni je spremna da se vrati u igru”, “Amanda je presla tridesetu i…”.
-Obicno ih preporuce u casopisima tipa “Kosmopoliten”, “Blic-zena” ili “Ok”.Rezultat su horde srednjovecnih domacica I plitkih tinejdzerki koje hrle u biblioteku ili knjizaru u potrazi za , uskoro, best-selerom.
-Ovakve knjige imaju I slicne teme I zaplete:
Glavna junakinja uglavnom ima tridesetak godina.Ima 2,3 prijateljice, i , avaj, sve su udate. Odatle naravno sledi predvidivi zaplet - potreba za pronalaskom idealnog muza, po mogucnosti doktora (jer je to zelja njene majke, a gde majci da ne ispuni) koji zivi u predgradju u ekskluzivnoj kuci.Sad, obicno se javi neki tipicni problem - mora da se 'vrati u igru', nespremna je za ozbiljnu vezu i slicno...Elem, u svakom slucaju mora prvo da prevazidje neki licni problem (tipa, trauma iz detinjstva, kompleksi, trte-mrte).Resavanje problema ce se protegnuti do pred sam kraj knjige, kada ce ona, posle par melodramaticnih epizoda (vencanje nekog sporednog lika, potraga za savrsenom tasnom, itd) pronaci gospodina Savrsenog I izroditi s njim copor plavokose plavooke decice.
-Konverzacija knjige se svodi na komentarisanja musko-zenskih odnosa, plitka razmisljanja o ljubavi i razgovore o svakodnevnim banalnostima.
-Kraj je uvek srecan, iako bi svako normalan pozeleo vec na tridesetoj stranici da bomba padne I poubija sve likove – od glavnih junaka do potpuno sporednog I neduznog postara koji se pojavljuje na 17. stranici.
-Knjiga oduzima ne vise od 2 dana da se procita, a pruza mogucnost da se pohvalite da ste ljubitelj pisane reci.

Ovu recenicu koristimo kada sagovornik tvrdi da bi mogao da uradi nesto bolje od osobe koja je od njega, realno, daleko talentovanija, kvalifikovanija ili uspesnija u obavljanju iste stvari.

Time iskazujemo svoje uverenje u nedoraslost sagovornika toj osobi.

Moze se koristiti I potvrdni oblik recenice.

Recenica kojom iskazujemo:
1)totalnu nemoc pred zivotnim prilikama
2)krajnju nezainetersovanost za zgode I nezgode sagovornika.

Moze da se koristi u gotovo svakoj prilici.

Ime ovih stvorenja nas neminovno asocira na svrab i češanje do iznemoglosti i dosadno zujanje oko ušiju kada bismo trebali da uživamo u toploj prolećnoj ili letnjoj noći. S dolaskom proleća, ove male napasti se pojavljuju u obliku najezde i kreću ka našim domovima.

Vremenom, svaka porodica razvija jedinstven sistem odbrane od ovih, možemo ih nazvati, gamadi. Određeni koriste razne preparate i aparate za destrukciju ove vrste, ali sigurni lek protiv komaraca je definitivno muvalica. Međutim, glavna mana ove vrste lova na komarce s muvalicom je to što ste prinuđeni da se verete po kauču, stolicama, skačete, puzite i izvodite različite akrobacije kako bi uspeli da doprete do ovih dosadnih stvorenja. Nakon što ga isprebijate na mrtvo ime, umorni krećete da spavate, ali u tom trenutku saznajete da vam komarac nije ostao dužan, i to vam je vratio sa 4-5 ujeda koja ćete pamtiti par dana. Njegovog mrtvog imena ćete biti prinuđeni da se setite svaki put kad posegnete rukom da se počešete.

Mozda je bez pravog razloga omrazeno I osudjivano ovo stanje.Biti glup podrazumeva i da ne moras da se brines o mnogim stvarima o kojima pametniji deo populacije razbija svakodnevno glavu. Doduse, ovaj ‘pametniji' deo ima tu satisfakciju sto moze da ismeva glupe ljude I time stice osecaj vise vrednosti. Jedini problem je, mozda, sto glupi ljudi ne prepoznaju sopstvenu glupost pa pokusavaju da izgledaju pametno, umesto da se opuste I uzivaju u stanju koje su im priroda I okruzenje nametnuli. U tom slucaju bi mogli mozda da uzivaju I vise nego pametniji od njih jer ne bi imali obavezu da se bave bilo kakvim
komplikovanijim umnim aktivnostima.
(Ovo je naravno samo jedan od osvrta na ovaj pojam i pokusaj da se sagleda i druga strane ove rasprostranjene pojave.
Takodje postoji mogucnost da je i autor ove definicije glup.Ako je to tacno, onda je to dokaz gore navedene pretpostavke da se glupi ljudi uglavnom trude da ispadnu pametni umesto da uzivaju u svom donekle blagoslovenom stanju).

Iz nekog, meni nepoznatog, razloga, u kaficu uvek puste najbolju pesmu upravo u trenutku kada odlazis.

Nepresušni izvor inspiracije za definicije na Vukajliji.

Sintagma koja označava trenutak kada posle više meseci uspeš da izvadiš pasoš, ličnu kartu ili registruješ auto (itd.) u Republici Srbiji.